среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 05.05.2011. у 22:00

Освајање самоопредељења

Дух, а не слово Дејтона – једина је стратегија октроисаног Савета за имплементацију мира у Босни и Херцеговини, у коме, по правилу, Русија гласа против северноатлантских представника.

Дакле, није важно шта је у Мировном споразуму о БиХ записано и потписано, битно је шта високи представник „мисли да би то могло да значи”. Нечије произвољно тумачење као што је„шта је писац хтео да каже”, има апсолутни приоритет над оним „шта је писац заиста написао”...

На Западу (у Босни) ништа ново. У целој фрци у вези с најављеним референдумом у Републици Српској, новост је само то да Додику, овај пут, нема назад, а Тадићу нема напред ако се, зарад љубави Гула и „кандидатуре”, одрекне Додика.

Вели Валентин Инцко да референдум као институт није споран ако се односи на надлежности ентитета, али у томе и јесте „гвинт” – он и његови претходници су ентитетима, мимо демократске воље изабраних народних представника, наметали законе и отимали скоро све значајније надлежности. Он сам је, 2009, поништио закључке Скупштине РС која је одлучила да од државе БиХ врати 69 надлежности.

Инцко, као крунски аргумент, истиче да му у Сарајеву „на улици прилазе људи и питају зашто више не кажњава ове политичаре, прво Додика...” Бирократе тзв. међународне заједнице не занима шта мисле „случајни пролазници” у Мостару или Бањалуци, иако је изворни Дејтонски споразум БиХ утемељио као заједницу два једнакоправна ентитета и три равноправна народа.

Био је то једини могући компромис да се заустави рат 1995, али и једини путоказ да БиХ настави да живи као државна творевина и данас, у 2011.

Била је то и остала најмања могућа мера сагласја између жеље једног народа да учествује у растурању вишенационалне Југославије, а да сачува исту такву БиХ и – латентне жеље другог и трећег народа да се припоје својим матичним државама.

Пристрасност централних судских органа је евидентна, али референдум није последица тога, већ сарајевскогстереотипа о РС као „геноцидној творевини”. Дан уочи обележавања 19. годишњице злочина у Добровољачкој, Исламска заједница у БиХ, у Дому оружаних снага БиХ, доделила је Ејупу Ганићу признање „Алем босанског газије”, у знак захвалности за његову улогу баш у тим догађајима из 1992. године. Дан касније породице убијених нису могледо места егзекуције – дозвољено им је да положе цвеће поред стуба на коме је залепљен плакат: „Free drinking party; Бесплатно пиво – вотка-џин”.

Неважно је зато само референдумско питање. Додик заправо води борбу за легитимизацију права на референдум; бије битку за освајање тог права за неку будућу, озбиљнију, ситуацију.

Он је, до сада, одустајао од свих накана у правцу враћања надлежности РС, готово увек притиснут порукама као што је „није тренутак, одмогли бисте Србији”... Није то хтео да чини ни у тренутку одвајања Црне Горе, ни у моменту проглашења независности Косова, ни када је промовисан политички покрет за аутономију Санџака. Имао је везане руке, а за грађане РСи образложење да „не жели да науди Србији”.

На другој страни, Американци су Републици Српској изузели Брчко из њене територије и ентитетске надлежности баш у тренутку када је Србија имала обе везане руке, уочи НАТО агресије на СРЈ.

Став званичног Београда, рекло би сенезграпан, до пре неки дан, био је: „Србија никада неће подржати референдум који би водио подели БиХ”.

То је, на концу, схватио и председник Србије оценивши да овај референдум нема никакве везе за угрожавањем територијалног интегритета БиХ већ је унутрашње питање те државе.

Председник Тадић је напокон признао и шта је прави узрок његове „принципијелне неутралности” („поштоваћемо сваки договор сва три народа и два ентитета”) у Босни: „Очување интегритета БиХ је питање везано и за очување Косова...”.

Официјелна Србија – макар и само из формалних разлога, јер је потписник и гарант Дејтона – мора да стане на страну Бањалуке, једнако као што Турска недвосмислено јесте стала иза унисоног става бошњачких политичких субјеката, све док РС не чини ништа супротно својим овлашћењима из Дејтонског споразума.

Ових дана „пашће одлука” моћних. Ако губернатори уведу санкције, Бањалука прети да ће сви изабрани и именовани функционери из РС напустити заједничке органе БиХ. С обзиром на тода и две највеће партије у босанских Хрвата не признају власт у Федерацији БиХ, а централни БХ органи нису формирани ни после осам месеци од избора – јасно је да једнострана политика међународне заједнице неће донети срећу никоме.

директор агенције за односе с јавношћу „Прагма”

Коментари4
25726
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SERGIJE MILETIC
Nikada nam nisu saopstili kolika je cena nase borbe za ocuvanje Kosova,nadam se da cemo u slucaju RS,biti bolje srece.
sasvim sigurno
ako se Dodik pojavi na nekom predizbornom skupu DS-a može da se pozdravi s 15% glasova. najmanje.
posmatrac sm
SFRJ, kao zajednica ravnnopravnih naroda i Republika, se raspala.Sta li ce biti sa BiH, kao zajednicom tri ravnopravna naroda i dva Entiteta? Samo da ne bude rata
Велимир Б. Пантић, проф.
Свети Ђурђијо, прави делијо, моли Бога за нас и Помозите нам!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља