недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Политички ангажман не помаже уметнику

Аутор: Б. Г. Требјешанинчетвртак, 05.05.2011. у 22:00
Љубиша Ристић (Фото Д. Ћирков)

„У прилогу се налази програм позоришта КПГТ, које је после неколико година поново почело са радом, и које покушава да добије место у медијима које заслужује. У јединственом простору најстарије београдске фабрике, која је под заштитом државе, сваки дан се одвија позоришни живот.Дођите, и уверите се у непоновљиву атмосферу која вас очекује овде”.

Трагом овог писма које је протеклих дана стигло у нашу редакцију посетили смо јуче београдску Шећерану на Чукарици, где је и смештено позориште КПГТ (Казалиште. Позориште. Гледалишче. Театар). Оронула фасада, оштећени уметнички радови на зидовима овога некада изузетно сређеног позоришног здања, неодољива песма хора папагаја који нас поздрављају из својих кавеза смештених поред огромних саксија са цвећем. Истакнути редитељ Љубиша Ристић, бивши председник ЈУЛ-а, прва је особа коју затичемо приликом уласка у КПГТ.

– Позајмили смо нешто новца и поново кренули са радом. Новинари желе само да причамо о Милошевићу, Мири Марковић. О позоришту нико не жели да прича. Немамо новца за рекламе, медији су се одвикли да пишу о нама. Неки и не желе да пишу о КПГТ. И поред тога настојимо да дођемо до своје публике. Зато и почињемо паралелно да радимо представе и музичке догађаје. Играмо представе које су дуго на репертоару КПГТ-а, као „Ричард Трећи”, „Псовање публике”, „Сарајевске приче”, „Мит о Сизифу”... То су сада на известан начин нове представе – објашњава Ристић и додаје:

– Прошлог лета организовали смо велики кастинг на који се пријавило 150 младих уметника. Кренули да радимо фестивал „Јунак нашег доба”, извели три премијерне представе: „Раздељак” који се бави аутентичним расправама и коментарима читалаца на текстове „Курира” у којима се расправља о величини и паду Ђорђа Балашевића. Ту је и радикално остварење „ВИП велики брат” које се бави популарном ријалити културом, али и дело „Бициклист” која на основу материјала из таблоида говори о јунацима нашег доба. Све то се дешавало до октобра 2010. године када смо због недостатка новца престали да радимо, али, ево, овог пролећа поново се дружимо са нашом публиком.

Годинама је КПГТ-у био блокиран рачун. Здање у којем је смештено ово позориште и даље је спорно. У међувремену је, како каже Ристић, та ствар преживела низ неуспелих тендера за приватизацију. Уметнички ансамбл КПГТ-а и даље предводе Филип Гајић, Ана Костовска, Љиљана Јакшић, Андрија Ковач, али и млади глумци Лазар Јованов, Новак Симић и други.

– Наши глумци углавном живе тешко. Немају приступ телевизијама, телевизијским серијама. О њима нико није спреман ништа да напише, иако ти млади глумци играју велике улоге, захтевне репертоаре. Понекад одиграју неку улогу у филму и то је све. Неки од њих су постали звезде комерцијалних програма. Сведоци смо чудног феномена нашег времена, да је глумица Љиљана Јакшић која је играла толико много Шекспирових јунакиња, велике улоге у античким трагедијама данас звезда „Курсаџија”, објашњава Ристић.

Својеврсни бојкот са којим се суочио протеклих година Љубиша Ристић, како каже, доживљава као континуитет који је имао и у претходне три деценије.

–Никада ми није било лако ни у позоришту, ни у култури. Увек сам ишао својим путем. Политички ангажман никада не може да помогне уметнику. Може да помогне полууметницима. Онима који политички ангажман користе да надокнаде мањак у својој уметности. Правом уметнику је политички ангажман његова људска, грађанска и морална обавеза. Увек сам се ангажовао на исти начин, борио се за исте идеје од најраније младости. Ја сам левичар, Југословен и од тога никада нисам одустајао, нити имам намеру да одустанем. Ако ми то наноси штету у уметничком раду, приватном животу, па то је цена коју сам ја увек знао да платим, и увек сам је радо плаћао, тврди наш саговорник.

КПГТ је, да подсетимо, основан давне 1977. године као југословенски пројекат. Оснивачи су били Љубиша Ристић, Нада Кокотовић, Душан Јовановић и Раде Шербеџија. Данас га води само Ристић.

– Недавно сам са Надом Кокотовић направио нову представу у Русији. Са Шербеџијом се с времена на време чујем, са Душаном Јовановићем ређе, али га понекад сретнем. КПГТ не припада никоме осим нама који смо га основали и глумцима, редитељима, писцима који су живели тај јединствени културни југословенски простор. Нас је увек то повезивало, учешће у том јединственом југословенском културном простору и Југославија као културни појам. Мање смо били везани за Југославију као државу, као политички пројекат. И данас сматрам да су се преварили сви они који мисле да Југославија као културна идеја нестаје са Југославијом као државом и као политичким пројектом. Обрнуто, Југославија као културна идеја је гарант да ће се кад-тад поново обнављати и политички пројекти везани за заједнички живот народа у овом делу света, каже Ристић.


Коментари0
abc8f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља