субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:52

Карађоз се бори за Србију

Аутор: Марина Вулићевићпетак, 06.05.2011. у 22:00

Око судбине мале, слободарске, али и већ крајем 19. века технолошки моћне Србије, у слици и речи боре се немачки, чешки, француски, руски и српски књижевни јунаци. Традиције се укрштају, машта разбија шаблоне, суштинска опасност прети од крађе и хиперпродукције вампира, ауторизованог српског производа, а све се дешава на странама стрипа „Дружина Дарданели, Пољубац лептирице”, сценаристе Павла Зелића и аутора цртежа Драгана Пауновића (издање „Моро.д.о.о/ Systemcomics”).

Стециште спаса света и бојно поље вечитих „фајтера” и непоколебљивих индивидуалаца је кафана, и то не било која, већ стара и чувена београдска– „Дарданели”, која је у самом центру града постојала до 1901. године и окупљала све виђеније глумце, сликаре, књижевнике и новинаре тога времена.

„Локал се управо напунио после премијере у Народном позоришту, која је газда Мити Ристићу обезбедила непресушни прилив муштерија ’културног типа’. Сремац се опуштао после напорног дана у школи, Војислав Илић је Милована Глишића наговорио да уместо традиционалне кафе куша мало сремачког вина, Бора Станковић је полемисао са Кочићем, док је Ђура Јакшић тек упао, избегавши, бар за ово вече, из Скадарлије. Нушић је боемисао за шанком, делећи афоризме и туре пића, Али су сви ућутали када је у кафану ступила ретко бизарна скупина ликова…”, у причу уводе аутори стрипа.

У још једној од приповести о борби добра и зла, ту „неочекивану силу која се изненада појављује и решава ствар” зачудно чине Хајдук Станко, „херој небројених битака за Србију”, тик уз њега је фатална Коштана, „обдарена очигледним чарима и тајанственим вештинама”, гроф Вронски, као непресушна веза са „мајчицом Русијом”, па и Вукашин Катић, пристигао директно из Ћосићевог романа „Време смрти”. Чувени Глишићев вампир Сава Савановић овде није обичан конзумент венске течности, он је и човек патриота и извршилац најтежих спасилачких операција, а Карађоз, тип немирних очију, утекао из Андрићеве „Проклете авлије”, сада је „часни ефендија” и борац за нашу ствар. Кочићев јазавац више није пред судом, он лоше момке дословно гризе за слатку слободу.

Екипа лоших момака такође је необично склопљена. Из кафкијанског света испливао је Јозеф К., са монструозном идејом да из природног вампира екстрахује лептирицу, ендемску врсту балканских гудура, и унесе је у лешеве, које аустријска царевина производи у великој мери. Тако би добио нова „послушна и снажна бића, неосетљива на бол”. Међу антијунацима је и Олд Шетерхенд Карла Маја, са верним пушкама медведовком и хенријевком, па и добри војник Швејк, на сву срећу више одан пиву и кобасицама него Аустрији.

Чувени Глишићев вампир Сава Савановић овде није обичан конзумент венске течности, он је и човек патриота

Док је суштина борбе усмерена на то како пронаћи Јозефа К. и његове сараднике, који краду „пелцер” лептирице ради умножавања зла, специјални guest stars уваљевском крају су Сремчеви поп Ћира и поп Спира, у овом случају сертификовани пречански егзорцисти, опремљени свом апаратуром за уништавање вампира. У једној од најдраматичнијих акција, у којој Карађоз држи нешто слично базуки, а у ствари Гајтлингов митраљез ( у објашњењу на крају стрипа пише да га је патентирао Ричард Гајтлинг 1862. као прво оружје аутоматске паљбе) поп Спира изјављује: „Ју, вид вампир, та удрите га!”

Правда наравно побеђује, уз наговештај нове интриге на крају.

Чак је и писац и визионар Жил Верн на нашој страни дајући подземно средство за превоз добрим момцима, а јазавац коначно открива под земљом фабрику „фрикова” Јозефа К.

У свету овог нашег аутентичног стрипа Србија се крајем 19. века налази у златном добу, поштеђена је исцрпљујућих ратова, а чувени белгијски архитекта Шамбон пројектује велелепне зграде и храмове. Небом плове дирижабли, као и ваздушни трамваји, повезујући Калемегдан са Гардошем.

Фантастику су аутори поткрепили и објашњењима о историјским и литерарним подацима које су маштовито „увезали”, тако да се између редова овог сликовитог штива, поред духовитости, стиче и утисак носталгије за оним што је постојало или за будућношћу која се никада није остварила. За старим градским кафанама, у којима „се уз горку кафу и љуту ракију бистрила политика”, или за успешним урбанистичким и саобраћајним решењима који су за нас очита научна фантастика.


Коментари1
3b336
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan đurđević
Dr. Richard Jordan Gatling (September 12, 1818 – February 26, 1903) ( rɪtʃərd dʒɔrdən gætlɪŋ ), dakle Getling, a ne Gaitling, mada je ipak najvažnije da se Karađoz bori za Srbiju .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља