понедељак, 18.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:29

Јарић: Још три године на високом нивоу

петак, 06.05.2011. у 22:00
И у 32. години врло мотивисан: Марко Јарић Фото Танјуг

Од извештача „Журнала”

Барселона – Загрљај Новице Величковића и Римантаса Каукенаса, српског зета, претходио је доласку у друштво Марка Јарића. Излазећи из сале за ручавање, угледао је екипу „Спортског журнала” са његовим бившим саиграчем. Као и увек међу нашим кошаркашима била је то прилика за досетке и пецкања.

Некако се сама наметнула и прича о томе да је један од најискуснијих играча на овом скупу. Пре 12 година, у време док су многи садашњи актери маштали о сениорској кошарци Јарић је играо фајнал-фор.

– Прошло је брзо, време лети. Зато и желим да пре него што завршим каријеру одиграм што више фајнал-форова и узмем што више титула – одлучан је наш бивши репрезентативац.

Крај је далеко. Биће још доста љутих мегдана?

– Знате шта, већ имам 32 године. На врхунском нивоу, онако како желим, нећу сигурно моћи да играм после 35. Дакле, још две-три године на овом нивоу.

Није му пријало кад је чуо да је отац Срећко открио да је од менаџера тражио екипу са којом ће освојити Евролигу. На констатацију да је парама претпоставио такмичарски мотив, надовезао се:

– Не волим много да причам о себи. Да немам мотивацију не бих играо кошарку више. Нити бих доводио целу фамилију из Њујорка у Сијену да не желим да освајам титуле. Поента је јасна. Остале су нам још две утакмице да одиграмо како треба да бисмо постали прваци Европе. Да ли ћемо у томе успети? Надам се да хоћемо.

У односу на све чланове Сијене, Јарић у полуфиналу има и мотив више. Пре његовог одласка у НБА, управо су му Атињани, предвођени Обрадовићем и Бодирогом, узели титулу првака Европе. Практично су је отели из руку Болоњеза који су имали предност домаћег терена. Да ли је Барселона место за наплату дугова?

– Знате, од тада је прошло девет година. Ја сам отишао у НБА, они су наставили да побеђују. То је екипа са огромном традицијом, феноменалним играчима и тренером. О Панатинаикосу све најбоље. Не могу никада да ставим моју жељу за реваншом, која у овом моменту стварно и није примарна, испред интереса тима. Желим само да будем концентрисан и сачувам хладну главу како бих на терену урадио све што се од мене очекује.

За разлику од другог полуфиналног пара у коме би се за оба клуба могло рећи да је током претходних година било доста лутања одлика Сијене и Панатинаикоса је препознатљива игри, систем који се одржава годинама. С обзиром да је у каријери био у много средина упитали смо га да ли се снага таквог система осети одмах по доласку у Тоскану.

– Да. Зна се тачно ко шта ради, види се у игри пре свега један одбрамбени систем, да су сви играчи изузетно физички спремни. И свако ради свој део посла, без изговора. Морам да признам да ми је последњих неколико година управо недостајало да будем део тима са правим системом. Јер, пре одласка у НБА увек сам био у таквој екипи.

За разлику од НБА где „утакмице на нож” можемо да видимо само у плеј-офу, дуел грчког и италијанског шампиона биће управо оно што европски љубитељи кошарке воле – надмудривање са прегршт мушких окршаја у коме је сваки детаљ важан. Шта може да одлучи такву битку?

– Биће сигурно тактички рат. Важно је само да уђемо спремни од почетка. Да са њима од старта кренемо „месо у месо”, да играмо праву утакмицу. Овога пута нећемо имати прилику за искупљење ако кренемо као у првом мечу са Олимпијакосом. Ово није плеј-оф, већ једна утакмица у којој си победник или покојник. Морамо да будемо максимално спремни за утакмицу са Панатинаикосом, као да друга не постоји. Уколико тако уђемо у меч, у каснијим фазама ће буквално нијансе одредити победника.

Милун Нешовић

-----------------------------------------------------------

Са Адријаном нема такмичења

Последњих година о Марку Јарићу више се могло прочитати у породичним магазинима, модерно званом „лајфстајл” штиву, него у спортској штампи.

Сасвим природно с обзиром да му је супруга Адријана Лимаједна од најпознатијих манекенки света. Тренутно се, што је обрадовало све којима је кошарка дража од писти, поново више прича о његовом умећу са лоптом него о приватном животу.

– Надам се да радује све са спортске стране, пре свега моју поносну фамилију која жели и даље да гледа како сијам на спортским теренима – каже Марко, додајући. – Међутим, ово није магично такмичење између мене и моје супруге у „дисциплини - о коме ће се више причати”. Једноставно, такве су околности у којима живимо. Она је изузетно популарна, на светским нивоима популарнија од мене и нормално је да ће се увек писати и причати о њој. Слажем се да је лепше када се прича о нама као успешном пару, али сигурно ће бити момената када ће се више говорити о једном од нас.

-----------------------------------------------------------

Рађа и Кукочскупљи од Месија

„Кукоч би данас зарађивао 30 милиона годишње”, говори бивши кошаркашки репрезентативац Зоран Савић о томе како су се у кошарци смањиле плате

Кошаркаши су некад били плаћенији од фудбалера: Зоран Савић (Фото Танјуг)

Од извештача „Журнала”

Барселона – Тренинг дворана „Сан Ђордија”, утакмице јуниорског турнира. И на њима стално присутно добро познато лице – Зоран Савић, некада стуб рекета репрезентације Југославије.

За Сан Ђорди га вежу многе лепе успомене. Почели смо од оне у којој је добио и лично признање. Пре 13 година са Киндером је управо на овом месту освојио трећу титулу континенталног првака у каријери (две са Југопластиком). Уз трофеј добио је и признање намењено најкориснијем играчу.

– То ми је један од дражих клупских трофеја у каријери, после оног из Париза. Разлог, био је то први трофеј Киндера из Болоње. Пре тога су губили од Реала, Панатинаикоса. А те године је из Болоње у Барселони дошло седам хиљада људи да нас бодри. Био је то леп осећај, сигурно смо били најбоља екипа у Европи – присећа се Савић.

Ипак, нама је славље из 1997. године далеко више на срцу. Нема тог љубитеља кошарке који се не сећа тог чувеног фаула са почетка финалне утакмице. Чини нам се да Грегора Фућку још боли рука. Али, после тог фаула не Фућки, већ никоме од Италијана није пало на памет да уђу у рекет. Савић га је означио као забрањемну територију.

– Од Италијана смо изгубили неке утакмице у припремном периоду прилично ружно. У групи су нас такође савладали са 74:69. Добро смо се спремили за ту утакмицу, не само да бисмо били прваци Европе, већ и да их добијемо кад је најбитније – објашњава Савић како су наши репрезентативци те године доживели тај финале.

Прича о репрезентацији пренела се на поређење са данашњим временом. Наши асови су се деведесетих година смењивали са клубовима на престолу, добијали су највиша индивидуална признања. Сада на папиру имамо велики број актера на фајнал-фору, али нису протагонисти, камоли носиоци игре у клубовима.

– То што не играју у клубовима могло би да нам представља велики проблем за Европско првенство. Ми смо, ипак, били генерација која се роди једном у 10 година, тешко је наћи толико врхунских играча на једном месту. Сви су носили екипе, а релативно млади освојили титуле. Многи од нас су први пут су победили на фајнал-фору или били МВП играчи са 22, 23 године, још док смо били у играчком развоју.

Однедавно се бавите менаџерским послом, добро познајете начин размишљања играча. Паре су некада биле последица успеха, чини се да су данашњим младићима новци приоритет.

– Има још играча којима су такмичење, освајање и екипа битнији од пара. Једино, што је кошарка једини спорт у коме су зараде мање него пре 20 година! Уговор који је деведесетих имао Кукоч у Тревизу од три милиона долара или Рађа који је потписао на 12,5 на пет година су сада тешко оствариви. Кад сам играо у Барселони, 1991. године Хосе Антонио Монтеро зарађивао је више него најплаћенији фудбалер Барсе. У садашњим размерама то би значило да би тај кошаркаш приходовао од уговора 25-30 милиона евра годишње, колико Меси кошта Барсу. А, то само значи да се у кошарци није радило добро на промоцији.

Пре растанка упитали смо га да ли се привикао на нову улогу у свету кошарке:

– Сличан посао сам радио и док сам био генерални менаџер у клубу, с тим што сам сада на другој страни. Био сам кошаркаш, знам шта играчи воле, а шта не. Такође радио сам у кубовима и знам релације и са те стране – рекао је Савић на крају разговора, усресредивши се на утакмицу тинејџера Загреба и Француза.

М. Нешовић


Коментари0
6f63f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља