петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:45

Себе доживљавам као духовног номада

субота, 07.05.2011. у 22:00
Планирам пут око света трговачким бродом: Срђан Шапер Фото лични албум

Срђан Шапер је осамдесетих година прошлог века био познат као члан групе „Идоли”, од деведесетих као власник маркетиншке агенције „Мекен Ериксон”, а и као човек који је водио изборне кампање Бориса Тадића.

Рођен је 9. октобра 1958. у Београду у браку Радомира Шапера, универзитетског професора, кошаркашког репрезентативца и спортског функционера, и Љиљане, професорке историје.

После гимназије се као „вуковац” уписао на медицину, али је на крају дипломирао режију на Факултету драмских уметности у Београду.

Живи сам, на Врачару, на последњем спрату зграде, међу крошњама дрвећа, и не бежи од брака.

Где су Ваши корени?

Мој деда се звао Панајотис Шаперас. Дошао је из Грчке у Србију 1919. с братом близанцем. Оженио се Српкињом, а умро је када је мој отац имао само две године. Имам рођаке у Атини и Солуну. Умем да се споразумевам на грчком.

Шта су Вам дали родитељи...

Мајка ме научила да добро причам, а отац да пажљиво слушам. Мислим да је то најважније за успешну комуникацију. На основу тога како причате људи могу да вас заволе, а кад знате да слушате – увек вас цене.

... а улица?

Ту сам стекао осећај фер-плеја. На улици сам научио да свакоме могу да приђем и да са њим разговарам. Људима би увек требало приступити с поштовањем.

Ко Вам је био ментор?

Родитељи су ми били ослонац, али ментори су ми више били људи које нисам упознао. Они о којима сам читао или чије сам књиге прочитао. Док сам био тинејџер, швајцарски психијатар Карл Густав Јунг био ми је пример за углед. Желео сам, као и Јунг, да се бавим различитим дисциплинама: медицином, психологијом, психијатријом, алхемијом, историјом... А волео сам и неке песнике: Рилкеа, Кавафиса, па Андрића...

Ко Вас је увео у музику?

С Владом Дивљаном сам ишао у гимназију. Добро је свирао на гитари, а обојица смо певали. Чак смо, у току лета, ишли аутостопом по Европи и зарађивали паре од свирања и певања на улици и у подземној железници.

А после?

На Медицинском факултету сам 1976. упознао Небојшу Крстића. Тада је у музици настао „нови талас” по коме је „свирка” требало да буде једноставна да би била добра. Удружили смо се с Дивљаном, који се активно бавио музиком, и основали „Идоле”. Врло брзо смо постали популарни. И тако је то трајало пет година.

Шта Вам је дала школа?

Медицина ми је некако била наставак општег образовања. Уписао сам се, успут, и на светску књижевност. А највише сам волео историју. Онда сам отишао на филмску режију и завршио је. Најважнији резултат школовања били су људи које сам упознао. Имамо слична интересовања, па су ми и данас пријатељи.

Да ли сте волели спорт?

Био сам добар атлетичар, спринтер. Отац ме гурао ка кошарци, јер је волео тимске спортове. Али, носио сам наочаре, а тада није било сочива, па сем тениса, који и сад добро играм, нисам могао успешно да се бавим играма с лоптом.

Кад сте упознали Бориса Тадића?

Било је то 1977. Ишао је са Небојшом Крстићем у гимназију. Већ тада га је занимао политички активизам, који је за једнопартијски систем био неприхватљив. Касније, док смо ми склапали „Идоле”, он је учествовао у покрету који је подржавао пољске раднике, па је због тога био хапшен.

У јавности се сматра да сте му саветник?

Имам свој посао и агенцију која послује у Србији, Босни, Црној Гори, Македонији и Албанији. Тај посао ми узима све време. Ова идеја, да сам саветник Борису, потиче из мог рада на изборним кампањама.

Кад сте ушли у садашњи посао?

Било је то још 1985. Тада смо ТВ редитељи Борис Миљковић и Бранимир Димитријевић и ја почели да се бавимо снимањем ТВ реклама чекајући прилику за играни филм. Међутим, мало-помало маркетинг ми је постао животно занимање. И 1995. сам отворио агенцију, а две године касније добио сам франшизу од велике америчке фирме „Мекен Ериксон”. Наши највећи клијенти су „Кока-Кола”, „Нестле”, „Карлсберг”, „Л’Ореал”... Од када постојимо добили смо око 130 награда, углавном међународних. Чак и „Златног лава” у Кану!

Прича се да је цео рекламни пано Србије Ваш?

То, наравно, није истина. Код нас постоји много озбиљних агенција које се баве оглашавањем, креирањем, вођењем кампања и грађењем брендова. А планирање и закуп медија је само делић нашег посла у коме се – ништа не закупљује унапред!

Да ли је тачно да ускоро нећете бити сами?

Колико је човек мобилан, толико је и брак мобилан. Себе доживљавам као интелектуалног и духовног номада, а такви тешко улазе у брак. Волим друштво. Никад нисам сам. И мислим да би човек требало све да проба, па и брак. Не бежим од тога.

Шта волите у женској природи?

Пре свега волим жене. Волим њихову лојалност на послу. Оне ме чувају од великих ризика. У свим односима са њима волим женску лепоту без које живот не би имао смисла.

Да ли је и лаж део Вашег бића?

Суштински, најгора је лаж кад лажете сами себе. И то је, нажалост, непроменљиво! Све остале лажи се могу објаснити, па и прихватити.

Која емоција је најјача?

Страст, али не могу лако да је одвојим од љубави. Иако ме страст увлачи у кавез, а љубав ми даје слободу. Међутим, неке друге страсти, не ове еротске, него оне које намеће цивилизација, одузимају нам време за права уживања. Зато сви контакти, а тим и осећања, постају површнији. И тако у свему смо помало, а ни у чему до краја.

А неостварене жеље?

Што сам старији, све их је мање. Некима је већ истекао рок трајања. Ипак, најјача је она да планирам пут око света трговачким бродом. И то без мобилног телефона и Интернета. Прочитао сам неколико књига о томе. То путовање траје пет-шест месеци. Надам се да ћу то учинити!

Која реч објашњава Ваш став?

Мислим да је слобода нешто што мене дефинише до краја. Никад нисам пожелео да нечему припадам заувек. Волим да будем свој. А и правда је, за мене, битна реч. Дефинише мој однос према људима.

Које су Ваше духовне вежбе?

Трудим се да запамтим догађаје у којима учествујем. Имам често потребу да се бавим вежбама меморије. Водим дневник, али лапидарно, само у две-три реченице. То ми је довољно да се сетим целе приче. Јер, живот заслужује да га се сетимо.

Где намеравате да одете на одмор?

Најчешће имам велике циљеве, па увек завршим у Грчкој, на неком острву са дугим пешчаним плажама. Лакше се одморим у амбијентима које знам...

-----------------------------------------------------------

Ђинђић се понашао као наш брат

Кад сте упознали Ђинђића?

У јесен 1989. позвала ме Мирјана Бобић, новинарка и књижевница, и рекла да Зоран хоће да окупи људе са којима би радио на кампањи за Демократску странку која је основана претходне године. Зоран је био пет година старији од нас. Понашао се као наш брат. Посебно га памтим и као човека који је о низу животних односа размишљао другачије од свих осталих.

Славко Трошељ


Коментари9
e1657
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svetolik Panos
Morao je Djindjic razmisljati drugacije kad je usmeravan od Habermasa nemackog intelektualca naciste!
maja k
@Goca slikarka: Ih bre Goco vi ga bas preteraste. Svidja vam se Srdjan pa razglabate o njegovom bracnom stanju. Neumesno je. Svidja se mozda i meni, pa nista : )
Гоца Сликарка
Необичан човек, не него не уобичајени човек, господине Јовановићу како се пише не уобичајени или неуобичајени човек?. Нема везе може да се каже и интересантан тип , а ако се каже за госпођице преко тридесет а може и баба девојке , како се каже за мушкарце преко тридесете а да се нису женили, не мислим ништа лоше , чак мислим да је препаметан једино је децу могао да направи а остало је бесмислено, штета да такав човек неуобичајени нема децу, када погледам какве све шушумиде их имају, грехота што би рекао Дуле главоња.
cepidlaka 1
Bili ste za nijansu iskreniji dok ste pevali i svirali! Hvala Vam na muzici, koje je zaisat bila nesto posebno u ono vreme, i cestitam na uspehu u poslovnom svetu. (Ali zar Vam nisu rekli da se franshize se ne dobijaju, vec zakupljuju?)
milan p
Odlicno I osvezavajuce!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља