субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Насред мора – језеро нафте

субота, 07.05.2011. у 22:00
Платформа виђена у јутарњој измаглици Фото Јасна Петровић

Од нашег специјалног извештача

Каспијско море – Лукоилова нафтна платформа „Јуриј Корчагин” (није јунак из Октобарске револуције) у центру Каспијског мора, на дубини од око 12 метара, чије се прозирно дно види из хеликоптера, јер се једино тако до платформе и може стићи, дело је руку и српских градитеља. Међу 40.000 оних који су до 2010. године, када је платформа и званично пуштена у рад, конструисали, али и на само извориште нафте постављали носеће блокове тежине до 1.400 тона, било је највише српских градитеља.

Српских прегалаца данас на овом извору црног злата, удаљеном око 180 километара од Астрахана, руског града на Волги, и 1.600 километара од Москве, више нема, каже Павил Кузмук, један од челних људи који контролише рад „Корчагина”, додајући да на платформи ради 105 људи у смени од по 12 сати.

После две недеље проведене на Каспијском мору враћају се кућама, а с обзиром на то да раде у посебно тешким условима, поготово зими када платформу заробе ледници, јер температура падне и испод нуле до 15 степени Целзијусових, запослени имају и посебне бенефиције. Новинарима из Србије, који су ових дана били у посети „Корчагину”, домаћини нису хтели да открију које објашњавајући да је реч „о превише личним стварима”.

Кузмук истиче да је реч о платформи отпорној на лед, опремљеној комплексом носивости 560 тона за бушење до 7.400 метара дубине. Платформа поседује плутајуће складиште за нафту капацитета 28.000 тона, подводни цевовод дужине 58 километара. „Корчагин” је истовремено и прва нафтна платформа са просторијама за становање, медицинским и заједничким просторијама, кухињом, коју опслужује и помоћно особље, њих 25, кувара, спремачица, лекара, спасилаца...

Купање и пецање са платформе строго је забрањено, као и бацање смећа. Може се пушити само на једном месту у стамбеном блоку.

Целокупно управљање платформом обавља се из централног пулта. Платформа је прошарана пријемницима, па ако радник којим случајем запали цигарету на неприкладном месту, то ће се одмах знати, а он ће бити кажњен забраном враћања на посао.

У овом тренутку раде три нафтне и по једна гасна и водена бушотина. Платформа има своју хемијску лабораторију у којој се контролишу сви параметри нафте, гаса и воде.

Новинари из Србије, који су после два сата лета хеликоптером из Астрахана, а након посебне обуке за летење и упозорење да два дана пре доласка на „Корчагин” не смеју да омиришу ни кап алкохола ради сопствене безбедности, слетели на хелиодром. Имали су срећу да море буде мирно и увере се у којој мери Лукоил, посебно после недавног акцидента у Мексичком заливу, придаје важност заштити животне средине. Целокупан технолошки отпад, укључујући и отпадне воде, не избацују се у море, већ складиште у контејнере, а потом на обали користе за добијања додатне енергије. Годишња производња нафте на нафтном пољу „Корчагин” износи око 2,3 милиона тона. Истовремено се произведе и до 1,2 милијарде кубика гаса. Бушотину снабдевају струјом четири турбине које раде на гас из којих се накнадно добија струја која снабдева стамбени простор на платформи.

Приликом бушења примењује се јединствено у Русији пројектно-технолошко решење – хоризонталне бушотине, које се протежу дужином већом од пет километара. Надгледање бушења врши се и са обале, уз помоћ сателитског канала везе у режиму онлајн.

Андреј Скобијејев, начелник Централног дистрибутивног система Астрахана, каже да су две платформе стациониране у мору повезане у један комплекс мостом дужине 75 метара, док се испод налази нафтна бушотина, али и део за припрему и превоз нафте и гаса.

Лукоил је у сарадњи са властима Астраханске области на овом делу обале развио научно-производни центар Биос, у коме се реализује низ еколошких програма, укључујући и одгој каспијске рибе јесетрекоја даје најбољи кавијар по чему је Астрахан надалеко познат.

Рачуна се на залихе нафте испод „Корчагина” у наредних 30 година. Само нафтно поље, каже Скобијејев, пронашао је Лукоил још 2000. године. Водећи домаћи привредници и саветници у Астрахану апелују да руске компаније још активније раде на експлоатацији нафте у Каспијском мору како би се кренуло у још већу изградњу лука и започела обнова већ постојећих бродоградилишта, што би у великој мери подстакло развој локалне индустрије. Каспијско море је зона којој припадају углавном економски слабо развијени региони као што су Дагестан и Астрахан.

Астраханска област је развијена управо захваљујући Лукоиловој нафтној бушотини, а како би се убудуће све више улагало у нова нафтна поља, која ће помоћи развој руских провинција, затражено је да се нафтне компаније ослободе плаћања рудне ренте. Лукоил је већ наишао на разумевање овдашњих власти те је ослобођен плаћања извозне царине чиме ће само у овој години уштедети око 350 милиона долара.

Иначе, сва нафта с „Корчагина” завршава у рафинерији у Волгограду. Платформа је добила назив по истоименом познатом геологу и проналазачу нафте који је потом био и члан Управног одбора Лукоила. Данас на платформи „Јуриј Корчагин” ради и његов унук Алексеј.

Главни пројекат који ће у наредне четири године Лукоил реализовати на Каспију је експлоатација налазишта „Филановског”, највећег у последњих двадесет година на тлу Русије. Укупне инвестиције Лукоила у региону у наредних 20 година биће више од 20 милијарди долара. По мишљењу председника компаније Вагита Алекперова, каспијски пројекат може изменити целокупну индустријску структуру југа Русије, а посебно Астраханске области, у којој ће се појавити нови порески обвезници, будући да ће бити ангажовани локални извођачи радова. Захваљујући тим пројектима биће запослен велики број становника, јер у овој области ради 16 малих и великих бродоградилишта.

Јасна Петровић

-----------------------------------------------------

И море и језеро

Каспијско мореили Каспијско језеро је највеће језеро не Земљи, између Европе и Азије, површинеоко 394.000 квадратних километара. Иако га једни зову морем, а други језером, чињеница је да је реч о слаткој води због чега се третира као језеро. Међутим, због величине зову га и Каспијским затвореним морем.

Ј. П.

-----------------------------------------------------------

Плата око 1.000 долара

Просечна плата у Астрахану у последњем кварталу 2010. године износила је 15.388 рубаља месечно (једна рубља 27 долара). Просечна плата инжењера (средњег нивоа) у овом делу Лукоила је, како се незванично сазнаје, око 1.000 долара.

Иако се Лукоилова нафтна платформа налази релативно близу Астрахана због чега би требало очекивати да цена горива на пумпама у овом граду на Волги буде нижа, ситуација се и у Русији озбиљно променила. Па док је лане литар горива у ширем делу Москве могао да се точи по цени од 45 до 50 динара за литар, данас је око једног понегде и више од једног долара, дакле између 68 и 70 динара.

Ј. П.


Коментари9
32e1b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Glisa Glisic
Moram da primetim da je autor teksta mnogo pogresio kod objasnjenja kursa Rublja - Dolar kao i same zarade valjda u cilju da pojaze kako se tamo zaradjuje mnogo. Nazalost ako je prosecna zarada 15000 Rublji to znaci da je plata realno manja od 400 Eura mesecno. Jedan Euro je negde 42 Rublje. Iskreno ne razumem sta je novinar hteo reci sa ovako pogresnim informacijama 'mmm da je zarada od 380 Eura u takvim uslovima vrhunska zarada ....?????"""""""
sasa savic
tj, 27 rublji za 1 dolar
Bojan Vojinovic
U Kaspijskom jezeru je slana voda, a ne slatka. Isto je u Aralskom jezeru. To se uci u geografiji u 6. razredu osnovne skole.Zalosno je kada novinar od koga se ocekuju tacni podaci tako uzasno gresi u osnovnim podacima, koje zna svaki osnovac.
zpv ()
Каспијско језеро а зову и море је пре свега слано.Салинитет расте од севера ка југу јер се на северу у њега улива пре свега река Волга.
Zagor za Stevu amerikanca /
kada je kod vas 1200 per week,javi kako da dodjemo do posla,za toliko novaca.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља