уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:37

Аутор шездесет уџбеника

Аутор: Станко Стојиљковићнедеља, 08.05.2011. у 22:00
Милан Распоповић

Да је поданик британске круне, одавно би уз своје име уписивао витешко звање. За племенито и племићко одгајање бројних нараштаја даровитих средњошколаца, данас блиставих научника расутих по свету – Оксфорд, Кембриџ, Харвард, Стенфорд, Принстон, Колумбија, Беркли, МИТ...

Милан Распоповић, универзитетски професор и доктор физике, најдуже је предводио Математичку гимназију у Београду – мало више од три деценије (од 1970. до 2001). До одласка у мировину чијим се чарима још није препустио, иако је дубоко загазио у седамдесетпету.

Колико ли је само девојака и младића упутио у запретане тајне знања?

Али неуморни васпитач није одолео још једном позвању: и дан-данас неуморно, сам или још с неким, саставља уџбенике из физике и математике за узраст од осмољетке до факултета, које сваке године занавља најновијим сазнањима и чињеницама. Нећете веровати: име му је утиснуто на, чак, шездесет (словима и бројевима)! И све их је одобрило Министарство просвете (или како се већ звало у различитим раздобљима).

Десетак полица

Када се приброје друге научно-стручне књиге, збир се увећа за 20. Прерачунато у број примерака: 10.000.

С поновљеним које су, свакако, допуњене и освежене, до наших дана објавио је – ни мање, ни више – 280 наслова! Најмање десетак полица, зависно од тога колико се свака протеже.

Човек уџбеник или човек књижница, како вам је воља.

Готово четири деценије дела с потписом професора Милана Распоповића била су обавезно штиво у основним, средњим и високим школама широм некадашње Југославије. Ни у наше време их нису занемарили стручњаци задужени за осмишљавање наставних програма, иако се негдашња држава у међувремену расточила на неколико делова.

Нећете се изненадити ако их спазите у књижарским излозима у Црној Гори и Босни и Херцеговини.

Из Математичке гимназије у Београду, једне од најбољих средњих школа у свету и, наравно, у Европи, недавно је потекао предлог да се њен дугогодишњи челник, који је оставио неизбрисиви траг, овенча Наградом града Београда. Предводник који се несебичним маром, наставивши започето прегнуће оснивача – проф. др Војина Дајовића, изборио да она буде школа од националног значаја.

Пут којим се ређе иде од 1966. препешачило је неколико хиљада надарених ђака, данас уважених професора на чувеним иностраним и домаћим универзитетима, водећих истраживача у цењеним научним институтима и – зашто да не – успешних пословних људи у земљи и свету.

Српски „Ко је ко

Чули сте за десетине научника који с времена на време освану у јавним гласилима, али нисте, претпостављамо, знали да су је похађали поједини прослављени спортисти – ватерполиста Слободан Соро, одбојкаш Рајко Јокановић, шахисткиње (шах је делом спорт) Алиса и Мирјана Марић и да не набрајамо.

Списак некадашњих ученика у свакој земљи био би окосница зборника личности „Ко је ко”, зашто не и у Србији? Прелистајте само дугачку листу награђених на олимпијским, светским, међународним (око 400 златних, сребрних и бронзаних одличја) и домаћим надметањима из физике, математике, информатике – па и српског језика код нас, па ћете се сами уверити!

И у свему томе крије се – да не претерамо с хвалисањем – барем зрнце заслуга Милана Распоповића који је у овој јединственој образовној установи провео 38 година. Али у години када Математичка гимназија прославља 45 година постојања (изнедрила више од 200 магистара и преко 100 доктора наука), међу славодобитнике Награде града Београда није увршћен њен заслужни и предани предводник!

Чланови жирија данима су пролазили покрај књига, послатих у Скупштину града да видљиво и опипљиво посведоче допринос предложеног научника и васпитача, и нису ниједну ни отворили, ни прелистали.

Милан Распоповић их је нашао брижљиво поређане као што их је оставио!


Коментари8
a9ef0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@jozef varga
Imam tu dva komentara: - Jedan je da su ljudi 1970 godine zaista postavljani na funkcije po partijskoj liniji, pa su mi svi takvi kadrovi pomalo sumnjivi iako mi ovaj konkretni profesor nije poznat. Rizik je da je njegovo dugo direktorovanje odraz rada za nedemokratske vlasti a to nije dobro ni za koga pa ni za njega. - Drugi komentar je da se mnogi profesori vrlo bezobzirno potpisuju na tudje radove ako imaju pozicije vlasti, pa postoji i ozbiljan rizik da se ovaj profesor takodje potpisivao na tudje radove.
Kristina Karajovic
Nazalost, profesorovi udzbenici fizike ponovo su u svim razredima gimnazija, srednjih i osnovnih skola Srbije. Za skoro cetrdeset godina potpisivanja nije dovoljna nagrada grada Beograda. Kao jedini drzavni potpisnik, zasluzuje bar drzavnu.
dinka terzic
E, pravi izraz ste nasli za ovoga,, velikog,, autora udzbenika fizike! Sve ste rekli ovim DA JE ,,RASPOPOVIC POTPISAO ...,, HA, HA, HA
Vera Sobat,EU
VELIKO POSTOVANJE Vama Prof.Raspopovicu!
jozef varga
Veliki komunisticki potpisnik udzbenika!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља