среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: ЈЕМЕН

Менхетн у пустињи

Област Хадрамут налази се на југоистоку земље а њен апсолутни врхунац је град Шибам, кога због јединствене архитектуре, називају пустињским Менхетном
Аутор: Соња Лапатановсубота, 14.05.2011. у 22:00

Напустивши пустињску област Рамлат ас Сабатаин, почела сам да се приближавам области Хадрамут, која се налази на југоистоку Јемена. Ова област се протеже од обале Арапског мора, преко планина и висоравни високих и до 2000 метара, све до пустиње Руб Ал Кали. У њој се налази и Вади Хадрамут, једна од најдужих и најплоднијих долина на Арапском полуострву. Хадрамут је познат по атрактивној архитектури, а њен апсолутни врхунац је град Шибам описан као пустињски Менхетн, или Чикаго пустиње!

Шибам је један од најстаријих градова у Јемену и налази се усред долине Вади Хадрамут. Касно поподне када сунце обоји град златножутим и окер тоновима, постаје јасно због чега Шибам називају још и „жути”. Управо у то доба дана сам први пут угледала Шибам. Подсећао ме је на велику карамел торту, са шлагом. Град окружује моћни бедем унутар кога су се на једном узвишењу збиле високе куле за становање.

Куће, глинене куле у Шибаму старе су и до 300 година и упадљиво су уске, високе и збијене, ради уштеде на простору и климатских услова који владају у долини. Разлог због кога Шибам подсећа на торту, лежи у чињеници да се куће граде од глине, а да су горњи спратови окречени у блештаво белу боју. Архитектонска особеност Шибама су и мостићи који на неким местима спајају куће, тако да жене могу несметано да се крећу од куће до куће и са краја на крај града, а да уопште не изађу на улицу! За разлику од других места у Јемену у којима предњаче метална, у Шибаму су врата на кућама од масивног дрвета.

Врата су украшена резбаријама, а закључавају се традиционалним дрвеним бравама. Ове необичне браве, су поред ђанбије – традиционалног закривљеног ножа, омиљени сувенири међу туристима који посећују Јемен. Без обзира што га називају пустињским Менхетном, или Чикагом пустиње, у Шибаму је и даље присутан дух прошлости. Обилазећи га, нисам могла да се отмем утиску да ме је нека сила вратила барем 300 година уназад, у време када је Шибам важио за важан сук на караванском путу који је водио кроз ову област.

Ноћи у Шибаму су посебно изазовне због тајанствене атмосфере и мрклог мрака. Због слабог уличног осветљења, ноћи у Шибаму су црне као најцрњи сомот о који су окачени блистави драгуљи. Ти црвени, зелени, жути и плави драгуљи су у ствари мали осветљени прозори на кућама, који уместо стакла имају витраже. Тмину која влада по уским сокацима Шибама, на неким местима разбија и чкиљаво осветљење из антикварница у којима ненаметљиви трговци нуде најлепши накит, оружје, ђанбије, шкриње, ибрике, резбарије и делове одеће, на којима може да им позавиди сваки етнографски музеј.

Шибам ћу памтити и по једној девојчици, која је инсистирала да је фотографишем. Сура, сура, викала је цимајући ме за рукав. Када сам јој испунила жељу, из чистог мира почела је да ме удара малим песницама, извикујући реч „ађнаби, ађнаби”. Када је дозвала и другу децу, полетеле су каменице, а онда настаде цика и вриска. Да не би једног старца са повеликим турбаном који им је подвикнуо, вероватно се не бихдобро провела. Овако од љупке девојчице, зарадих само неколико буботака!    

„Ађнаби” је реч која се у Јемену често чује. Извикују је углавном деца, која у буљуцима трче за странцима. Без бриге, рекао ми је водич Ахмет, јер у питању није ни грдња ни псовка, већ констатација или најава, да су стигли странци. Међутим, ја сам прво у Шибаму и касније у читавом Хадрамуту, имала и другачија искуства. Осим грдњи и негодовања, од стране старијих, камењем су ме углавном гађала деца. У главу, леђа, ноге, задњицу...... Међу њима су се нарочито истицале љупке девојчице и дечкићи који су бурно негодујући, бранили своје сестрице!

-------------------------------------------------------------------------------- 

Хадрамутске шеширџијке

Било је различитих догодовштина токомфотографисања.Док су једни били расположени, па чак и наметљиви, други су гунђали, сакривали се и упућивали ми речи које никако нису деловале љубазно. Сура, сура, сликај, сликај, викали би, гурајући се испред објектива, а онда би од некуд полетеле каменице! Када сам тајно фотографисала занимљиве људе у традиционалној одећи, скоро увек би ме осујетила нека тужибаба извикујући сура, сура, сликају те, сликају те! Као за инат најрађе су се фотографисале особе у западњачкој одећи, или оне у маскирним униформама и са оружјем. Што се тиче жена, њих је боље не фотографисати, поготову оне у црним „чаршавима”. Док су жене које носе шарене чаршаве „ситаре”, нешто мирољубивије, оне у црним су нељубазне и љуте.

Међутим, странци тешко да могу да одоле изазову, јер су баш те жене атрактивне и тајанствене када се шуњају кроз уске улице Шибама и када кроз прорез на зару засијају њихове арапске очи. Фотографисаће их, па макар их и гађале каменицама! Међутим, колико да су на улици забрађене, те исте жене у кући не носе чаршав, а када су у граду, на улици испод њега носе фармерке, савремену одећу и високе потпетице, у шта сам се уверила, као и да купују елегантну гардеробу, секси доњи веш и квалитетну козметику и да имају неговане руке и нокте. Но, на селу је већ другачије. У области Хадрамут, запазила сам и необичне пастирице и жене које раде у пољу, које осим црног чаршава, носе беле рукавице и необично високе сламнате шешире.

Шешири имају мали обод, купу високу до 40 цм и заобљени врх. Ахмет ми је објаснио да су шешири практични из два разлога. На великим врућинама кроз купу циркулише ваздух, а када раде у пољу жене су увек на оку, јер се високи шешири виде из даљине и онда када су савијене, или када раде чучећи! Осим што су атрактивне, ове жене су веома агресивне. Оне богораде и без пардона свакога гађају каменицама. Поучена искуством са љупким девојчицама и женама у црним чаршавима из Шибама, била сам опрезна и клонила сам се хадрамутских шеширџијки.


Коментари1
f9ca0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sumadinac sa planine
Prica iz bajke. Zar je moguce da postoje i takva mesta?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља