понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:56
ИЗ СТАРИХ РИЗНИЦА

Право благо у библиотеци

Арапско-персијско-грчко-српски уџбеник конверзације, ко би очекивао да таква књига буде написана у 15. веку. Данас је чувају у Истанбулу
Аутор: Олга Зиројевић, историчарсубота, 14.05.2011. у 22:00

Давне 1936. године турски лингвиста Ахмед Џафероглу у једном свом кратком раду скренуо је пажњу научној јавности на „једно дело које има фундаментални значај за историју српског и турског језика”. Позив Џафероглуа научницима Србије и Турске да критички издају овај текст реализован је тек 1989. године, и то (колико знам) од стране немачких лингвиста.

У питању је арапско-персијско-грчко-српски уџбеник конверзације, који је настао на султанској Порти у 15. веку. Тачније, реч је о два рукописа који се чувају у библиотеци Музеја Аја-Софије у Истанбулу. Упркос великим сличностима, они нису идентични, посебно се у њима знатно разликује словенски део текста, јер њихови преводиоци припадају двома различитим наречјима; у једном је штокавско-ијекавски, а у другом штокавско-екавски. Приређивач, професор славистике у Гетингену, Вернер Лехфелдт, определио се за ово друго наречје будући да је архаичније.

Полазни текст уџбеника је арапски и иза сваког арапског ретка следи његов превод на персијски, грчки и српски језик, а целокупни текст написан је арапским писмом (појава позната у научној литератури под именом аљамиадо односно алхамиадо).

Уџбеник је конципиран у облику дијалога два лица, па се смењују питања и одговори. Целокупни текст може се поделити у више одељака у којима се разматрају различите теме: трговина, обавезе деце према родитељима и васпитачима, студије Курана, посета џамији, питања о пореклу и занимању саговорника, време, рад у винограду, на пољу.

Будући да уџбенику недостаје турски, матерњи језик султана и османских принчева за које је, по мишљењу Џафероглуа, и написан, чини се да адресате уџбеника пре треба тражити у круговима угледних српских односно грчких конвертита или преобраћеника.

Књига, о којој је овде реч, има превасходно за циљ да рукопис учини доступним науци и омогући његово даље изучавање; „при том се у центру пажње налази српски текст будући да представља драгоцени извор за проучавање историје овог језика” – по речима самог приређивача рукописа. Грчки текст је такође од великог значаја с обзиром на то да до сада није познат ниједан овако обиман грчки рукопис писан арапским писмом. И управо чињеница да су како грчки тако и српски текст овде фиксирани арапским писмом представља, за историју језика, посебну вредност овог извора. Требало би истаћи и то да је арапско писмо за писање оба језика модификовано тако да је омогућило веома прецизно фонетско фиксирање грчког и српског језика.

На садржај рукописа упућује наслов на првој страни: „Арапско-персијско-грчко-српски речник” О његовом састављачу или писару нема никаквих вести. Арапски текст је писан јаком црном бојом, испод њега, мањим словима, персијски, црвеном, грчки зеленом и српски наранџастом бојом. С малим изузецима целокупни текст је вокализован (будући да је арапско писмо консонантско), што, очигледно, указује на то да имамо посла са једним уџбеником.

Овом вокализацијом значајно се повећава научна вредност управо грчког и српског текста.

Иако нема датума, Џафероглу претпоставља да је рукопис сачињен „за султана Мехмеда Другог и његове принчеве”.

Требало би истаћи да су у 15. и 16. веку Словени, претежно Срби, заузимали највише положаје у Царству, а ту су биле и родбинске везе (султанија Мара у харему Мурата Другог). Све је то допринело, што се одавно зна, да се српски језик користио како у управи тако и у дипломатској кореспонденцији. У Истанбулу су постојале словенске канцеларије које су водиле преписку са балканским провинцијама, Дубровачком републиком, па и самом Угарском. Ове канцеларије постојале су у царској престоници све до времена султана Сулејмана Другог (у Европи је називан Величанственим, а за Турке је Први или Кануни односно Законодавац; 1520–1566). Зна се, такође, да су чак и неки султани (Мехмед Други, Сулејман Други) научили наш језик. И европски савременици говоре о коришћењу четири језика у Царству: турском, арапском, на трећем месту је Илирика и, најзад, константинопољски грчки.

И овај последњи језик играо је на Порти велику улогу, чак у извесном смислу, и већу. Султани и високи достојанственици користили су га у дипломатској кореспонденцији са Европом. Познато је да је султан Мехмед Други (Освајач или Фатих) говорио грчки, а поседовао је и грчке рукописе.

Да је речник односно уџбеник настао највероватније у другој половини 15. века потврђује и дијалектолошка анализа српског текста са својим многобројним архаизмима. А све се збива у време када су турска освајања изазвала миграције становништва у западним земљама Балканског полуострва. Отуда од 15. века долази на подручју штокавског наречја до многобројних промена и овај рукопис, управо захваљујући томе што је писан арапским алфабетом, представља изузетно вредан извор за проучавање историје како нашег тако и грчког језика. Утолико више што је у овом уџбенику састављач или писар успео да беспрекорно адаптира арапско писмо за српски језик (то се у каснијем времену никад више неће поновити), па је могуће проучавати и гласовне промене у језику. Најзад, нема сумње да је састављач у извесној мери владао црквено-словенским језиком.

Ево и неких наших старих речи из овог речника: богобојник, богострашник, далекост, даждан, даждити, говорац, јестија, јуха, клањати се, кто, лагахно, лажац, лепост, личник, љубеница, љубник, многосмејац, научитељ, незнаник, нитко, оделати, огојити, ојутрити се, оместити, оснежити, озорити, полесан, постник, праздан, премамитељ, преварник, примитељ, проститељ, работа, седалиште, слугати, слушаник, страшник, сух, удобрити се, укривити, уломити се, умолити се, уравнити, уработати, утамнити се, увисочити се, великост, заборавњац, злоговорник, знаник.


Коментари2
8ee09
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mima Bg
Sve pohvale za tekst.
Раша .
Драго ми је да могу нешта овакво да прочитам и да нешта ново сазнам.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља