понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 13.05.2011. у 22:00 Миодраг Шашић

Немац открива тајне панчевачког масакра

Франк са фотографијом Михаела Рајзера за којег сматра да је највише допринео убиству невиних грађана Панчева (Фото М. Шашић)

Панчево – Милан Јакшић, директор панчевачког Архива, Јозефа Франка назива „старим сарадником“. Панчевачким архивистима помогао је својевремено да дођу до драгоцених докумената из бечког архива. Сада је опет у Панчеву јер истражује околности које су претходиле убиству 36 Панчеваца, неколико дана пошто су немачке трупе ушле у град 1941. године.

Повод да се упути у Србију и прекопа документа у архивима Београда, Новог Сада и Панчева је неколико негативних реакција у Немачкој које су уследиле после изложбе „Завичај на Дунаву“ и изложбе о Вермахту, после које су се појавили коментари „о наводном злочину у српском Панчеву“, каже Франк. На обема, по мишљењу Франка, била су изложена или „документа“ сумњиве вредности или су, пак, фотографије стрељања и вешања у Панчеву коментарисане тако да се по сваку цену одбрани злочин.

Стицајем околности, Франк, аутор више књига о историји 20. века, стигао је у Панчево само неколико дана пошто су Панчевци, седам деценија после овог злочина окупатора, на месту погубљења, суграђанима поставили спомен-плоче. Интересантно је да је отац Јозефа Франка из Сакула а мајка из Јабуке, помало разуме српски али га не говори. Аутор је монографије о Сакулама.

Очекује да ће до краја године објавити књигу о злочину у Панчеву 1941, а како је сигуран да ће бити реакције опонената који ће вагати сваку његову реч, каже, све своје тврдње жели да поткрепи документима. Мањој групи Панчеваца за које је очекивао да му у истраживању могу помоћи изложио је оно до чега је дошао.

Франк помиње више повода за освету Немаца: 21. априла на Новосељанском путу пронађена су два мртва немачка војника, а тих дана извршен је и никада до краја неразјашњени наводни „напад“ на окупаторску војску из Православног гробља. Пре уласка Немаца у Панчево 1941. локални фолксдојчери покушали су да разоружају припаднике 8. пешадијског пука. У том окршају један Немац је погинуо а осморо их је одведено и после извођења пред преки суд стрељано негде код Сремчице.

Све, међутим, говори, каже Франк, да су у Панчеву, у знак одмазде, убијени невини људии да су неке епизоде које су имале за циљ да оправдају недело потпуно измишљене. Он као пример наводи „документ“ који је приложио Готфрид Кесел, званични сниматељ Вермахта, који је омогућио да се филм о погубљењу у Панчеву први пут види 1997. године. Он је за изложбу о Вермахту приложио скицу наводног тунела који је повезивао гробље, из којег је пуцано на немачке војнике, са кафаном преко пута гробља. Непобитно је утврђено да такав тунел нити је постојао нити је могао постојати. Скица непостојећег тунела делује комично. Александар Тополовачки је, каже Јозеф Франк, обешен само зато што је био учесник демонстрација против Тројног пакта, 27. марта, а професора историје Јована Максина пријавила су два ученика да је наводно критиковао Хитлера. Испоставило се да су ђаци хтели само да заплаше професора, а он је због те дојаве завршио на губилишту. Професор Мирко Сковран је страдао јер је био председник панчевачког „Сокола“ чији су припадници пред окупацију били наоружани. Маријан Новак је стрељан јер је код њега пронађена парадна сабља.

Херман Брум, панчевачки Немац који се добровољно пријавио да буде џелат, каже Франк, због размирица са неким суграђанима јавно се хвалисао да ће када његови сународници дођу неке обесити. Примио је за обављени посао 33.000 ондашњих динара.

Читајући оно што је о овом догађају код нас објављено, Франк каже да се, зачудо, у нашим писаним и усменим причама о овом догађају углавном не помињу они који су били главни актери страдања ових невиних људи. На прво место, по кривици, немачки историчар ставља Михаела Рајзера, прво самозваног а онда стварног команданта панчевачке полиције. Показао нам је његову слику коју је пронашао трагајући за доказима о панчевачком масакру.

Рајзер је, каже Франк, погинуо као припадник дивизије „Принц Еуген“, баш као и џелат Херман Брум.

Коментари4
61632
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Vuletić
Mada sam film video odavno, danas sam prvi put bio u Pančevu na mestu zločina. Zaprepastilo me da je trebalo 70 godina da se neko seti da podigne spomen ploču. A na toj ploči uopšte ne piše ko je izvršio zločine, to je izgleda ostavljeno posetiocu na volju, piše samo da su streljani nevini ljudi. Izgleda da se neko plaši da se ne zameri vladarima Europe.
blast beater
Gospodine Trnacevicu, malo je glupo generalizirati jer je dosta glava palo na svim stranama a na tvoje je pitanje u zadnjoj rečenici jednostavno odgovoriti. Prije svega trebao bi znati da je NDH bila reakcija na nešto što se događalo između dva rata. Ali to ti nitko nije rekao, jel tako? A koliko sam ja uspio zamijetiti, među ovih 36 ljudi bilo je i par Hrvata. Baš me zanima šta bi oni rekli na to. No kako god bilo, žalim svaku žrtvu u ratu i smatram da je svaka pala bez ikakvog pametnog razloga (bez obzira što sam "sa druge strane rijeke duboke". Naime ja pišem nešto o Drugom svj. ratu pa me interesira nešto više o spomenutom događaju. Gdje bi se dali nabaviti neki podaci? Internet je još dosta štur. Thx!
milivoj pejin
@Trnavcevicu,Zahvaljujuci KOMSIJI SVABI iz Krusevlja, kod Sombora ,porodica je ostala ziva,a ja Vam danas pisem ove redove.Naime,u cisto nemackom selu bile su dve srpske porodice koje su od strane SVABA bile spremljene za "otsrel" posle 06 aprila 1941 , sto se u selu "znalo", medjutim nas komsija SVABA nas jeu toku noci seljackim kolima izneo iz sele do polovine puta prema Stanisicu i eto tu sam.Dakle,nisu ni sve SVABE JEDNAKE,ali bih voleo da se sa rodjacima nadjem ako su eventualno zivi ostali!!:
Djuradj Trnacevic
Jos nismo doziveli ni jednog jedinog Hrvata koji bi se potrudio da dokumentima, kao Jozef Frank, otkrije zlocine njegovih sunarodnika za vreme NDH. Nemci pokazuju hrabrost, na neki nacin i vitestvo, da se iznosenjem zlocina pocinjenih od pojedinaca iz njihovih redova, od ovih distanciraju. kada bi i dalje cutali, stekao bi se utisak da se ni u cemu nisu promenili. Velika vecina Nemaca je bila za Hitlera ali isto tako velika vecina nije bila saglasna sa masovnim unistavanjem sugradjana samo zato sto su bili pripadnici druge religije. A Hrvati su upravo to ucinili, a cute i dalje pa nije tesko izvuci zakljucak da su svi bili i za Pavelica i za sva njegova pocinjena zlodela ali i da su to i dalje ostali. Kako stvoriti sa takvim narodom bilo kakve sporazume i zajednicki krenuti u buducnost?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља