среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 15.05.2011. у 22:00 Миодраг Костић

Приноси су важнији од власништва

Компанија МК група је по својој дефиницији и структури изразито аграрна компанија са израженом вертикалном интеграцијом унутрашње организације и производних процеса. Имајући то у виду, као председник, али и као главни менаџер компаније, перманентно се бавим појмом и улогом пољопривредног земљишта, како са становишта интереса моје компаније, тако и из макроекономског, политичког, државног и социјалног угла. Осим тога, бавећи се конкретно аграрним бизнисом и у другим земљама, стално путујући и непрестано водећи разговоре са највећим стручњацима, са представницима економских, политичких и финансијских елита европских земаља изградио сам свој став о овом питању који је у суштини јако једноставан, јер се заснива на опште прихваћеним постулатима и економским законитостима који су једнаки свуда у свету. Морам да приметим да у последње време у јавности Србије пoстоји права инфлација разних анализа, мишљења, чак и правих малих научних радова на ову тему.Нажалост, огромна већина оваквих прилога који се могу прочитати у новинама и на Интернету потичу од људи који немају или чак нису никад имали никаквог додира с пољопривредом као специфичном граном привреде, као и са пољопривредним земљиштем као специфичним националним економским ресурсом. По правилу, овакви прилози су написани с јаким псеудосоцијалним и псеудопатриотским тоном.

Једно од питања које је веома популарно у разним анализама је и питање власништва над пољопривредним земљиштем. Мишљења су ту прилично униформна: државно власништво је добро, не треба допустити странцима да купују нашу земљу, тајкуни су јефтино све покуповали и сл.

Узгред, хтео бих да још једном изнесем свој став о приватизацији у пољопривреди.

Популистичка и неодговорна теза о томе како су тајкуни покуповали земљу била би, морам да кажем, смешна, да није злонамерна и опасна. Чињеница је да неколико највећих наших компанија, оператора у аграрном сектору, у власништву има мање од 50.000 хектара од укупно 5,7 милиона хектара пољопривредног земљишта у Србији, а то је мање од један одсто. Сматрам да је тиме све речено.

С друге стране, већина тих компанија, укључујући и МК групу, купиле су пољопривредна предузећа у приватизацији, на рубу или после банкрота, са енормним вишковима запослених и свим могућим пратећим проблемима. После огромног уложеног труда и десетина милиона евра инвестиција ми данас имамо газдинства која објективно, по свим параметрима, а пре свега по приносима, далеко превазилазе европски просек.

Сматрам да је сама чињеница власништва над земљом потпуно ирелевантна, И да је са становишта интереса шире друштвене заједнице важно само једно – да се тим земљиштем квалитетно управља, и да сваки хектар који се обрађује даје свој максимални потенцијал кроз високе приносе. Тиме се обезбеђују плате, плаћа се ПДВ и сви остали порези и доприноси, увећава се укупна успешност и конкурентност наше земље на светском тржишту хране. Тако се ствара и основа за развој прерађивачког сектора који по мом мишљењу треба да има апсолутни приоритет и подршку државе у свим стратегијама развоја земље. Неважно је да ли је власник сељак, локални фармер, домаћа компанија, странац или страни инвестициони фонд. Једино је важно да они успешно воде производни процес, да имају добру и разрађену технологију и да су спремни и да имају могућност да уложе знатан капитал у унапређење производње на тој земљи, и даље у вертикални развој, тј. разне процесе прераде основних пољопривредних производа.

Од какве је то важности ако неки страни грађанин купи земљу у Србији?! Ја мислим од апсолутно никакве. Не може нико ту земљу физички да отуђи, да је некуд однесе или уништи. С друге стране, држава може, што је и пракса у многим земљама, да законодавством регулише минималне услове експлоатације пољопривредног земљишта и на тај начин у дужем временском периоду заштити тај ресурс чак и од несавесних власника.

*Председник МК групе

Сутра: Државе су лоши менаџери

Коментари9
d2c6d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Helena ****
Pošto je nebitno ko je vlasnik zemlje (kako piše u tekstu) nego kako se njom upravlja, predlažem da mi država dodeli jedno 50 000 hektara zemlje a ja ću se za ostalo već nekako snaći. Bez brige. Ako ima i neko propalo preduzeće na poklon uz to....ne odbijam....Samo napred.....(poklonu se zubi ne gledaju a ja već širim ruke).....
Мега-корпорације су неодговорне и опасне
Да није примера Монсанта, могло би се и поверовати Костићу када износи да није важно ко је власник земље. Важни су приноси, али је важно и чија је земља. Монсанто то најбоље показује, јер не само да је трајно отровао земљу, а и семе, генетичким трансформисањем, него својом невероватно великом економском и политичком моћи сада настоји да забрани обичном човеку и малом сељаку да поседује семе. Монсанто жели да постане господар и власник живота на земљи. Србија има будућност - нарочито имајући у виду историјску чињеницу да је непрекидно на удару разних сила - једино ако у рукама сељака, па и државе, остане велика већина земљишта. А приноси се могу повећавати разним мерама.
Vladimir Videnovic
Gospodine Kostiću, u državi u kojoj se zakoni ne sprovode, kakvog uopšte smisla imaju isti? Džaba će država zakonima da se zaštiti kad je kapital moćniji od zakona. Nezavisni zemljoradnik je nezavisni građanin, čovek samo punim stomakom može da misli. To što poljoprivreda podleže zakonima ekonomije ne znači da je to dobro. Hrana ne sme da bude biznis. Japan ima model sitnog poseda i savršeno funkcioniše. Mnogo je bolje imati milion poljoprivrednih domaćinstava nego dve multinacionalne kompanije koje, opšte je poznato, imaju monopol i diktiraju sve uslove na tržištu. Niko nije protiv prodaje zemljišta ali znajući kako se u ovoj zemlji prodaje nacionalno blago, razumljivo je zašto se svaki iole razuman građanin plaši. Kad se oko neke teme digne ovoliko prašine, uvek sledi neka krupna krađa....
petar petrovic
Od 5.7 miliona hektara koliko je poljoprivrenog zemljista prve klase? Takodje, molimo vas da nam kazete da li je u 50000 hektara koje su kupili tajkuni uvrsceno najbolje i najskuplje zemljiste?
buca gorstak
Postupanje po navedenim stavovima trebalo da bude doprinos tajkuna daljem izumiranja sela, stvaranja latifundija, koncentracije stanoviništa u dva -tri velika grada u Srbiji, omogućavanja daljeg bogaćenja tajkuna itd. Kao da mi ne znamo da oni kupljenu zemlju da nameravaju da prodaju strancima po cenama nekoliko puta većim od sadašnjih cena zemljišta . Slično je urađeno i sa šećeranama. Deset godina oni kupuju imovinu u društvenom vlasništvu i bave se preprodajom kupljene imovine, a zaboravljaju na proizvodnju i nacionalne interese. Industriju su uništila, a sada treba da se prepustima njihovim "dobrim namerama" u poljoprivredi. U tekstu se navodi da tu oblast može da reguliše država, koja nije prethodno mogla na pravi način da uredi. Kako su došli do tolikih hektara? Porodici Dundjerski , jednoj od najbogatijih porodica u predratnoj Jugoslaviji, trebali su vekovi da dođu velikih površina zemljišta, a ovi su to postigli za desetak godina. "Svaka čast " onima koji su im to omogućili.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља