петак, 10.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:04

Последњи песник совјетске епохе

недеља, 15.05.2011. у 22:00
Руска душа тражила је излаз: Борис Рижиј

На самом крају 20. века вртоглаво ка успеху устремила се каријера младог руског песника Бориса Рижија. Као 26-годишњак овај млади човек могао се похвалити дипломом рударског инжењера, са двадесетак научних радова, титулом боксерског првака, и 1. 400 срочених песама! Смешкала му се и интернационална слава, а онда одједном – страшна вест. Млади песник извршио је самоубиство, и нађен је обешен на балкону родитељске куће...

Десет година прошло је од тог немилог догађаја, а наш град данас приређује сећање на поету Бориса Рижија (1974–2001). У организацији Фонда „Принцеза Оливера”, од 20 часова у Кинотеци биће представљена збирка његових стихова „У Русији се растаје заувек”, и приказан филм „Борис Рижиј” холандске редитељке Алионе ван дер Хорст.

Биће то први пут да се Рижијева књига појави на српском језику. Професор Миодраг Сибиновић уврстио је неколико Рижијевих песама у Антологију руске лирике 2007. године, а преводилац Светислав Травица сада је за прво српско издање сачинио избор из шест песникових збирки, објављених што за живота, што постхумно.

– У Рижијевој поезији наћи ћете осамљеност и стрепњу, више сумње него вере, више таме него светлости, један замишљени дијалог са читаоцем о застрашујућој стварности која песника окружује, али и тихи монолог о сопственим немирима и недоумицама – каже за наш лист преводилац Светислав Травица.

А ружна Рижијева стварност била је стварност перестројке. Размеђе два система, распад социјализма, доба превирања, цветајућег криминала, хулиганства, беде и корупције. У тако огољеној, сивој свакодневици, руска душа тражила је излаз.

– Налик другим песницима, и он је певао о младости и растанку, облацима и небесима, али није затварао очи на патњу и бол људи из окружења. Видевши мутне радње и сиротињу свог Јекатеринбурга морао је да стане на страну угњетаваних, да их бар гласом своје побуне заштити. А када неко узме на себе такав терет, он не може да издржи дуго. Рижиј се сломио под њим, каже наш преводилац.

Иако је сам био из академске породице, и није лоше живео, међу песниковим пријатељима и комшијама било је хулигана, телохранитеља, мрачних и сумњивих типова које је изванредно описао у својој поезији. Да ли се он опирао њиховом утицају? Па, како је једном признао:„Мене су тукли, тукао сам и ја”.

– Због периода перестројке, Рижиј у поезији жали за прошлим временима. Његов стих виче „Како смо лепо ми лоше живели”. Генерације су се препознале у тим речима „последњег песника совјетске епохе”, а једна млада руска читатељка је рекла да поезија Бориса Рижија треба да се чита у кревету, до четири ујутру, грцајући у сузама – каже Травица.

Чету поклоника Рижиј је освојио преко ноћи. Написао је збирке: Љубав; И све такво; На хладном ветру; Стихови; Оправдање живота; Тип песме. На књижевном фестивалу у Ротердаму направио је бум, када је тираж његове збирке плануо за само 15 дана. Редитељка Алиона ван дер Хорст заинтересовала се за тај феномен, потражила га, али већ је било прекасно. Снимила је документарни филм замоливши да о њему говоре колеге, пријатељи и породица.

– У Ротердаму је изазвао велику пажњу, што због стихова, што због понашања, галаме и пијења алкохола. Пробао је све, али најважније – оставио нам је ванвременске стихове. Без кривице крив, „последњи херој” и „поета гусар”, био је весник нове симболике и поетских значења. И као што је Висоцком заказало срце, Рижију је тада заказала душа – каже Светислав Травица.

Данас, посвећују му изложбе и преводе књиге. У Јекатеринбургу сваке године приређују фестивал у његову част. Један свештеник из организационог одбора фестивала изјавио је да на тај начин показују љубав коју од њих није добио док је био жив... Прошле године у московском театру Фоменко изведена је блуз опера „Рижиј” у режији Јурија Бутурина. Песникова мајка на премијери није рекла ништа о комаду. Њене једине речи биле су: „Мој Борис је био диван човек и нежан син”.

Мирјана Сретеновић

-----------------------------------------------------------

Рижију, с поштовањем и љубављу

Поред Светислава Травице, о песнику ће у Кинотеци говорити писац и филмски критичар Владимир Коларић, и издавач Оливера Шарановић. Стихове казује глумац Милош Влалукин. Гости су Алиона ван дер Хорст, редитељка, и Ирина Књазева, песникова удовица, са којом има сина.


Коментари0
af4f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља