четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Француска ће бити кум уласка Србије у ЕУ

недеља, 15.05.2011. у 22:00
Фото З. Анастасијевић

У Француском културном центру прошле недеље промовисан је зборник радова „Нетипично савезништво: Србија и Француска 1870–1940“. Аутор зборника историчар и амбасадор у Паризу др Душан Т. Батаковић на питање зашто је то нетипично савезништво, каже да је названо тако зато што не почива искључиво на геополитичким потребама и стратешким приоритетима, него је засновано на заједничким вредностима и заједничким погледима на живот, у шта су се уверили српски и француски сељаци, као војници на Солунском фронту(1916–1918).

Да ли данас можете да се поврати барем део те блискости са Француском?

У модерној српској историји, од самога Карађорђа који се обраћао Наполеону за подршку, па до Првог светског рата – француске доктрине, Францускареволуција, Друга и Трећа република, били су идејни узори, посебно нашим париским ђацима, „Паризлијама“, у политици и дипломатији. Србија није имала аристократију, па су се француске доктрине складно уклапале у „руралну демократију“ 19. века. Врхунац је досегнут у „златном добу Србије“ (1903–1914), за владавине краља Петра Првог, официра школованог у Француској и узорног демократског владаоца. На стогодишњицу његове званичне посете Паризу 1911, где и данас једна авенија у самом центру носи његово име, планирамо да поставимо спомен-плочу.

У Титовој Југославији сјај Француске је почео да бледи. Због чега?

Између два светска рата пријатељство са Србијом постепено се утопило у француско-југословенске везе, премда се заправо радило о блискости Срба и Француза. После 1945, наглашавано ми је, Французи су упознали неке друге Србе стасале у Титовом режиму, чије је понашање често одударало од славних солунских традиција описиваних у међуратним уџбеницима. У Титово доба, то пријатељство било је доведено у питање. Пошто је у монтираном процесу осудио генерала Дражу Михаиловића, Шарл де Гол је добро схватио да је Тито био агент једне стране силе, СССР-а, а да је Михаиловић, први герилац у окупираној Европи, жртва савезничких нагодби. Де Гол је Тита презирао, а Михаиловића одликовао Ратним крстом још 1943.

Ви знате занимљиву причу како је дошло до тога да француски језик буде „протеран“ из школа?

Као председник Пете републике Де Гол је упорно одбијао да прими Тита, што је знатно оптерећивало билатералне односе, а када нам је у званичној посети био Жискар Дестен, и на свечаној вечери с Титом поменуо да наше везе сежу до доба Косовске битке. Тито је бесан, скратио вечеру и хитро се удаљио. То показује до које мере је Титова Југославија била супротност свему ономе што зовемо позитивним српским традицијама. Тито је још шездесетих година прошлога века, по сведочењу једног француског дипломате, забранио даљи рад француско-југословенским удружењима по Србији којих је било у сваком већем граду, и наредио да се прекине с учењем француског језика и пређе на учење руског.

А деведесете су обележили Слободан Милошевић и француски интелектуалци који су Србе презирали више него Де Гол Тита.

Током деведесетих дошло је до страшног поремећаја, јер је Титова Југославија у Француској уживала велики углед у левичарским круговима, као алтернатива совјетском моделу. Један део бивших троцкиста и маоиста (тзв.„нови филозофи“) пресвучених у утицајне браниоце глобализма, нашао је у Србима колективног кривца за све балканске несреће, изоставивши кључно разликовање режима и народа. Митеран је покушавао да посредује, али је било нереално, с обзиром на аутистичну политику Милошевића, да због Србије, Париз окрене топове према Берлину и уђе у сукоб с ојачалом, тек уједињеном Немачком.

Ипак, друге земље бивше СФРЈ имале су оданије савезнике.

Када сам упитао Рејмона Бара, бившег премијера, зашто је Немачка остала верна својим савезницима на Балкану, а Француска није, одговорио је да су Немци сачували и политичке везе и економске интересе, док су код Француза најпре замрли економски интереси, а политичке везе са Србијом знатно ослабиле.

Каква је данашња перспектива наших односа?

Садашња ситуација знатно је боља, ако изузмемо питање Косова око којег нема никакве сагласности. Ми настојимо да васпоставимо стара савезништва, а нови почетак означиле су и две успешне посете: прво радна 2009, а затим и званична 2011. председника Бориса Тадића донеле су значајан напредак у француско-српским односима. Француска се понудила да буде кум, односно спонзор уласка Србије у ЕУ. Потписана је политичка декларација о подршци европским интеграцијама Србије, док се у Споразуму о стратешком партнерству предвиђа читав низ области у којима сарадња треба да се додатно продубљује. Премда ЕУ има 27 чланица, кључна за улазак у Унију је подршка неке од водећих сила у Европи, као што су Немачка, Француска или В. Британија.

Биљана Митриновић

-----------------------------------------------------------

Признање Косова је највећа грешка

Врстан сте познавалац историје КиМ. Како, као амбасадор у земљи која је признала независност Косова, у себи помирујете те две ствари?

Када сам дошао у Француску, она је већ признала Косово, али не пропуштам прилику да истакнем да је то била велика грешка, да питање статуса треба поново отворити како би се узајамно усаглашеним решењима успоставио трајан мир на Балкану. У Француској има и другачијих ставова: спољнополитички одбор Скупштине био је против признавања Косова, док поједине политичке личности сада признају да је то била крупна политичка грешка. Поготово је Мартијев извештај узбуркао духове, а тв канал Франс 24 први објавио тајни Унмиков извештај из 2003, који недвосмислено показује да је у трговини органима већина жртава била српске националности.

Али је ипак политичка одлука Француске, која овог месеца председава СБ УН, била да се то питање не ставља на дневни ред за гласање.

Несугласице постоје и међу земљама које имају знатно ближе односе него Француска и Србија. Настојаћемо да продубимо све домене сарадње од обостране користи, а да несугласице, крупне као што је косовско питање, решавамо дипломатским средствима, правним аргументима и унапређеним дијалогом. Мислим да за то још има простора.


Коментари37
3c504
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana Taylor
Okrivljavati Tita za slabljenje Francusko–Srpskih odnosa i prijateljstva je pogresno I u funkciji dnevne politike. Poznato je da je “strani agent” Tito odbacio Jaltu, izveo Jugoslaviju iz interesne zone SSSR-a i poveo zemlju u istinsku nezavisnost. Inace, da je bilo po Jalti mi bi bili kao Madjarska, Rumunija, Bugarska I druge zemlje istocnog bloka. Sovjetski “agent” Tito utro je put evrokomunizmu I socijalizmu sa ljudskim likom, kako su govorili o nama na zapadu. Evrokomunizam je slabio monolitnost komunistickog pokreta, pa Sovjeti nisu bili srecni zbog nase uloge. Sto se tice Draze Mihailovica, nesto se stvarno cudno desilo. Draza I cetnici se bore u zemlji protiv Nemaca, izgbeglicka vlada u Londonu. Tu su kralj, briljantni professor Slobodan Jovanovic, Simovic, Veliki Crnjanski, koji nece sa njima, nije valjda zbog ljubavi prema komunistima, oficirski kor. Tu je i prijatelj iz San Sira, De Gol, koji je do 1943 bio u Londonu. Pred njima su ogromne prednosti i mogucnosti da uticu na britansku politiku prema Jugoslaviji. Na domaku su im Parlament, Cercil, vlada, britanski kralja rodjak. Medjutim “stari lisac” ne veruje nikome. I pored svih njih, Cercil salje dve vojne misije kod partizana i cetnika da utvrdi ko se stvarno bori protiv Nemaca. Rezultat je poznat, ostalo je istorija. U Brozovo vreme Beograd su pohodili mnogi znameniti francuzi. Sartr I Simon De Bovoar, dosli su da vide “Prljave ruke” igrane u jugoslovenskom dramskom pozoristu, Zan Vilar, Zerar Filip, balerina Klod Besi, najlepse noge Pariza , kako se govorilo tada, Zan luj Baro, Iv Montan, Simon Signoret i mnogi drugi predstavnici kulturnog I javnog zivota Francuske. Na kraju, svi cemo biti srecni da se restauriraju odnosi sa Francuskom, naravno uz obostrano postovanje integriteta, suvereniteta i razlicitosti.
John Little
...I TI CES KUME SUTRA.
Jovanka Vozdovcanka
Ako je po kumu, crno nam se pise u svakom pogledu !
Ahmed Ben Bela
Gospodin Batakovicu, zaboravili ste na navedete i oruzje koje je Broz slao u Alzir, to Francuzi do danas nisu ni zaboravili ni oprostili.
onako usput
Ne sporim stavove o i oko Kusnera , ali hteo bih da kazem da on nije vise na vlasti ( bar ne zvanicno) - ministar spoljnih poslova je Alan Zipe, koji je zamenio Misel Alijo Mari , a koja je zamenila Kusnera - sto ce reci vec duze vreme Kusner nije ministar spoljnih poslova. Sa aferom DSK desnica ce u jednoj ili drugoj verziji ostati na vlasti ( izbori su sledece godine), jer lezvica jednastovno nema koga da kandiduje ( mislim na ozboljnu kandidaturu koja moze da se suprostavi i Sarkoziju i Marin L Pen), a to za "kumstvo" bas i nije idealna stvar. Drugo, bar na osnovu pisanja "politike", kako cemo u EZ ako nam budu opet zatrazili vize.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља