четвртак, 21.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:17

Обнова србистике од националног значаја

недеља, 15.05.2011. у 22:00

За разлику од других европских народа Срби немају националну филологију. То се најбоље може показати на примеру новосадског Филозофског факултета. На њему постоје катедре за германистику, англистику, романистику, румунистику, хунгарологију, славистику, словакистику и русинистику, а не постоји катедра за србистику. Уместо ње имамо катедру за српски језик и лингвистику и катедру за српску књижевност. У Београду постоји развијен Филолошки факултет, али опет нема катедре за србистику. Шта у томе не ваља: Нема свести о јединственој филолошкој дисциплини које се бави Србима, где јој је природно место.

Ово каже за наш лист један од најзначајнијих теоретичара књижевности у Србији др Петар Милосављевић, пензионисани редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду и оснивач Покрета за обнову србистике. Он наводи да је у региону потпуно другачије, и за пример истиче Хрватску, где у Загребу постоји не само катедра већ и Факултет за кроатистику. Према његовом мишљењу, последице оваквог стања су далекосежне:

– Хунгарологија учи да су Мађари сви они чији су преци говорили мађарски и који сада говоре овај језик. Румунистика одређује национално биће Румуна. Ово правило важи за европске народе. Међутим, другачија је ситуација код популације која говори нашим језиком. Велики део осећа се Србима, али други делови се изјашњавају као Бошњаци, Буњевци, Шокци, Хрвати, Црногорци... На основу тога, механички се изводи закључак да сви они имају право да једном истом језику мењају име у зависности од свог националног опредељења. Да постоји србистика као институционализована научна дисциплина она би рекла: то тако не може!

Милосављевић не спори да је „како ће се ко субјективно осећати у погледу националне припадности његово људско право”, али тврди да „из тога не проистиче право да се мења идентитет језика који је научно, лингвистички и историјски потврђен”. Овакав језичко-етнички хаос, истиче он, настао је због слабости, одсуства, па и забране србистике. За такво стање крива је политика, али још више филологија, која нема право да због било чијих политичких интереса крши научне принципе који су једнаки и важе за све.

Као и други европски и словенски народи, подсећа професор Милосављевић, Срби су пре два века имали националну филологију србистику, звану serbica, која је била део словенске филологије славистике. У заснивању србистике учествовали су многи великани славистике као Чех Добровски, Словенац Копитар, Словак Шафарик, Руси Срезњевски и Пипин... Од Срба највише је учинио Вук Караџић. Иако Срби у то време нису имали самосталну државу, ипак, постојала је филолошка дисциплина која се њима бавила на научни начин. А она је била моћно средство...

– Из система филолошких дисциплина, србистику је још у 19. веку почела да потискује кроатистика под именом сербокроатистика, коју су смислили хрватски идеолози (Гај, Штросмајер) и филолози (Ватрослав Јагић, Иван Броз). Они су хрватска наречја чакавски и кајкавски помешали са српским језиком, и прогласили да је то један језик, по имену српскохрватски, хрватски или српски, а затим су ту вештачку конструкцију делили према својим интересима – наводи Милосављевић.

Суштина те поделе, према његовим речима, била је да се чакавски и кајкавски оставе по страни, а да се дели српски језик, односно штокавско наречје. Да један језик има два национална имена не постоји нигде у свету, а кад може да има два, онда може да има и три и четири и пет. Овај лингвистички хаос носио је у себи клицу политичког хаоса који нас је захватио у 20. веку.

– Одсуство србистике, као научне дисциплине о Србима, имало је управо по Србе трагичне последице. Српско питање није могло да се решава и на научној основи него само на идеолошко-политичкој. У главним српским националним институцијама, које ни данас неће да знају за србистику, нема јасних одговора на неколико кључних питања: шта је то српски језик, шта је српска књижевност, која су то српска писма, како треба схватити српски народ, који је то српски национални програм – наглашава Милосављевић.

Угледни новосадски професор сматра да су Срби суштинске битке изгубили у југословенском периоду, посебно у Титово време. Да би вратили изгубљено они морају поштовати моделе и принципе који важе за друге европске народе, и обновити властиту филолошку традицију, односно обновити србистику. Ако би смогли снаге да се и у овим питањима понашају као и сви европски народи избегли би садашњи „специјални статус”.

Мирољуб Мијушковић


Коментари9
fd95b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранко Петровић
Инжињеру Васићу: све што тражи проф. Милосављевић не постоји. Данас не можемо ни себи ни свету да тачно кажемо шта јесте а шта није српски језик, српска књижевност, српско писмо, српски народ, и који је наш српски национални програм. Влада стихија која се деценијама намерно одржава. Да постоји катедра за србистику, одавно би имали и српску дијалектологију са дијалектолошким атласом, написану историју српског, описну граматику, синтаксу, велики описни речник са речницима писаца... Овако све то немамо па сваки неписмен политикант може да прави хаос, разваљује и краде од српског шта хоће, на нашу срамоту. Имају ли наше школе, факултети и установе описне речнике и граматике? Немају. Осврните се и ослушните око себе, видећете и чути неки срблиш, да није тужно било би добро за најлуђе комедије, јер наши лингвисти осим изузетака, уместо да раде, спавају. Ниједан европски народ није дао да му са језиком раде све оно што су Срби дали да им раде са српским. Последице боље да не набрајам.
Jovanka Vozdovcanka
Gde je SANU? Zasto je to jos samo po imenu? Neka vide kako Hrvatska akademija nauka radi sve sto moze na zastiti bilo kog prava i interesa hrvatskog naroda, gde god da zivi. Ako sam dobro razumela jednu izjavu hrvatske premijerke Kosor, Hrvatska akademija nauka se ukljucila u izradu strategije pisanja zalbe na presudu hrvatskim generalima u Hagu, a nasa nije u stanju, ili nece da se ukljuci ni u odbranu elementarnih interesa srpskog naroda, kakav je onaj o kome pise dr. Milosavljevic.
kao i drugi
Ne, inžinjeru Vasiću, treba samo da uradimo ono što je uradila Hrvatska, na koju treba da se ugledamo i da od nje učimo kao se štite nacionalni interesi,Ili da uradimo ono što su uradili Novosadski i Beogradski univerzitet - da uvedemo i srbistiku pored germanistike, romanistike, anglistike...
inzinjer Vasic
Sve sto ovaj trazi vec postoji. Mozda da zatvorimo katedre za srpski jezik i knjizevnost, istoriju i sl. pa osnujemo isto pod novim nazivom. Sta hoce sa tim, osim ako nije opet neka nacionalisticka igra ili pare? Mozda da osnujemo i crnogoristiku, makedonistiku, bosanistiku i slicne kad ih nemaju Nemci, Englezi i Rusi.
Бранко Петровић
Коначно прави текст Политике о суштинским питањима нашег постојања тј језика! Срби немају будућност ако као остали народи у Европи, не одговоре правилно на питања проф. Милосављевића: шта је то српски језик, шта српска књижевност, која су то српска писма, како треба схватити српски народ, који је то српски национални програм? На то бих се надовезао: срамна је да после века рада у САНУ, још нема описног речника Српског као ни дијалектолошког атласа Српског језика. Намерно хаос и пометња око ових кључних националних питања је било основа политике комуниста и њихових наследника данас. Пометња се и данас намерно прави, очити пример је проф. Рајић, са честим наступима (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbija-razgovara-Da-li-je-cirilica-zapostavljena.sr.html) Оно што другима не пада напамет ни у сновима да раде, на нашу срамоту увек има Срба који ће баш то радити свом народу, мада то по свету никад неби ни поменули.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља