четвртак, 27.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Правда у Србији

Аутор: Јово Бакићпонедељак, 16.05.2011. у 22:00

Овде се за правдом жуди, а она измиче зато што су неки грађани равноправнији од других. Примерице, једна позната певаљка нагодила се са тужилаштвом да може држави да уплати четвртину новца за који је оштетила извесне појединце док је трговала фудбалерима, па ће јој остатак опростити. Да ли ће јој оштећени опростити? Да ли их је ико питао за мишљење и да ли они праштају пљачкашима својим? Годину дана ће сирота „самохрана мајка”, како у пресуди наведоше часне судије, провести у својој скромној кућици, додуше без заплењеног арсенала оружја. Неће певати на концертима, али ће снимати албуме. Замислите да неки појединац плати четвртину вредности стана, а да онда одбије да плати остатак банци која му је дала стамбени кредит. Да ли би могао да проведе неколико месеци у кућном притвору и задржи стан? Не, остао би и без стана и без уплаћеног новца. Према томе, оно што важи за велику већину грађана Србије, па и за самохране мајке, не важи за цветка зановетка.

Такође, ако би неко од читалаца напао неког човека, који га много нервира, изгазио га и поломио му ногу пред бројним сведоцима, вероватно је да већина не би сматрала да нападача треба осудити само на казну кућног притвора. Наиме, ако бисмо се тако међусобно нападали, а онда ишли у кућни притвор, то би био подстицај агресивним људима да чине сличне милосрдне акте. Изгледа, међутим, да је држава препустила узимање правде у своје руке грађанима. Битно је да грађани раде на физичкој снази, јер треба делити правду. Само је важно да се на време одлучи шта треба ломити: руку, ногу или главу. Потом се костоломац лепо одмори у кућним, а поломљени у болничким условима. Правда је задовољена, јер обојица се одмарају.

Но, шта се збива кад гурате бакљу некоме у уста? Нисте покушали? Плашите се високе казне? Ако је судити по случају једног младића у Србији који је то учинио, нема разлога за страх. Њему је из разуму недоступних разлога суд у Србији првобитну казну од 10 година за учињено злодело угрожавања живота другог човека преиначио у пет и по година. Могуће је да му је веће Апелационог суда као олакшавајућу околност урачунало чињеницу да је за сва времена упропастио не само живот једног човека већ и унесрећио целу његову породицу. Зар нису уосталом добри другови, сви одреда примерни младићи и верни навијачи клуба за који и потписник текста навија, овога јуноше упорно тражили „правду за Уроша”? Наиме, „пандури нису људи већ керови”, па за нападе на њих не треба одговарати. Треба их вређати, тући, злостављати, а најбоље је нахранити их запаљеном бакљом.

Уопште, фудбал је, као продужетак политике, област у којој се правда у Србији понајвише поштује. Ту су усредсређени памет, поштење, софистицираност и децентност. Спортске величине попут Томислава Караџића, Владана Лукића, Вошиног Буторовића, Партизановог Станојевића просто плене џентлменским ставом уопште а посебно према својим противницима. Спорт увек побеђује благодарећи овим рођеним витезовима и победницима.

Писац ових редака је пре двадесетак година сваке недеље обавезно присуствовао свим утакмицама Црвене звезде уживајући у уметности. Наиме, врхунски спорт то јесте, о чему данас најбоље сведоче Новак Ђоковић и други врхунски светски тенисери. Некад су тако бриљирали Роберт Просинечки, Дејан Савићевић, Миодраг Белодедић, Дарко Панчев, пре њих Драган Стојковић Пикси. Тада је, уместо Владана Лукића, европског и светског првака предводио Драган Џајић, којем су права озбиљно прекршена приказивањем снимка привођења целој Србији, и којем је данас заплењена имовина. Он мора да врати све што је наводно узео, јер вероватно није самохрана мајка. Уистину, много се тога од 1992. променило. Југославија је нестала, а човек више нема рашта посећивати стадионе, јер тамо се не ужива у уметности играча, већ у умешности „навијача”. Ко најбоље вређа, ко је највештији у тучи, ко има најближе везе са неонацистима и мафијашима, ко ће најагресивније и најнемилосрдније напасти супарничко навијачко или полицијско племе, тај је највреднији поштовања – прави мушкарац и узор. Ако се заступници државе дрзну да га приведу и оптуже, одбранићемо га у јавности, платићемо бестидне адвокате, а и са судијама знамо како. Родитељи ће, разумљиво, причати како се ради о дивном и вазда правдољубивом детету. Ако му се доцније посрећи, може постати богоугодник попут једног владике који некажњено злостављаше дечачиће. Напослетку, није ли суд створен да штити моћне од немоћних, богате од сиромашних, садисте, „самохране мајке” и богобојажљиве педофиле од неправедног гнева јавности?

доцент на Филозофском факултету у Београду


Коментари16
82f37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

СРПКО МЕДЕНИЦА
После овог таласа срамних пресуда јасно је да у Србији правосудни систем не постоји. Поштеније је подвући црту и кренути од нуле:нико ништа никоме није дужан(ни РТС-у ни за струју ни за гас ни за порез.... Сви који су у затворима да буду пуштени на издржавање казни по својим кућама. Једна нулта ситуација од које се почиње. Овако,99% грађана доживљава ову државу не као своју него туђу! Народ није блесав.Осетљивији је на неправду него на то што нема хлеба.
Милош М.
Доцент је са непримереним говором. Певаљка и “самохрана мајка“ под наводницима је погрдан израз и то доцент добро зна и није му први пут да употребљава такве исврсте израза. Доцент такође врло добро зна, да због оваквих и сличних израза неће бити каштигован, јер забога он је морална вертикала око које сви треба да се окупимо у циљу хорског певања. Покушао сам, вероватно неспретно, да одбраним право људи да не буду вређани и ништа више. Овакве изразе не сматрам слободом изражавања. Јер да се из једног једноумља пређе у други овај народ врло радо прихвата.
посматрач овдашњи
Кокошка или јаје. Шта беше старије? Писац нас усмерава на последице. Прво су нас преварили са обећањем од 1000 евра. Потом креће доношење закона, а овај о правосуђу је врхунац, врх леденог брега, који потпуно урушава демократску државу. Судство је потпуно загушено измештањем на нове локације, па ови рекламни потези типа естрада + фудбал пресуде, личе на оно "хлеба и игара". Овога пута без хлеба. Па г. Бакићу. право питање је имали хлеба у Србији, пошто и врапци знају да правде нема.
Dusan Petrovic
Zorane, hvala na ispravci. U medijima se Ceca cesto pominje kao vlasnica Obilica, iako je samo predsednica fudbalskog kluba, koji je deo sportskog drustva. Najezio sam se citajuci izjavu ministarke da drzava nije ostecena vec sportsko drustvo. Pa ko treba da zastupa drustvenu svojinu, ako ne drzava? Pogotovo imajuci u vidu da je na prepad ubacila celu porodicu u upravni odbor.
ДУШАН ВУКОВИЋ
Суморна,истинита, слика Србије.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља