петак, 10.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Све мање простора за културу и књигу

петак, 20.05.2011. у 22:00

Они који не читају књиге неће ускоро читати ни новине. Медији који на својим странама немају садржаје посвећене књизи, сами се, изнутра, урушавају, формирајући публику која ће ускоро заборавити да чита, закључак је истраживања и зборника „Медијски третман књиге”, који је настао у оквиру програма „Година књиге и језика”, а остварен на Факултету политичких наука у Београду.

У пројекту аутора Зорана Хамовића учествовали су наставници, сарадници и студенти мастер студија журнализма и културологије Факултета политичких наука, са циљем да се истраживањем садржаја културних рубрика дневних листова, периодичних часописа, програма радија и телевизије у Србији установи колико је значаја и простора у медијима посвећено феномену књиге и који су облици новинарског изражавања примењени. Проф. др Неда Тодоровић приредила је зборник, који је објавила Народна библиотека Србије, и који је јуче представљен у овој институцији културе. Аутори прилога заступљених у зборнику су и Јелена Ђорђевић, Јелена Р. Ђорђевић, Јасмина Врбавац, Наташа Симеуновић Бајић, Сања Домазет, Гордана Маврић, а теме о којима је реч су: положај књиге у медијима, културне рубрике у српским медијима, телевизија – промоција или смрт књиге, таблоидна вест и свест, о књигама на телевизији.

– У времену опште таблоидизације, уредници медија немају довољно свести о томе да су садржаји културе неопходни у заосталој средини каква је наша. Култури и образовној функцији књиге посвећено је у српским гласилима премало простора и времена. Поред поменуте таблоидизације, приметан је и процес потискивања квалитетних медија чији су тиражи све мањи, а рејтинг све нижи. Оба процеса изразито се негативно одражавају на постојање садржаја из области културе у свим медијима, а књига је у том процесу „колатерална штета”, рекла је проф. др Неда Тодоровић.

Још неке од замерки учесника у овој анализи односе се на то да у Србији нема примењеног истраживања културне политике, као што је то случај у развијеним друштвима. Примедба је и да се књижевна традиција код нас заборавља, и да су аналитичко новинарство и књижевна критика у великом заостатку. Како је најавила професорка Тодоровић, ово истраживање биће настављено и компаративном методом, а земља поређења биће Канада, земља која има дугу традицију поштовања књиге и добре културне односе са Србијом.

М. В.

-----------------------------------------------------------

О традицији културе Политике

„Политику” је у периоду од 19. новембра 2008. до јануара 2009. анализирала Наталија Синановић, а закључак овог истраживања јесте да наш дневни лист на странама културе посвећује значајну пажњу књизи и знаменитим ауторима, да су њени новинари активно пратили гашење издавачких кућа и претварање књижара у продавнице, да се редовно прати додељивање књижевних награда, да су представљени нови наслови и нови аутори. „Пишући о књизи, новинари и сарадници ’Политике’ користе готово све жанрове новинарског изражавања, фактографске, белетристичке и аналитичке, па се стиче утисак да се води рачуна о комуникативности текстова намењених читаоцима различите образовне и старосне структуре. Поред редовне културне рубрике, ’Политика’ издаје и суботњи Културни додатак, па се може констатовати да у овом листу, и у првој деценији 21. века, значајну пажњу посвећују култури и књизи”, мишљење је Наталије Синановић.


Коментари2
79d2b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

da da
Prvo uniste kulturu, onda je spasavaju ti isti ljudi. Pridruzujem se prethodnom komentaru.;
Ana Manjana
Previse prostora posvecujete hohstapleru i opsenaru.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља