Да је Влада пре два дана којим случајем донела одлуку да се акцизе на деривате изједначе тако што би се снизиле на увозно гориво и изједначиле с домаћим, позиција Србије по ценама бензина и дизела би била далеко другачија јер би увозно гориво појефтинило. Овако је наша земља по ценама бензина и дизела већ сада међу најскупљима у региону. Безоловни моторни бензин од 95 октана скупљи је само у Грчкој (1,70) и Мађарској (1,43) евра док је Србија на трећем месту у региону с ценом од 1,40 евра. И док Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, с једне стране негодује на овакву одлуку Владе и каже „да уместо да се врате све акцизе на прошлогодишњи ниво, те да је Влада поново изабрала да рачун за своје грешке испостави грађанима и привреди”, Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру и енергетику, каже „да је Србија морала да изједначи акцизе на гориво са европским, на захтев ЕУ”, пренебрегавајући чињеницу да је управо на амандман његовог партијског колега крајем прошле године усвојен предлог о двојним акцизама. Мркоњић јуче, међутим, не помиње да би се амандманима можда могло покушати да се акцизе, као што Јовановић предлаже, врате на ниво пре Нове године, што би појефтинило гориво. Па би и вук био сит и овце на броју.

Уколико је, као што је најављено, овај предлог упућен Скупштини на изгласавање по хитном поступку, а Влади је толико стало да што пре изглади неспоразум с Европском комисијом, неопходно је да се затражи и ванредно заседање Скупштине с овом тачком дневног реда. У супротном ће се на изгласавање овог предлога чекати до почетка јуна у редовном скупштинском заседању.

Саша Милеуснић, директор у Петробарт – АВИА, каже да су и грађани и трговци затечени оваквом одлуком Владе јер су очекивали да ће се акцизе изједначити тако што ће појефтинити увозни бензин, а не поскупети домаћи за 4,5 динара. Тим пре што је само за последњих десетак дана гориво у Србији такође поскупело у просеку за око два до 2,5 динара у зависности од пумпе до пумпе, због раста цене сирове нафте.

Упитан да ли оваква одлука владе има везе с најављеним мерама премијера да се помогне приватницима који буду запошљавали нове раднике и то тако што неће за њих плаћати доприносе, а због чега ће државна каса бити у минусу за још милијарду динара, Милеуснић каже, да је вероватно и то један до разлога, али да ће држава то с овим новим акцизама надоместити за мање од два месеца.

– Ако се узме у обзир да се у Србији дневно прода око 2,5 до три милиона литара горива и то помножи с 5,2 динара (акциза од 4,5 динара плус ПДВ) јасно је да је то зарада од 12 до 14 милиона динара дневно – каже Милеуснић.

Он не верује да би амандманима у Скупштини овај предлог Владе могао бити оспорен у смислу да се акцизе изједначе враћањем на нижи ниво, јер је јасно да државна каса мора да се пуни пред изборе на све могуће начине.

Остаје да се види колико ће нова мера владе да се одрази на већ пробијену инфлацију, због које је већ најављен ребаланс буџета. Статистика то тек треба да обрачуна, у зависности од пондера учешћа горива у формирању потрошачких цена.

У Удружењу нафтних компанија Србије кажу да државно захватање у просечној малопродајној цени премијум БМБ 95 који се точи за (130 динара) које је до сада било 49,9 одсто уколико компаније у потпуности пренесу повећање акциза на крајње потрошаче биће повећано на 51,8 процената, (а малопродајна цена би се у том случају повећала на 135,3 динара).

Ако би компаније смањиле своју цену за онолико за колико је акциза повећана, што није реално очекивати, државно учешће у цени бензина премијум БМБ 95 порасло би на 53,3 одсто.

Када је реч о дизелу Д2 чија је цена 123 динара а где је државни захватање до сада било 43,7 одсто биће због нове акцизне политике   повећано на 44,8 процената, (а малопродајна цена би се у том случају повећала на 125,3), закључују у Удружењу.

Иначе ако се пореде и државна захватања у цени горива Србија предњачи у доносу на комшилук. По свакој литри горива више узимају само Грчка и Мађарска. Најнижа захватања код бензина има Бугарска 47 одсто, а код евро дизела Хрватска 41,3 процента.

Јасна Петровић