среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Царство кавијара

Аутор: Јасна Петровићнедеља, 22.05.2011. у 22:00
Улов Јесетре (Фото Ј. Петровић)

Од нашег специјалног извештача

Астрахан – Ако је веровати старој руској изреци по којој је осам година потребно да јесетра одрасте, осам минута да се добије кавијар и исто толико секунди да се у њему ужива, онда је оснивање Федералног истраживачког центра за мрешћење јесетре у Астрахану, руском граду на Волги, више него вредно тога. Овај град, светски извозник кавијара и различитих врста риба, поучен лошим искуством, да честе суше због којих опада ниво реке Волге, али и самог Каспијског језера, преко ноћи може довести у питање опстанак јесетре, основао је БИОС – Федерални истраживачки центар за мрешћење рибе.

На десетине жена даноноћно нагнуте над басенима у којима се мрести јесетра (подсећа на кечигу само што може да буде много већа) кажу да је потребно много стрпљења да би јесетра довољно нарасла да се добије икра, а онда и произведе кавијар чија цена на црном тржишту достиже и до 10.000 долара за килограм.

Јесетра је типична по истуреном кљуну и назупченим леђима. Осим у реке каспијског слива јесетре су стизале и у црноморски. И рибари са Дунава памте њихове посете док их бране ђердапских електрана нису онемогућиле. Ослобођена икра се соли посебном смесом и пакује у карактеристичне лимене кутијице или у стакленке. Сољење је заправо најједноставнији технолошки поступак конзервирања, како би кавијар могао бити ускладиштен на дуже време.

Највеће залихе ове рибе су управо у Каспијском језеру где се налази око 90 одсто укупног улова јесетре. БИОС је утолико вреднији за Астраханску област, која се практично тек развија и махом живи од нафте и гаса, зато што све чини да очува јесетру и пошто извезе икру врати јесетру поново у Волгу. И не само то. За стотине оних који у Астрахану немају други извор прихода улов рибе је једини спас, те је потпуно нормална слика што с првим јутарњим сунцем обале Волге запоседају пецароши.

Од икре, у Астрахану припремају кавијар, а потом га шаљу у бурићима по читавој руској држави, у Немачку и Италију...Русија је током неколико година забрањивала продају каспијског кавијара после пада фонда јесетри, али је Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне поново наставила с одређивањем квоте за извоз кавијара из Каспијског мора.

Да не би дошло до нестанка врсте, држава је отпочела програм вештачке оплодње и одгајања јесетре. Њихово искуство се показало драгоцено посебно због криволова због чега је јесетрама запретило потпуно истребљење.

Иако у Астрахану не желе да кажу колика је цена кавијара, јер упорно тврде да они производе икру и да су научни центар за комерцијално мрешћење, сазнајемо, ипак, да је цена каспијског кавијара од дивље јесетре, скочила десет пута, те да се за 100 грама треба платити 400 долара. Зато је производња кавијара од гајене јесетре нагло порасла. Тренутно, две трећине кавијара на тржишту, више од 60 тона, долази од гајене рибе, а једна трећина од дивље. Пре десет година, годишње се производило само 500 килограма кавијара од гајене јесетре.

Данашњи кавијар, како се уверила група новинара из Србије која је на позив нафтне компаније Лукоила посетила ово комерцијално мрестилиште, углавном се добија од шест врста риба. Најтраженији је од моруне или белуге.

Јесетре које се овде гаје, могу да нарасту од 1,5 до шест метара, а тежине и до 500 килограма. Икреима и до четвртине тежине женке. Обично, одрасла женка даје око 15 килограма икре, различите величине боје и квалитета. Белуга кавијар има највећа зрна и зато је најтраженији.

СССР је, подсећају у овом мрестилишту, својевремено извозио више од једне тоне црног кавијара годишње, учинивши деликатес својеврсном визит-картом државе.


Коментари1
ab57a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vodka Kavijar
Sta je sa kladovskim kavijarom, ranije se prodavao u centropromovoj samoposluzi prko puta jugoslovenskog dramskog pozorista u Beogradu ali ga tamo vec najmanje 15 godina vise nema.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Гастрономија

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља