уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Србија разговара: Уставност Закона о одузимању имовине

Аутор: Александра Петровићнедеља, 22.05.2011. у 22:00
Не постоји правна могућност да се закон из 2009. примењује на случајеве из 1997. године. То се не може бранити никаквим вртићима који се праве од одузетих кућа: Владимир Тодорић, оснивач Центра за нову политику

Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела је најјаче оружје државе против организованог криминала. За две године, колико се примењује, одузета је имовина вредна 300 милиона евра, али је дошло и до озбиљних оспоравања тог закона.

Уставном суду Србије поднето је више иницијатива за оцену уставности и сагласности овог закона с међународним конвенцијама. Једну од њих поднео је Владимир Тодорић, оснивач Центра за нову политику. Он указује на опасност да ће Србија бити суочена са исплатом одштета које ће окривљенима досуђивати Суд у Стразбуру. Судија Апелационог суда у Београду Миодраг Мајић, који је учествовао у писању овог закона, сматра да Србија нема боље средство за борбу против организованог криминала.

Политика: Није популарно оспоравати овај закон, јер то у јавности изгледа као да бранимо имовину стечену криминалом. Господине Тодорићу, Ви сте забринути да ће Србија у будућности имати штету због примене тог закона?

Тодорић: Организовани криминал није настао сам од себе, већ уз помоћ или директно учешће политичких кругова. Овај закон омогућава борбу против организованог криминала, али без улажења у питање како је он повезан са одређеним политичарима. Зато потпуно разумем логику власти када им је, с једне стране, неопходно да што пре одузму имовину Шарићу или неком другом, али не желе да уђу у питања ко је од политичара њега штитио, ко му је омогућио да купује предузећа у приватизацији, јер тако нешто није потребно по овом закону.

Довољно је подићи оптужницу и одузети имовину, јер овде важи претпоставка да је она стечена кривичним делом уколико се не може у веома кратком року доказати њено легално порекло. Начин на који се овај закон имплементира је неуставан и у супротности са Европском конвенцијом о људским правима. Сви знају да ће неко други бити министар правде када из Стразбура стигну пресуде по жалбама или када Уставни суд Србије донесе одлуку да је овај закон у супротности са Уставом.

Мајић: Једно је питање уставности овог закона, а сасвим је друго питање начина на који се он примењује. Као судија, не могу да говорим о конкретним случајевима, јер конкретне одлуке о одузимању имовине могу сутра доћи мени на оцену. Могу да говорим о кључним стварима које су везане за сам закон.

Политика: Закон каже да тужилац може већ у моменту правноснажности оптужнице покренути поступак за трајно одузимање имовине. Зашто, ако се окривљени још сматра невиним?(/Slika2)

Мајић: Тужилац то може тражити, али до трајног одузимања имовине не може доћи док немамо правноснажну осуђујућу пресуду за одређено кривично дело. Овај механизам нисмо ми измислили. То није наша новотарија, већ постоји у великом броју европских држава, са одређеним разликама. Осим тога, читав низ међународних докумената тражи од Србије да пронађе ефикасне механизме за одузимање такве имовине. Ми их нисмо имали пре овог закона.

Политика: Зашто се претпоставља да је сва имовина окривљеног стечена криминалом?

Мајић: Наш закон не поставља правну претпоставку, већ захтева одређену тужилачку активност пре покретања поступка. Тужилац најпре мора да докаже постојање одређене имовине и значајну диспропорцију између те имовине и законитих примања, што је врло важно за примену овог закона. Није реч о обичној или малој несразмери већ о знатној несразмери. Енглески систем, на пример, уопште не захтева такву активност тужиоца, већ аутоматски активира претпоставку да је сва имовина, стечена шест година пре подизања оптужнице за трговину дрогом, криминалног порекла.

Политика: Енглези иду шест година уназад, а ми немамо никакво временско ограничење. И Шарић је некада био дете. Колико се код нас иде уназад?

Мајић: Теза овога закона јесте да је у највећем броју случајева у реалном животу, код окривљених за дела организованог криминала, који немају никакав законити приход, или је тај приход минималан, а имају енормну имовину, та имовина стечена незаконитом активношћу. Они имају право да ту претпоставку обарају. Ако је неко стекао одређену имовину као дете, када никако није могао да изврши кривично дело, тај део имовине му се неће одузети.

Тодорић: Да ли већ сада сматрате да је ретроактивна примена овог закона противна Конвенцији о људским правима?

Мајић: Питање ретроактивности засновано је на погрешној тези да овим законом уводимо у систем нову врсту кривичне санкције. То је суштинско питање које збуњује људе. Питање ретроактивности се поставља само када се новим законом прописују нова кривична дела и нове казне. Процесни закони, као што је овај, примењују се ретроактивно, а одузимање имовине није казна.

Тодорић: Став Суда за људска права јесте да ово представља казну. Веома ме чуди став државе да унапред оспорава став Суда у Стразбуру, у чему јој ја желим сву срећу овог света. Окривљени имају само пет дана да прикупе све папире и докажу како су стицали имовину током последњих 20-30 година. Министарство правде износи статистику да имамо 66 поступака за привремено одузимање и само четири поступка за трајно одузимање имовине. То је велика диспропорција и притом то нису само оптужени за дела организованог криминала. Имовина се може одузимати за преко 80 одсто свих кривичних дела. То доводи до огромне арбитрарности тужилаца. Члан 34. Устава Србије каже да се на учиониоца кривичног дела не може применити закон који није важио у време извршења дела, осим ако је повољнији за њега. Зато је овај закон противан нашем Уставу.

Мајић: У поступку за привремено одузимање су кратки рокови доказивања порекла имовине, али ту је реч о привременој мери. За поступак трајног одузимања важи један потпуно другачији режим и ту нема никаквих рокова од пет дана и нема збрзавања.

Тодорић: Мени никако није жао криминалаца, него се бојим да ће се овим законом створити неки интереси да неко пожели да узме неки џип или неку кућу. Не постоји правна могућност да се закон из 2009. примењује на случајеве из 1997. године. То се не може бранити никаквим вртићима који се праве од одузетих кућа. Стално се говори да смо преузели италијански модел одузимања имовине, а италијански тужиоци су нашој министарки правде рекли да би заиста волели да имају такав закон какав постоји у Србији, али да не могу да га имају јер би био противан обавезама које Италија има према међународним конвенцијама. Овде се не ради о томе да не треба одузети имовину која је стечена кривичним делом, него да њу треба одузети уз поштовање уставних права окривљених.

Мајић: Свакако би то било у озбиљној супротности са Уставом да је овде заиста уведена кривична санкција. Али, одузимање имовине није кривична санкција. Та теза апсолутно не може да опстане. Кривична санкција је уско везана за пресуду о кривици и она се по аутоматизму изриче осуђеном у кривичном поступку, у коме се утврђују чињенице везане за кривично дело и кривицу, који нема никакве везе с поступком за одузимања имовине. Кривична санкција је репресивног карактера, она иде на то да погоди извршиоца кривичног дела и да застраши друге потенцијалне извршиоце. Зато одузимање имовине нема никакве везе с кривичном санкцијом. Колико год ми утврдили да је неко крив, то апсолутно не значи да ће му имовина бити одузета уколико он докаже да она има легално порекло.

Политика: Како да докаже порекло ствари које је добио на поклон?

Мајић: Ми не говоримо о некоме ко има једно скупље возило или неколико вреднијих уметничких слика, већ говоримо о енормним имовинама, које ничим логичним не могу да се оправдају. Огромни износи новца, добијени у играма на срећу, могу се оправдати, јер постоје подаци о добицима.

Тодорић: А шта ћемо с целокупним покућствима која су привремено одузета и продата на лицитацијама, пре него што је завршен кривични поступак?

Мајић: За то у Закону нема основа, осим ако је реч о спречавању пропадања или опадања вредности ствари.

Тодорић: Изјаве политичара о томе да се за шест месеци примене закона очекује 100 милиона евра, а у дужем периоду две милијарде евра, да ће се тим новцем збринути најугроженији грађани, и друге изјаве, представљају притисак на тужилаштво и судство. Јасно ми је зашто стављате акценат на питање да ли је ово кривична санкција или није, јер сте свесни да све буквално од тога зависи.

Мајић: То није спорно. Ми смо имали конфискацију имовине као кривичну санкцију. Тада је одузимана је имовина, без обзира на легално порекло. А то шта изјављују политичари и државни службеници, мене то заиста не интересује. Јер, нигде у Закону не стоји да ће се рупе у буџету попуњавати одузимањем имовине стечене криминалом. У Закону је строго прописано како се користи трајно одузета имовина.

Тодорић: Кад-тад ће Уставни суд одлучивати о овом закону и имам потпуно поверење у тај суд. Остаје проблем што овај закон одређује да привремено одузимање имовине траје практично неограничено. До окончања поступка, окривљени не може да поднесе уставну жалбу због привремено одузете имовине, а кад је поднесе питање је када ће та жалба доћи на ред.

Политика: Да ли сматрате, судија, да постоји опасност да Европски суд за људска права заиста за коју годину почне да досуђује одштете окривљенима због примене закона уназад?

Мајић: И као судија и као грађанин Србије бојим се да ће Стразбур и по многим другим предметима досуђивати одштете. Ово је контраверзан закон, у свакој земљи. То је закон који се налази на клацкалици између потребе за очувањем људских права и потребе да буде ефикасан. Можемо имати максимално поштовање људских права и потпуно неефикасан закон, можемо имати суперефикасан и ригорозан закон уз потпуно непоштовање људских права, а можемо и да направимо баланс, а да не одсечемо руке држави у борби с највећим злом које она има. Уверен сам да смо направили закон с најбољом равнотежом између тога колико се задире у људска права и колико се омогућава држави да се обрачуна са организованим криминалом, који нема никакве скрупуле и рокове, већ отима шта стигне. Одрекнемо ли се овог механизма одузимања имовине, ми смо аутоматски изгубили борбу са организованим криминалом.

Тодорић: Хајде онда да их одмах стрељамо. Па ваљда прво треба се доказује да је неко криминалац.

Мајић: Уз дужно поштовање, ово су приче људи који не знају како се заиста у пракси бори са организованим криминалом или људи који академски дебатују о заштити људских права.

Тодорић: Постављате се помало крсташки. Ви говорите о државном циљу борбе против организованог криминала.

Мајић: То је и ваш циљ.

Тодорић: Ја не спорим добре намере људи који су писали овај закон, али сигуран сам да ово није први закон који ће наићи на негативну оцену европских институција.

Мајић: И овај закон је, пре усвајања, био на оцени.

Тодорић: Тако су говорили и за Закон о судијама да је добио позитивно мишљење Европске комисије, а у ствари су дезинформисали јавност.

Мајић: Сви наши закони пре усвајања пролазе оцену читавог низа европских институција. Ја овде нисам у позицији да браним Владу и њен став поводом овог закона, већ лично верујем у овај закон.


Коментари2
50421
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Небојша Авлијаш
Не знам о којој победи и о којим аргументима судије Мајића говори Мануел. Судија Мајић, да је частан, не би расправљао о закону у чијој изради је -лично учествовао, а који закон у пракси он-примењује. Судија Мајић брани правно и морално неодбрањиво. Нека судија Мајић одговори на следећа питања: -да ли зна да по нашем Уставу имовина не може да се одузме-без накнаде? -зашто у предметном закону није предвиђено и оптужење за кривично дело Кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из чл. 360 КЗ? -зашто у предметном закону одузимање имовине није предвиђено као обавезно већ факултативно? -да ли зна да је ретроактивност материјалног права забрањена за све материјалне законе? -да ли зна да предметни закон није процесне већ материјалноправне природе? -ако он некада буде оптужен за кршење закона од стране судије, у оквиру организованог криминала да ли ће моћи да, у року од пет дана, докаже законитост стицања своје и имовине са њим повезаних трећих лица
manuel m
Sudija Majic je pobedio argumentima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља