среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:54

Парадокс јаког динара

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 23.05.2011. у 22:00

Србија обитава у паралелној економској стварности у којој економски закони престају да важе.Запосленост непрекидно опада, инфлација лудује и обара европске рекорде, дефицит трговинског и текућег биланса је перманентно у великом минусу, задуженост расте – а динар поново јача.

То је заједнички подухват Владе Србије, Народне банке Србије, али и иностраних кредитора. Мотиви сваке од страна у овом „удружењу” су другачији, али ће ефекти подухвата завршити лоше по Србију. Криза која следи биће драматичнија од ове кроз коју домаћа економија тренутно пролази.

Држава се непрекидно задужује и тај прилив кредита повећава понуду девиза, доводећи до слабљења евра и јачања динара. Девизно тржиште не прави разлику између девиза које су дошле путем кредита, или оних које потичу од инвестиција или извоза. Што је девиза више, то им је вредност исказана у динарима мања – под условом да НБС не интервенише на девизном тржишту.

Ситуација умногоме подсећа на године које су претходиле економском суноврату започетом с јесени 2008. године. Уз једну битну разлику. До 2008. реално јачање динара било је последица прекомерног и непродуктивног задуживања приватног сектора, а сада се задужује држава – такође прекомерно и најчешће непродуктивно.

Да ли се држава задужује директно узимањем девизних кредита или динарски – емитовањем динарских хартија од вредности – готово је свеједно. Како је домаћа нето-штедња негативна, како Србија као целина троши много више него што зарађује, недостајући новац може доћи само из иностранства – било директно од иностраних кредитора или индиректно, кроз домаћи банкарски сектор.

Мотив државе у овом процесу је јасан – до избора треба спречити финансијски колапс и сачувати социјални мир по сваку цену. Да би се то остварило, буџетски дефицит треба покрити, а динар ојачати како би индексирани кредити привреди и грађанима били сношљивији. На сцени је скривено, али активно преливање новца са државе на дужнике и банке, не само кроз директно субвенционисање камата, већ много више, кроз јачање динара. Грађани ће моћи да троше и да купе више увозне робе или ће лакше отићи на летовање у иностранство. Све то можда може помоћи да на изборе изађу освежени и мање незадовољни.

Тако се стигло у ситуацију где укупан спољни дуг мења структуру – повећава се учешће државе, а смањује учешће приватног сектора. Како се кредити државе морају вратити, цех ће платити порески обвезници и будућа буџетска потрошња.

Истовремено, држава шаље и охрабрујућу поруку својим кредиторима – јесте да кредите непрестано узимамо, тачно је да грцамо у дуговима, али ћемо сутра продати сву преосталу државну имовину да би их вратили. Рачунајте на нас.

Кредитори, на другој страни, имају само један мотив – камате које се у Србији могу наплатити у просеку су највеће у Европи. Кредитори могу бирати да ли ће новац, са огромном зарадом, улагати у вредносне папире НБС или у обвезнице Министарства финансија или ће кредитима сатирати грађане и привреду.

Кључна спона која хармонизује интересе инокредитора, домаћих дужника и државе је НБС са својом монетарном политиком. НБС воли када је динар јак, без обзира на страшне последице које то има по економски систем Србије.

Јак динар привремено делује антиинфлаторно.

НБС зато наставља да ради оно што већ годинама ради, а то је да јаким динаром скрива инфлацију и гура је под тепих. Одржавањем јаког динара (политика тзв. монетарног сидра) вештачки се снижавају увозне цене, а тиме и инфлација. Помаже и када државни монополи своје цене не подижу (на чему НБС увек упорно инсистира), па то оставља простор да приватни монополи и картели подижу своје цене.

Политиком јачања динара, НБС помаже и предизборне напоре Владе Србије одлажући финансијски колапс. Механизам је до сада функционисао сјајно, уз аплаузе и ММФ-а и домаће стручне јавности, па нема разлога да се тако и не настави.

НБС својом монетарном политиком помаже и инокредиторе. Да би се прилив кредита наставио, каматне стопе морају остати на високом нивоу, а НБС то обезбеђује. То, међутим, није довољно. Странци се морају ослободити и страха од пада динара и губитака које то може произвести. НБС зато шаље јасну поруку – пад динара ћемо увек спречавати огромним интервенцијама на девизном тржишту, позајмљеним новцем дакако, али јачање динара нећемо спречавати, јер нећемо интервенисати. Обневиделој јавности ће се објаснити да су све то тржишни феномени, а са тржиштем и његовим законима се не полемише. Бар не у Србији.

Јачањем динара неминовно ће се прекинути досадашњи тренд благог поправљања трговинског и текућег биланса, а дугови презадужене Србије наставиће да расту још неко време. Високе камате могу прикрити инфлацију, али ће онемогућити опоравак привреде.

Пре или касније, доћи ће тренутак када ни високе домаће камате, ни прецењени курс, ни обећање продаје државне имовине неће бити довољни да странци наставе кредитирање Србије. Прилив кредита биће заустављен, а Србија ће стрмоглаво улетети у валутну, дужничку и банкарску кризу – истовремено. Овај сценарио је за длаку избегнут крајем 2008. године интервенцијом ММФ и бечким договором банака да новац из Србије не повлаче.

Самостални пословни консултант


Коментари8
f4107
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mattko
Mislim da autor crno posmatra srpske finansije jer ne uzima u obzir nepisanu obavezu zapada, koja ipak postoji, da pripremi Srbiju za ulazak u EU. Jedini nacin za to je upravo to sto se događa, da Srbija konstantno u cilju obnavljanja svoje realne ekonomske snage ima kontrolisani deficit. Cena za to ce, istina je , bice isporucena u obliku udela u vlasnistvu resursa koji postoje u Srbiji, ali drugog nacina nema. Stanovnicima Srbije je bitno da imaju osigurana radna mesta, a da li ce vlasnici biti domaci kvazitajkuni ili razni fondovi, na licnom planu je potpuno svejedno. Tek kada pocne da ponestaje radne snage docice do povecanja realne cene rada koja ce se u jednom trenutku, potpunim otvaranjem zemlje u sklopu EU , poceti da raste da bi u konacnom cilju ona dostigla prosek EU. Drugog puta nema a alternativa jacem stezanju kaisa je dalji odlazak najsposobnijih iz zemlje sa nesagledivim posledicama.
Siggurd .
nisam ekonomista, ali ni ne mora se to biti da bi se shvatilo da se ni iz cega ne moze napraviti nesto. Srpske vlasti, ali i cela elita izabrala je naravno laksi put za sebe - zivot na crtu, od danas do sutra, a sta ce biti prekosutra, pa to je vec predaleka buducnost na koju se ne moze uticati. Koliko jos moze Srbija da se zaduzuje? Gde je granica? Sta jos to Srbija moze da proda da bi dosla do novca, koji ce opet upucati u potrosnju ili odlaganje sloma. Posto je ostao samo Telekom za prodaju, grubo gledano do konacnog kraja odlaganja ostaje negde 3-4 godine. Iskreno mislim da je prekasno, previse kasno da se bolesnik zvani Srbija izleci klasicnim metodama. Nema vremena, cak i da se ovog sekunda krene u rezanje i drasticnu stednju, a sto se naravno nece desiti jer nema politicke volje za to, ni u vlasti, ni u opoziciji, koja se ocigledno opredelila da ceka.
james bond
I jos jedna stvar prosto je nemoguce da Vlada nema blage veze sa tim sta radi jedino logicno objasnjenje je da rastura drzavu namjerno dok vojska sjedi i gleda ko i dvaes godina ranije jerbo jal je korumpirana jal nema tri cuke u glavi...
Kosta Milic
O kakvom paradoksu jakog dinara pricate kada je dinar srozan sa 76 u oktobru 2008 na 107, tek sada je malo ublazen taj pad, investitori ovde plasiraju svoj kapital, ali to ocogledno ne odgovara nasim kritizerima koji su rekli na pocetku godine da ce dinar biti u intervalu od 115- 120, oni su bruka ove zemlje. Sve vise cene imamo, nezaposlenost se povecala, nelikvidnost preduzeca, bezanje investitora, sve je to donelo slabljenje dinara. Sve civilizovane zemlje emituju svoje zapise, samo se ovde cudom cude analiticari kako to nama pada na pamet. Izvoznicima ne steti jacanje dinara, i to su najobicnije neistine jer su oni mahom prvo uvoznici pa tek onda izvoznici, i samo se sa daljnjim jacanjem dinara privlace investitori, a ne srozavanjem kada je prosle godine presao granicu od 100 takodje u maju mesecu i kada je snizena kamatna stopa, tada su se svi investitori razbezali.
Goran Jakšić
Svaka čast na objavljenom tekstu, pogađa u srž problema. Ali biće primedbi iz političkih struktura zašto se tekst pustio. Nažalost mislim da gospodina Katića više u "Politici" čitati nećemo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља