субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:25

Сакашвили „пада” у среду

Аутор: Слободан Самарџијапонедељак, 23.05.2011. у 22:00

Грузијски председник Михаил Сакашвили мораће да призна пораз и власт у држави препусти опозицији. Десиће се то колико сутра, у среду 25. маја.

Тако тврде његови политички опоненти који за поменути дан спремају велики протест у Тбилисију. Сам Сакашвили, тренутно, борави у иностранству, у Мађарској и, како изгледа, не узбуђује се много због онога што најављује опозиција. Ипак, према речима, Еросија Кицмаришвилија, бившег амбасадора Грузије у Русији, већ 26. маја, када у Тбилисију продефилују учесници параде посвећене Дану независности, Сакашвилија у земљи – више неће бити.

Нино Бурџанадзе, лидер покрета „Свенародна скупштина Грузије“ и бивша председавајућа парламента, такође је у телевизијском обраћању земљацима најавила да је „револуција, практично, већ почела“. 

И заиста, сутрашњи дан би могао за Грузију да буде кључан. Јер, све оно што је виђено током протеклог викенда у појединим градовима кавкаске републике не указује на могућност да се тамошња политичка криза разреши пуким договором. Наиме, изузетна количина агресије, демонстрирана и од стране протестаната и од стране полиције, а све уз употребу пластичних батина и сличних помагала, не говори у прилог дијалогу. У граду Батумију, у тренутку када су демонстранти покушали да заузму здање локалне телевизије, прорадило је чак и ватрено оружје.

Михаил Сакашвили земљу води већ седам година. На место председника је изабран почетком јануара 2004. уз подршку чак 96 одсто бирача. Али, фактички, на власт је дошао раније, после велике побуне у новембру 2003, која је у аналима постсовјетских дешавања забележена као – „револуција ружа“. Тада је са челног положаја у држави свргнут Едуард Шеварднадзе, некадашњи совјетски шеф дипломатије.

Али промене су остале недоречене. Држава је била неспособна чак и сама себе да издржава. У помоћ су притекли Американци који су, практично, обезбеђивали плате за државне службенике, наоружање за војску, отварали су понека дипломатска врата… То је Сакашвилију дало наду да би Грузија по убрзаном поступку могла да постане чланица НАТО-а и Европске уније. Али, сем стратешког положаја своје земље, он је мало шта могао да понуди поменутим организацијама. Права демократизација државе је, уосталом као и у већини других постсовјетских република, изостала. Животни стандард Грузијанаца остао је низак, социјални проблеми су се нагомилавали…

Да му је статус „миљеника Запада“ на климавим ногама Сакашвили је схватио на најболнији могући начин, у време краткотрајног руско-грузијског рата у августу 2008. У покушају да под власт Тбилисија врати побуњене републике Абхазију и Јужну Осетију (пре тога је тај посао успешно окончао са Аџаријом), подигао је војску. Наравно, био је свестан да тиме збија прст у око Русији, која је нескривено подржала сецесију две републике, и да ће одговор моћног суседа сигурно уследити.

Оно на шта није рачунао јесте то да ће у том рату бити остављен на цедилу, управо од својих америчких спонзора. Истини за вољу, овакав развој догађаја јесте био извесно изненађење за све који прате кавкаска дешавања, али, објективно, у овом делу света Руси су, и историјски и војно, били на свом терену. Неколико дана пре поменутих догађаја одржали су у непосредном суседству обимне војне маневре. Испало је тако да би било какво уплитање са стране могло да донесе доста штете а, практично, никакву корист.

Војни и политички пораз у Абхазији и Јужној Осетији показао је свету и право лице Михаила Сакашвилија, немоћног председника чији је једини одговор на „руску лекцију“ било – жвакање сопствене кравате пред камерама у једном од телевизијских студија у Тбилисију.

Шта ће се догодити сутра, остаје тек да се види. Опозициони лидери најављују да ће у престоници окупити најмање 50.000 незадовољника. Протеклог викенда сабрало их се десетак хиљада, што за Грузију и није мали број, али, очигледно, потребна је убедљивија маса како би припадници снага реда добро размислили пре но што прибегну отворенијим сукобима с окупљеном масом.

Да ли и Сакашвилија чека судбина његовог претходника Шеварднадзе, како то најављују опозиционари, остаје да се види. Ипак, треба имати на уму да је актуелни шеф грузијске државе успешно пребродио и раније покушаје свог „уличног свргавања“, из којих је сваки пут излазио додатно ојачан. А такав расплет није немогућ ни овога пута. Наиме, према свим анализама, грузијска опозиција се по мало чему разликује од актуелне власти. Поред тога, распоред политичких снага у кавкаској републици је такав да ниједна страна не може да обезбеди одлучујућу превагу. А то би земљу могло само да увуче у беспотребну и дуготрајну кризу.


Коментари7
cba62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sk ks
Skuvala se amer-zaba u ruskome loncu!
Олд Кресоје
Немају они довољно снаге да то ураде у догледно време.
БМ Сталкер
Господо, од тога нема ништа. Никакве ”револуције” бити неће. Дефинитивно и на дуг период, тамо ће влдати про Амерички лоби. Госпођа Бурџанадзе као ”опозиционар” иде на брифинге у Вашингтон код истих креатора као и Сакашвили.
Слободан Самарџија
Иван Кожедуб@ Разумем Вашу збуњеност, али према језичким правилима која постоје у Србији, правилно је управо овако како стоји у тексту. Предлажем Вам да консултујете некога за кога знате да се бави језиком на прави начин. Наравно, не да би Вам доказао да је "Политика" у праву, него да бисте боље спознали са каквим се све замкама и ми новинари боримо. Хвала
Петар Миловановић
Овај Дон Мило Ђукановић и онај грузијац Михаил Скашвили као да су браћа по матери и по заједничким америчким очевима! Обојица служе туђину на штету свога народа и јачег и бројнијег словенског народа, срба и руса! Обојица су уцењени, први због криминалне прошлости и садашњости, а овај други због жене американке, па му шураци стално дају ђаволске задатке. Интересантно је да обојица имају неки тајанствен осмех режеће Монализе, или као зла селска кучка, што се каже у мом крају! И све ће дати само да остану што дуже на власти. Руски премијер Владимир Путин јавно је обећао Сакашвилију да ће га обесети, а Ђукановићу са наше стране нема ко било шта да каже, осим Ненада Чанка, који га стави барабар са Његошем и краљем Николом, два највећа србина, за разлику од Ђукановића за кога нисам сигуран шта је! А да, сетио сам се, он је Дон Мило!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља