среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:08
НЕ САМО О ПОСЛУ: МИЛОРАД МАНДИЋ

Тврда је калдрма душановачка…

Популарни Манда је као на покретној траци: иде из улоге у улогу, са сцене на сцену, са малог на велики екран... Они што их је питао „јесу ли заљубишка” већ су одрасли, а он је постао тата четворо деце
Аутор: Дана Станковићсубота, 28.05.2011. у 22:00

У протекле четири године био сам баш лепо распоређен по ТВ каналима и позориштима, и то је оно што је најлепше у овом послу – примећује Милорад Мандић, познатији као Манда, који ни након двадесет пет година, никад, нити је рекао, нити ће моћи да изговори – „Сад знам како се ствара улога да би била примећена и запамћена” иако је увек побрао симпатије великог дела публике.

Док су гледаоци крај малих екрана стрепели да ли ће се Милашин (Радашинов брат „по бабине линије”) опоравити после трансплантације бубрега у ТВ серији „Село гори, а баба се чешља”, Милорад Мандић Манда се, својим изузетним глумачким умећем, у међувремену већ увелико трудио да удахне живот у неки нови лик, који глуми у представама „Богојављенска ноћ”, „Лет изнад кукавичјег гнезда”, „Љубавник великог стила”, „Свињски отац”, „Петар Пан”, комедији „Пут око света”, серијама „Улица липа”, „Премијер”… Или води квиз попут оног некад „Узми или остави” на Б 92 или овог најновијег „Ја волим Србију” на Првој српској телевизији…

И тако, као на покретној траци. Од како је засновао радни однос, иде из улоге у улогу, са сцене на сцену, са малог на велики екран... А, где је ту његов приватни живот? Стигао је, богме, Манда два пута да се ожени и четворо деце да изроди. Седамнаестогодишњи Филип, Марија од осамнаест лета и Марко коме је двадесет једна година, рођени су у првом браку, а из другогса глумицом Анастасијом, има Андрију, клинца од четири и по. А, онда се поставља логично питање. Кад тај човек спава?

– Зависи. Кад немам обавезе, волим ујутру да лешкарим и дремуцкам бар до осам. Раније нисам имао обичај да спавам дању, али сам убацио и један сат поподне, ако имам времена до представе. У почетку уз Андрију, а после сам се осамосталио. На то ме је моја Анастасија натерала, с обзиром на количину посла коју сам имао последњих неколико година – изговара, док му се „брк” смешка..

Деца су му разлог опстајања

– На народна весеља и свадбе по фамилији не идем, јер смо сви матори, а деца још нису почела да се жене и удају. Некад сам ишао на пецање, сада немам времена. Бавио сам се и спортом, али сам престао, јер се рекреирам и стичем кондицију на позоришној сцени током снимања која често трају од дванаест, до шеснаест сати дневно. Ту сам потпуно утрениран – одговара шеретски. Ипак, наставља озбиљнијим тоном:

– Признајем, постоје извори где „пуним батерије”. Некад се видим са мојим другарима, некад погледам добар филм, а повремено одем и на премијеру да испратим шта су моје колеге урадиле... Али, деца су сав разлог мог опстајања. Они су та додатна енергија за све битке које следе. Па, и за поразе. Онда се окренем и погледам, па кажем, морам због њих. Ако сам ја слаб, неће ваљати. Различитих су узраста, али се слажу. Најмлађи је мезимче. Он је дете које доста љубави добија, а уме љубав и да пружи. За једно његово „Волим те највише на свету”, какав год умор да притиска било кога од нас, истог секунда се све заборави – признаје глумац.

– Најсрећнији сам кад с њима одем на годишњи одмор. Говорим о доживљају, није важна дестинација. Где год да смо, само да смо заједно. Планирао сам да ове сезоне кампујемо негде на мору, али како ствари стоје, нисам сигуран да ћу у скорије време успети да остварим ту своју намеру – каже Манда, надајући се да ће ипак смислити како да створи услове.

Мада га каријера меље, јер мукотрпно ради на више пројеката да би обезбедио пристојан живот својој породици, спреман је на жртвовање, неспавање, путовања, исцрпљујућа снимања...

– Рођен сам у Београду. На Душановцу сам проходао. Ту сам проверио, и са сигурношћу могу да потврдим, да је калдрма веома тврда, поготово кад се челом удари. Ја сам, ето, живот почео на неравном терену. То ме стално прати и, хтео – не хтео, морам да се сналазим и балансирам над свим тим препрекама. Онда сам се преселио у Нови Београд, код „Фонтане” и тамо сам провео младост све до одласка у војску. Имали смо лепо одрастање. Стекао сам пуно, пуно, пуно пријатеља за сва времена. Нису из ове професије, а да будем искрен, и више волим, јер су као обични људи, колико-толико остали нормални, што кажем и за себе. Надам се да јесам – додаје онако успут, са упитним погледом.

Ма колико је увек спреман за шалу и комику, Манда је човек који надасве поштује ред и закон, а то доказује и за воланом.

– Поштујем саобраћајне прописе, везујем појас, не прекорачујем ограничења брзине, палим светла, редовно идем на сервис... –почео је с дозом ироније, а онда се наједном уозбиљио.

– Дешавало се да ме полиција и заустави, али само кад је нека рутинска контрола. Чим ме препознају, бог зна како ми враћају документа, међутим, онда ја инсистирам да их погледају. Исто је било и оних година када није било горива. Стојим у реду, мој аутомобил је, рецимо, тридесет пети, а овај „пумпаџија”, кад ме види, маше да дођем напред. Ма, какви! – сећа се. – Да после сви причају како сам бахат. Нисам то користио. Ја живим живот попут свих људи у овој Србији. То што сам нека јавна личност, не одваја ме од проблема, нити сам било чега поштеђен. Као и сви остали, бијем исте битке за опстанак породице.

Покушај разбибриге

Кад проврти филм, а има ту много тога, сама помисао на те ситуације враћа га у оно немило времерата, бомбардовања, криза, несташица, немаштина..., које никад неће заборавити.

– Преживљавамо последице свега тога што нас је снашло. Неко то подноси тако што се насмеје три пута у току дана, неко само једном, а неко ниједном. Не верујем да је ико то заборавио, само је потиснуо. Постоји оправдан страх да се то понови, јер нико није сигуран шта ће „дежурном полицајцу” пасти на памет – мисли се.

Мада је мирољубив човек, у ретким ситуацијама Манда уме и да„покаже зубе”.

– Не дам ником да ми дира породицу! Ту моју тврђавицу браним онолико снажно колико је неко снажно напада. Међутим, глумачки посао, и уопште овај начин живота, одузима ти приватност и неке тренутке мира и одмора на које има право сваки грађанин ове Србије. Да рецимо, седне на клупу у парку и да га нико ништа не пита. Овако, кад си јавна личност, ако си узео чашу питају се: „Шта пије онај тамо”? Многи би и да започну комуникацију по сваку цену или бар да се сликају, без обзира што у том тренутку Анастасија и ја шетамо нашег сина Андрију. Тад их најљубазније замолим да то оставе за неку другу прилику – додаје Манда.

Много лакше подносим кад ме стартују у кафани, док седим са пријатељима. „Јао, брате ово, јао брате оно...” Ко зна коју муку тај мучи, па онда ајде, саслушај га. И то је цена овог заната – закључује и на лицу места показује разумевање за групицу дечака и девојчица, која га је салетела за аутограм и фотографисање, док у башти „Звездара театра” разговарамо.  

Кад га примете, људи, ипак, углавном настоје да му изађу у сусрет било да је у пошти, банци, или самопослузи... Вероватно захвални за неке лепе тренутке које су доживели гледајући филмове, серије или позоришне представе у којима је играо. Он каже да своју популарност у те сврхе никада није користио, а и шарм штеди за неке старије дане, ако га којим случајем забораве.

Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у класи професора Владимира Јефтовића, а по завршетку студија добио је и стални ангажман у београдском дечјем позоришту „Бошко Буха”, на националној телевизији је снимио више од двеста седамдесет прича под називом „Бајка за лаку ноћ” и шест година је водио емисију за децу „С оне стране дуге”, што га је уз Бранка Коцкицу учинило најпопуларнијим глумцем и забављачем најмлађих. Многи сигурно памте и оно његово чувено питање које је упућивао тим раздраганим клинцима: „Јеси се заљубишка?”

Шта га је привукло том жанру?

– Свако ко је са толико маште и безбрижности проживљавао своје детињство као ја, искрено жали за тим временима. Увек кажем да се нисам довољно наиграо, ни нашљапкао по барицама, нити се ваљао по песку и пео по дрвећу. А, радио сам то сваки дан. Тврдим да смо ми расли са много више маште и емоција, мада се већ тада наслућивало прилично проблематично време међуљудских односа, хајде рећи ћу и растурања пријатељстава и породица, захваљујући чему су највећи цех плаћали малишани. То је био покушај разбибриге, док још модерне технологије нису толико узеле маха. Кад их сада сретнем, а они су већ одрасли људи, али памте и подсећају ме да су били гости у тим емисијама у којима је неко рецитовао, неко певао, сликао или имитирао, бескрајно су ми захвални за тај један снимак на видео касети који имају за сва времена и коју пуштају својој деци. Таквих емисија, на жалост, више нема. Немам никакве планове, међутим, уколико неко каже: „Види, не би било лоше да направимо неки дечји програм”, сешћу да размислим. Увек је занимљивије причати и играти се с клинцима, него слушати разноразна лупетања маторих, које више, да будем искрен, и не разумем шта хоће и од живота, и од себе.

------------------------------------

И за, и против

У појединим филмовима доста се псује. Да ли му смета и колико је томе склон и изван сценарија?

– Наравно не користим их у јавним наступима и кад се обраћам деци. Било би бесмислено баш толико банализовати српски језик. Али псовке су саставни део нашег говора и не видим ништа ружно у томе. Е, сад, некима стоји, и кад опсују то буде смешно, а некоме уопште не лежи, па се онда људи згражавају – сматра уметник.


Коментари0
ff2ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља