уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:41

Како заустављати лажне азиланте

субота, 28.05.2011. у 22:00
Славица Денић

За десетак дана, Савет министара Европске уније требало би да размотри предлог Европске комисије о измени прописа о визном режиму, према којем ће се визе привремено уводити одређеној земљи Западног Балкана уколико у раздобљу од шест месеци прилив лажних азиланата или илегалних имиграната порасте за 50 одсто из те земље. Иако се у Бриселу тврди да би враћање виза уследило само у крајњим случајевима, таква европска „заштитна клаузула” ипак ће „висити” као „Дамоклов мач” над безвизним режимом са ЕУ.

То, с друге стране, значи да ће земље овог региона убудуће морати да посвете знатно више пажње питању како код куће заустављати потенцијалне лажне азиланте. После упозорења ЕУ о повећаном приливу ових људи из Србије, овде је појачана контрола на граничним прелазима, најављене су измене појединих закона, а стигла су и обећања да ће се власт више позабавити узроцима који су довели до ових проблема. Речју, да се више ради на интеграцији пре свега Рома у друштво, који се, иначе, у западним земљама претежно појављују са захтевима за азил.

„У позадини те недозвољене емиграције су социјалне и економске прилике у којима ти људи овде живе и процена коју они доносе, да одласком у земље ЕУ могу да реше многе своје проблеме, тако што ће се пријавити за азил и неко време тамо провести и добити некакву накнаду. С обзиром на то да економски разлози не могу да буду разлог за азил, сви они ће се, међутим, на крају крајева опет вратити у Србију”, каже Владимир Петронијевић, извршни директор „Групе 484”, који је својевремено био саветник за визну либерализацију потпредседника Владе Србије Божидара Ђелића.

Петронијевић, заправо, сматра да проблем с лажним азилантима отвара бројна питања у земљи, рецимо, колико је урађено на примени Стратегије о унапређењу положаја Рома и какви су економски и социјални услови у којима они живе. „О тим питањима се овде мора разговарати, свакако водећи рачуна да кривица за опасност од привремене суспензије визног режима, не сме спасти ни на једну мањинску заједницу у Србији”, сматра он.

Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу задужено је за координацију активности у вези са спровођењем поменуте стратегије и акционог плана за унапређење положаја Рома, докумената усвојених 2009. године. Славица Денић, државни секретар у овом министарству, објашњава да се за основне области Декаде Рома (од 2005. до 2015. године), а које се односе на образовање, здравство, запошљавање и становање, спроводе циљане мере. Тако је у предшколским установама и школама ангажован одређен број педагошких асистената, спроводе се афирмативне мере за упис ромске деце у основне школе и на факултете, а при патронажним службама домова здравља у 60 градова ангажовано је 75 ромских здравствених медијатора. Постоје и координатори за ромска питања, који представљају везу између ромске популације и институција. Национална служба за запошљавање и ове године расписала је наменске позиве за запошљавање и за самозапошљавање Рома.

Од Денићеве сазнајемо и да ће Министарство ускоро покренути велики трогодишњи пројекат, у сарадњи са шведском агенцијом за развој и ОЕБС-ом, чија је вредност 2,7 милиона евра. „Наша замисао је да се највећи део средстава усмери ка побољшању услова живота Рома. То је нама јако важно. Биће пет пилот општина, које ће добити велике грантове. Да ли ће то бити куповина кућа или реконструкција постојећих зависиће од ситуације у конкретној општини. Покушаћемо и да запослимо те људе за које решавамо проблем становања”, каже она и истиче да је за програме који у главном укључују Роме из донаторских средстава у 2010. години стигло око 40 милиона евра.

„Резултата неких има. Али, генерално, социјално економска систуција Рома је толико алармантна да то није нешто што може да се реши ни у току Декаде”, оцењује Денићева. А, на питање да ли ће у светлу проблема са лажним азилантима бити промене планова за интеграцију, одговара да би промена акционог плана за спровођење стратегије требало да уследи без обзира на ту причу.

Данило Ракић, такође из „Групе 484”, указује, међутим, на још једну чињеницу: „Међу Ромима постоји култура мигрирања, па је веома тешко објаснити да одлазак у земље ЕУ због тражења азила није у њиховом интересу нити у интересу њихове деце. Зато треба радити са ромским лидерима и са ромским модераторима и са људима у ромским насељима”, наглашава он.

И Драган Поповић, из Центра за практичну политику – који је зарад смањења боја лажних азиланата недавно предложио стратегију за интеграцију албанске мањине у Србији, а која би садржала уз политичке мере (додатну комуникацију с Албанцима, напор да се примене законска решења која санкционишту говор мржње, веће укључивање у институције система…) и мере социјалне инклузије (годишње стипендије за 50 студената, програме стажирања, сарадњу са ученицима…) – сматра да су неопходне дугорочне мере, „јер оне дугорочно решавају проблем”. „Питање је хоћете ли да гасите ватру краткорочним мерама, што може да буде у овом тренутку добро, али остаће вам жариште: ти људи ће и даље покушавати да нађу некакве друге начине да оду у Европу”, упозорава Поповић.

Биљана Чпајак


Коментари6
03ebc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mila srbija
Zasto ih zaustavljati kad u EU tece med i mleko. Zasto je drzava uzela onolike pare za readmisiju kad te iste pare nije dlaa Romima. STA ova drzava planira sa 40% nezaposlenog stanovnistva a i ovi sto rade platu ne primaju?
goyathlay c.a.
Vrlo prosto. Svako ko ima išta vredno i korisno neće, ili će, vrlo teško to napustiti. Ako ima iole vredan posao neće rizikovati da ga izgubi. Šta, još Vam nije jasno, vladari Srbije? Manje lopovluka, više radnih mesta, koliko toliko pristojne plate i stvar je rešena. Ako to ne napravite ili ste glupi ili neprijateljio ovog naroda! Trećeg nema.
pero krstic
lako... evo samo treba da kazete tim azilantima da ce postati izbeglice u srbiji i za sve informacije da se raspitjau sa vec postojecim izbeglicama
jasna olic
Ne postoje lazni azilanti u Srbiji. Ako cemo istinu, polovina stanovnika, i studenata, sada bi emigrirali u Evropu, ne samo Romi koji nemaju nikakve uslove za zivot. Razmislite zasto?
dragutin dvostruki aršin
EU-ja kao demokraksta zajednica prihvata, privremeno, političke i ekonomske azilante, a isto vermeno zahteva od zemalja,odakle dolaze "azilanti"da spreči njihov dolazak u suprotno može uslediti ukidanje beli Šengej. A sprečavanje može se tumačiti kao kršenje ljudskih prava i tako jedni poštuju ljudska prava a drugi će ih osporavati. Integracija Roma, njihovo zapošljavanje,k da valda opšta nezaposlenost je u ovom trenutku pa i na dužirok neostvarivo.Neka zemlje zapadne demokratije, još na svojim granicama uskrate ulazak u zemlju onih koji sebe proglase azilantima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља