Република Сингапур држава на југоситоку Азије, налази се надомак крајњег југа Малајског полуострва, на само 137 километара од екватора. Ову земљу са тропском климом, заправо чине чак 63 мања острва збијених у једну већу острвску целину. Захваљујући огромном протоку робе и људи кроз једну од највећих лука у Азији, Сингапур данас спада у високо урбанизоване земље са врло мало делова под густим шумама.

Архитектура земље приказује широки опсег утицаја и стилова из различитих периода, од традиционалних, преко „хибридних” облика колонијалног периода, све до данашњих јаких тенденција модерне архитектуре и градњом високих торњева.

Преломна тачка промене стила била је након Други светски рата и почетка шире примене армираног бетона у грађевинарству.

Пре доласка Британаца 1819. године, градња у Сингапуру је следила примере околних региона, посебно малајску традицију. Упечатљив пример су сеоске куће грађене на дрвеним „штулама”, подигнуте изнад нивоа земље или воде, зависно од локације. Стабла тврђег тропског растиња коришћена су за скелет, на који су се касније додавале греде. Кров је грађен од слојева сламе, палминог широког лишћа и папрати, док су зидови били од плетених „трака” бамбуса.

Након доласка Британаца и оснивања њихових насеља на острвима, стигле су и оштре градитељске промене. Опет их је, као и у многим другим областима у свету, иницирала – трговина. Сингапур је и у то време имао прометну луку, а повећан прилив вредне робе изискивао је да магацини у који је складиштена, буду од чвршћег материјала, а не од дрвета. Богати енглески трговци желели су сигурније магацине, посебно у случају пожара, који су у овој тропској клими увек били велика опасност. Трску и лишће на крову складишта замениле су глинене опеке. Зграде су зидане од цигли произведених на острву док се део материјала за малтер добијао чак и брушењем корала из околног мора. Ускоро се исти рецепт градње масовно проширио и на породичне куће и зграде.

Почетак примене армираног бетона означио је и градитељски бум у новије доба. Од 1950 до 1970. године подигнути су бројни јавни стамбени објекти и нарочито пословне зграде.

Изградња огромних солитера, али у тропским условима какви владају у Сингапуру, изнедрили су нешто што се данас често назива и нео-тропском архитектуром. То подразумева чисте праволинијске облике, са зградама уређеним са доста зеленила и унутар зграда, уместо великих стаклених панела, а са главним циљем абсорпције велике сунчеве спољне топлоте.

Сингапур као једна од најјачих економија у Азији, у стопу прати све иновације на еколошкој градњи. Ипак, са друге стране, и даље су клима – уређаји у зградама највећи потрошачи електричне енергије, која се овде, опет, највише добија од фосилних горива.

Неки од најраскошнијих торњева на свету свесно су грађени овде са тенденцијом да држава и на тај начин утиче на формирање привредног идентитета и својеврсног бренда – јаког пословног Сингапура.