понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 30.05.2011. у 09:58 С. Марић

Високи торњеви као привредни бренд

Република Сингапур држава на југоситоку Азије, налази се надомак крајњег југа Малајског полуострва, на само 137 километара од екватора. Ову земљу са тропском климом, заправо чине чак 63 мања острва збијених у једну већу острвску целину. Захваљујући огромном протоку робе и људи кроз једну од највећих лука у Азији, Сингапур данас спада у високо урбанизоване земље са врло мало делова под густим шумама.

Архитектура земље приказује широки опсег утицаја и стилова из различитих периода, од традиционалних, преко „хибридних” облика колонијалног периода, све до данашњих јаких тенденција модерне архитектуре и градњом високих торњева.

Преломна тачка промене стила била је након Други светски рата и почетка шире примене армираног бетона у грађевинарству.

Пре доласка Британаца 1819. године, градња у Сингапуру је следила примере околних региона, посебно малајску традицију. Упечатљив пример су сеоске куће грађене на дрвеним „штулама”, подигнуте изнад нивоа земље или воде, зависно од локације. Стабла тврђег тропског растиња коришћена су за скелет, на који су се касније додавале греде. Кров је грађен од слојева сламе, палминог широког лишћа и папрати, док су зидови били од плетених „трака” бамбуса.

Након доласка Британаца и оснивања њихових насеља на острвима, стигле су и оштре градитељске промене. Опет их је, као и у многим другим областима у свету, иницирала – трговина. Сингапур је и у то време имао прометну луку, а повећан прилив вредне робе изискивао је да магацини у који је складиштена, буду од чвршћег материјала, а не од дрвета. Богати енглески трговци желели су сигурније магацине, посебно у случају пожара, који су у овој тропској клими увек били велика опасност. Трску и лишће на крову складишта замениле су глинене опеке. Зграде су зидане од цигли произведених на острву док се део материјала за малтер добијао чак и брушењем корала из околног мора. Ускоро се исти рецепт градње масовно проширио и на породичне куће и зграде.

Почетак примене армираног бетона означио је и градитељски бум у новије доба. Од 1950 до 1970. године подигнути су бројни јавни стамбени објекти и нарочито пословне зграде.

Изградња огромних солитера, али у тропским условима какви владају у Сингапуру, изнедрили су нешто што се данас често назива и нео-тропском архитектуром. То подразумева чисте праволинијске облике, са зградама уређеним са доста зеленила и унутар зграда, уместо великих стаклених панела, а са главним циљем абсорпције велике сунчеве спољне топлоте.

Сингапур као једна од најјачих економија у Азији, у стопу прати све иновације на еколошкој градњи. Ипак, са друге стране, и даље су клима – уређаји у зградама највећи потрошачи електричне енергије, која се овде, опет, највише добија од фосилних горива.

Неки од најраскошнијих торњева на свету свесно су грађени овде са тенденцијом да држава и на тај начин утиче на формирање привредног идентитета и својеврсног бренда – јаког пословног Сингапура. 

Коментари0
2a256
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља