четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44

Поново атрактивно задуживање у страним валутама

Пад вредности евра и швајцарског франка у односу на динар учинио задуживање кредитима са валутном клаузулом популарнијим у односу на задуживање динарским кредитима
Аутор: kamatica.comсреда, 01.06.2011. у 22:00

Пад вредности евра и швајцарског франка у односу на динар у последњим месецима поново је учинио задуживање кредитима са валутном клаузулом атрактивнијим у односу на задуживање динарским кредитима. Међутим, ризици које носи овакво задуживање су остали и поставља се питање да ли су кредити са валутном клаузулом заиста боља варијанта задуживања од динарских кредита.

У нашој земљи пословне банке поред динарских кредита нуде кредите изражене у страној валути (EUR i CHF), тј. кредите са такозваном валутном клаузулом. Кредити са валутном клаузулом чине око 80 одстосвих кредита којима су задужени грађани Србије. Кредит са валутном клаузулом је кредит код кога се целокупан износ дуга и износ сваке рате изражава у страној валути, а при исплати кредита и плаћању сваке рате износ у страној валути прерачунава у динаре.

При одобравању кредита израженог у страној валути, исплата кредита од стране пословне банке врши се у динарској противвредности, а рата одређена у еврима биће прерачуната у динаре по курсу на дан доспећа сваке појединачне рате. Као што одобрени кредит добијате у динарима, тако ћете и обавезе по том кредиту, тј. рате, враћати у динарима. Износ динара које ћете добити од банке и висина рате коју ћете плаћати банци утврђују се применом одређеног девизног курса, који може бити куповни, средњи или продајни.

Који ће се курс применити за прерачун стране валуте у динаре одређено је Уговором о кредиту. Обратите пажњу на тај део Уговора. Није редак случај да банке при исплати кредита примењују куповни (нижи) курс, а при обрачуну висине рате продајни (виши) курс. То представља додатни скривени трошак за вас приликом сваке отплате.

Девизни курс се мења свакодневно, што утиче на висину ваше рате у моменту када доспева на наплату. Једини прави начин заштите од девизног ризика јесте да имате усклађен редовни месечни приход (плату, пензију и др.) са валутом кредита по коме сте се и задужили.

Међутим, с обзиром на то да већина грађана не остварује приходе у страној валути, потребно је да се информишете који се курс (куповни, средњи или продајни) примењује при обрачуну и плаћању рата, да бисте могли да сагледате да ли ће ваши приходи моћи да „покрију” и евентуално повећање рате. Препорука је да се никада, а посебно не када су у питању кредити са валутном клаузулом, не задужујете до горње границе својих тренутних могућности. На тај начин се делимично штитите од веће рате, која би могла настати као последица промене курса или промене каматне стопе која се обрачунава на кредитно задужење. Ово правило је посебно актуелно у тренутној ситуацији када је динар неочекивано „јак” према евру и швајцарским францима и када постоји јасно очекивање да ће у будућем периоду он слабити према овим валутама. Слабљење динара би у том случају повећавало месечну рату кредита, а тиме и вашу месечну оптерећеност у односу на примања.

Кредити са валутном клаузулом могу бити, на први поглед, привлачни пре свега због ниже каматне стопе него што је то случај код динарских кредита и тренутногдевизног курса који је имао силазни тренд. Међутим, они истовремено носе значајно већи ризик и подразумевају веће трошкове због непредвидивих валутних кретања. Оно што је уочено у земљама средње и источне Европе јесте растући тренд задуживања у валутама као што су швајцарски франак и јапански јен. Разлог томе је што се кредити индексирани у тим валутама нуде са нижим каматним стопама у односу на кредите индексиране у еврима. У нашој земљи банке углавном одобравају кредите индексиране само у еврима и швајцарским францима. Својевремено су гувернери неколико земаља у јавност излазили са саопштењима у којима позивају грађане да се врло опрезно задужују у кредитима који су индексирани валутном клаузулом. Слична упозорења смо добијали и од гувернера Народне банке Србије.

Сем ризика промене девизног курса, кредити са валутном клаузулом носе и ризик промене референтне каматне стопе за конкретну валуту. Код евра, референтна каматна стопа је ЕУРИБОР, док је код швајцарских франака то ЛИБОР. Ове каматне стопе се могу мењати независно од услова пословања у нашој земљи, што је и највећа опасност за кориснике кредита са валутном клаузулом. Треба имати у виду да су ове каматне стопе тренутно на још увек ниском нивоу и да се у наредном периоду може очекивати само њихов раст. Само у последњем кварталу ЕУРИБОР је повећан за око 0,3 одсто, што се одмах одражава на висину каматне стопе која се обрачунава по кредиту. Због тренутно врло ниског нивоа ЕУРИБОР-а и ЛИБОР-а, може вам изгледати да су каматне стопе на кредите са валутном клаузулом ниске, али имајте у виду да уколико су те каматне стопе везане за кретање ЕУРИБОР-а или ЛИБОР-а, вероватно ће у наредном периоду доћи до њиховог даљег раста.

Препоруке

Свако задуживање у страној валути носи ризик од промене девизног курса и референтне каматне стопе за конкретну валуту (ЕУРИБОР, ЛИБОР). У ситуацији када је курс динара према евру на ниском нивоу, висок је ризик да дође до слабљења динара, што се одмах одражава на висину месечне рате у неповољном смеру за корисника кредита. Очекивани раст референтних каматних стопа ће засигурно у наредном периоду благо повећавати рате кредита са валутном клаузулом.

Уколико сте већ задужени, и мања промена каматних стопа и девизних курсева може знатно да оптерети ваш кућни буџет, због тога покушајте да, рефинансирањем или превременом отплатом дела кредита, смањите месечну рату. Превремена отплата у овом тренутку, када је динар ојачао према евру, одлично је решење за све који су задужени кредитима са валутном клаузулом. Уколико нисте у могућности да отплатите у потпуности кредит, покушајте са превременом отплатом бар дела кредита.


Коментари0
c7a9c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља