среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:17

На балтичком морском жалу…

Аутор: Борис Беговићсреда, 01.06.2011. у 22:00

Које је источноевропске земље глобална финансијска криза најтеже погодила? Одговор знају сви противници „неолиберализма” и глобализације – балтичке републике. Уколико се, наравно, изузме Украјина, коју непрестано погађа све и свашта, независно од светских кретања. Управо се дубина рецесије, односно пад бруто домаћег производа у балтичким земљама у 2009. години узима као доказ фундаменталних грешака њихове економске политике, па и генерално неизбежности слома „неолибералног” модела. Најпопуларнији светски економисти (попут Пола Кругмана) ламентирали су нас судбином Летоније као нове Аргентине.

Добро, него, да цитирам Банета Бумбара: „Шта је било после?”. Према најновијим подацима, из априла ове године, две од три балтичке републике су се у прошлој години вратиле привредном расту, док је једино Летонија, најтеже погођена кризом, забележила даљи пад бруто домаћег производа, али он никако није драматичан (-0,3 одсто), а кретања на кварталном нивоу показују да ће се тај пад претворити у раст у овој години. Дакле, предвиђени крах „неолибералног” модела трајао је годину дана. При томе, све три земље су одржале режим валутног већа, што значи да је домаћа валута чврсто везана за евро (Естонија је чак од почетка ове године и у еврозони), односно опстао је њен фиксни курс. Укратко, Летонија није постала нова Аргентина. Како су то успели да постигну? Врло једноставно – фискалним прилагођавањем!

Е сад, економисти, нарочито они који саветују власти (било које земље), обожавају да користе техничке еуфемизме, попут фискалног прилагођавања. А шта стоји иза тог техничког термина? Умањење јавних расхода, како у апсолутном износу, тако и у релативном (у односу на бруто домаћи производ). А то значи, пре свега, умањење плата и отпуштање запослених у јавном сектору, умањење пензија државног пензионог система, као и елиминисање субвенција за све и свашта (и банкротство многих предузећа). Дакле, фискално прилагођавање је јако болно и има многе жртве, али је због тога што су се балтичке републике одлучиле да очувају валутно веће, односно да не девалвирају домаћу валуту, било једини могући излаз.

Зашто? Због тога што, уколико не постоји могућност клизања валуте, једино што може да се учини јесте умањење расхода, односно тзв. номинално прилагођавање: плате падају у номиналном износу. Или јаре, или паре! Наравно, концептуални сукоб између озбиљних економиста лежи у томе да ли је за неку конкретну земљу, са конкретним параметрима, боље да примени „јаре” или „паре”, али нико озбиљан не спори да не може и једно и друго. Једино се смањењем трошкова јавног сектора могу умањити укупни трошкови, па се онда може очувати или унапредити конкурентност земље на светском тржишту, а управо ту лежи кључ опстанка малих и отворених привреда, попут балтичких република и – Србије.

Како је то било могуће на обалама Балтичког мора? Због тога што постоји национални консензус о томе шта су приоритети и што су због тога спремни на жртве да би се очувале прихваћене вредности. Да ли је било протеста и немира? Наравно – нису само обећавали „врућу радничку јесен” него су протести (осим у Естонији) били жестоки. Али владајуће коалиције, чак и уколико су се мењали кабинети, имале су јасну антикризну концепцију: смањење јавне потрошње и унапређивање конкурентности домаће привреде, не само са становишта производа, него, што је можда још и битније, прилива страног капитала. На крају, у две од три балтичке републике, владајуће коалиције које су спроводиле ову „горку медицину” су реизабране, а у Литванији у међувремену није било (превремених) избора (редовни следе идуће године).

Какве то везе има са Србијом? Осим пропорционалног изборног система, коалиција и величина привреде – ништа! Код нас се поносито наставља са давањем субвенција за све и свашта. Код нас се поносито наставља са даљим запошљавањем људи у јавном сектору, уместо са њиховим отпуштањем. Код нас се поносито траже и добијају повећања пензија и плата у јавном сектору. Код нас се фискално прилагођавање своди на повећање јавних прихода и проналажење начина за финансирање буџетског дефицита, а не на смањење јавних расхода. Код нас се прилагођавање своди на клизање динара и пад трошкова у реалном износу. Код нас, када динар јача, мало ко брине што се тиме губи на конкурентности наше мале и отворене привреде. Код нас они који су на власти брину искључиво о томе како да на њој остану, сматрајући да је једини начин за то даље повећање јавне потрошње.

А где то води? Процените сами!

председник ЦЛДС, професор Правног факултета БУ


Коментари10
f76d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Џејми Шеј
@Милован Рафаиловић | 02/06/2011 16:23 - ne gospodine, nije zapad rasturio SFRJ, Avganistan, Irak itd zbog ovakvih shvatanja. Oni su nas rasturili jer smo bili slabi i nismo cenili ono sto imamo i ono sto je nase. To su uvek u proslosti radili kada smo bili slabi kroz 10-tak krstaskih ratova. Kolonizatori i zlocinci nikada ne napadaju jake jer ih to mnogo kosta u krvi. Tudja krv im je jeftina a sopstvena skupa. Resenje je prema tome biti jak u svim oblastima ali mi je razumljivo da ljudi kada dodju u ovakvo stanje ne razumeju kako se od slabog postaje jak. Potrebno je puno rada i pravi ljudi na pravom mestu. Na zalost malo je autora koji ovom narodu pokazuju taj pravac - miliji im je recept tipa BigMac ili Coke . Uglavnom imamo ovakve prazne tekstove od koga je dezorijentacije jos veca.
jim jim
Дакле - хајде да смањимо државу на миниум и да све препустимо слободном тржишту! Ок теорија. Само што у пракси нити једно тржиште није ни слободно ни паметно ни рационално - а то су већ схватили чак и западни неолиберални економисти (Алан Гринспен) а камоли Кругман. Тако да све то води најмање истој неефикасности као и велики јавни сектор, а још на то и ка неправеднијој расподели добара.
Милован Рафаиловић
Џејми Шеј: Ви сте у праву, али због таквих схватања Запад растури Југославију. Данас је у већем делу света новац важнији од човека. Према томе, идемо даље за исте паре.
Мирослав Анђелковић
Све се на крају своди на ''Три палме за две битанге и рибицу'' (copyright) ...на балтичком либералном морском жалу…
Славомир Мирковић
Фали још макар једно "код нас". Код нас група неолибералних економиста и даље жваће жваку о неограниченој слободи тржишта, иако су ту причу напустили и Американци. И једно питање: Па зар се "код нас" Влада не понаша у складу са неолибералним начелима - добре су све одлуке које пролазе на тржишту (читај: у бирачком телу)? А резултате тог концепта помиње и госп.Беговић!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља