недеља, 01.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15

Потрошња лекова у Србији расте из године у годину

среда, 01.06.2011. у 22:00
Потрошња лекова на рецепт

Током прошле године у Србији потрошено је 10,6 милиона кутија седатива, а анализа Републичког завода за здравствено осигурање показује да расте потрошња лекова за смирење, као и да је само у прва три месеца ове године издато 2,3 милиона кутија медикамената више него у истом периоду прошле године. Стручњаци објашњавају да се грађани све више одлучују да се сами лече, при томе не водећи рачуна о томе шта купују и колико неконтролисана употреба медикамената може да наруши њихово здравље. Велики број људи има навику да ствара кућне апотеке и да лекове узима по сопственом нахођењу, а често доста кутија морају да баце, јер им је истекао рок трајања. Осим што се на тај начин нерационално троши новац, „одлазе” и буџетска средства, која би, кажу у РЗЗО, свакако могла да се користе за увођење нових и ефикаснијих лекова, који су болеснима итекако потребни.

Сања Миросављевић, пи-ар РЗЗО-а, каже да од 2006. године из месеца у месец расте узимање свих врста лекова, а посебно забрињава податак да је број осигураника који подижу лекове на рецепт готово исти, а потрошња лекова све већа.

– Ако и нисмо болесни, сигурно се тако осећамо, јер је потрошња из године у годину све већа. Године 2006. један пацијент је просечно подизао 16 кутија годишње, а сада чак 21 кутију. Рецимо, 2006. године 1,3 милиона људи је подигло осам милиона паковања лекова из дијазепамске групе (лекови за умирење), а 2010. подигнуто је 10,6 милиона кутија – нагласила је Миросављевићева.

До краја године, каже наша саговорница, ако се настави тренд повећане потрошње медикамената, доћи ће се до цифре од 100 милиона прописаних кутија лекова у 2011. години. Само у прва три месеца ове године је, примера ради, прописано чак 300.000 кутија више антибиотика, него у прва три месеца прошле године.

– За лекове за кардиоваскуларне болести у прва три месеца прописано је 700.000 кутија више него у истом периоду лане. Ако се настави овај тренд, до краја године прописаће се невероватних три милиона кутија више из такозване Це групе лекова. Наравно да нису само грађани криви за све учесталију нерационалну потрошњу и куповину лекова. Фармацеутске куће све више утичу на лекаре да преписују одређене медикаменте, а за узврат их воде на семинаре, конгресе и стручна усавршавања – додаје наша саговорница.

Професор др Драган Делић, директор Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, каже да лекари веома лако прописују антибиотике и да наш народ више цени оне лекаре који им пропишу што више медикамената.

– Често се антибиотици прописују због вирусних инфекција, на шта немају ефекта. А не размишљају о томе да временом могу да стекну отпорност на неки лек, јер широка и неконтролисана употреба антибиотика отвара врата резистентности организма. Чињеница је да код нас постоји култ лекова, да се они масовно користе, а да неки доктори повлађују пацијентима и прописују им медикаменте „за сваки случај” – нагласио је др Делић.

Д. Давидов-Кесар


Коментари6
be608
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Citalac Citalac
Sto vise raste potrosnja "lekova" jos vise raste porast bolesti.
Дража М
Фала богу да расте. То значи да се људи лече за промену, а не да је за сваку болест народни лек - облог од ракије. Зато нам је просечни животни век битно мањи од европског просека - многи људи умиру а да нису ни посетили лекара.
Ve ga
Šta smo sve preživeli i preturili preko glave u zadnjih dvadeset godina i u kakvim uslovima živimo danas,nije ni čudo.Opao nam imunitet načisto,depresija na sve strane,a od toga sve polazi.Ajde mi matori,ali tužno je što je sve više mladih bolesnih.Nemamo ni za normalan život,a za lekove izdvajamo enormne sume mesečno,zahvaljujući našem vrlom zdravstvenom osiguranju i raznim pozitivnim i negativnim listama.Ma,živeće ovaj narod,bolestan ili zdrav,svejedno,iz inata.
Zoran R.
Još jedan dokaz da smo postali bolestan narod, na žalost. Upropastiše nas ''reforme'' i razne tranzicije ka lepšoj budućnosti. Inače, zanimljivo je da je bivša direktorka RZZO sada direktor jednog velikog, privatnog, Doma zdravlja na Novom Beogradu. Pitam se da li tu ima nekog sukoba interesa i sličnih stvari?
nezaposlen, 48 godina, iz beograda
vidljiv pokazatelj uspeha tranzicije, 'reformi' i ucinka ove vlade!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља