четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 07.06.2011. у 22:00

Са Италијанима на Ибар и Дрину

Од нашег специјалног извештача

РИМ – Досадашњи споразум о сарадњи Италије и Србије у области енергетике требало би да буде потврђен на италијанско-српском самиту, који би 21. јуна требало да се одржи у Београду, рекао је јуче Паоло Романи, министар за економски развој у Влади Италије, после састанака са представницима српске делегације Милутином Мркоњићем, министром инфраструктуре и енергетике, Петром Шкундрићем, саветником премијера за енергетику и Драгомиром Марковићем, генералним директором „Електропривреде Србије”.

–У тренутку када је у целом свету доведена у питање производња електричне енергије из нуклеарки,неопходно је да Србија, Република Српска и Италија реше проблем недостатка струје производњом из обновљивих извора енергије – рекао је Романи.

Петар Шкундрић, саветник премијера за енергетику, оценио је јучерашње разговоре веома успешним, наглашавајући да је било речи о пројектима производње чисте енергије из обновљивих извора, чија вредност за ибарске хидроелектране износи више од 300 милиона евра, а за хидроелектране на средњој Дрини више од 800 милиона евра. Разговарало се и о реализацији пројекта завршетка градње термоелектране „Колубара Б” и понуди италијанског „Едисона”за овај пројекат, чија је вредност већа одмилијарде евра.

–Договорили смо се да се за време заседања две владе средином јуна у Београду потпишу адекватни споразуми везани за средњу Дрину и предуговор за термоелектрану „Колубару Б”са италијанским „Едисоном”, како би се убрзала реализација овог важног посла. Било је речи и о условима под којима ће Италија откупљивати чисту енергију од Србије и Републике Српске и то ће, такође, бити утаначено на самиту у Београду, истакао је Шкундрић.

Пројекат градње хидроелектране на Ибру, додао је он, одвија се по плану. Крајем ове, или почетком следеће године очекује се и први камен темељац за једну или две ХЕ у низу од десет на овој реци, нагласио је бивши министар енергетике. Када је реч о пројектима везаним за средњу Дрину кренуће се са израдом пројектне документације и формирањем заједничког предузећа и по убрзаној процедури договарање рока за завршетак изградње ових капацитета.

(/slika2)– Сарадња са италијанском компанијом „Сећи” већ је у току, оформљено је заједничко предузеће са седиштем у Краљеву, раде се истражни радови, а први грађевински радови могу се очекивати ове године, оценио је јуче Драгомир Марковић, генерални директор ЕПС, додајући да су италијански инвеститори јуче још једном потврдили заинтересованост за градњу ХЕ на средњој Дрини, где би партнери биле ове три земље.

Марковић је напоменуо да за сада постоји проблем у законодавству Републике Српске у делу избора стратешког партнера, који би требало да буде ускоро решен. Законом је предвиђено да стратешки партнер мора да се бира тендером, што овде није случај, а варијанта међудржавног споразума је једно од решења које би такође могло убрзо да буде решено.

Цена електричне енергије, која ће се постићи са италијанским партнером, имаће повлашћен статус. Цена је 180 евра по мегават-часу, што је изузетно добра цена и очекујем да ће важити и на дужи рок, истакао је први човек ЕПС-а.

Марковић је одбацио спекулације о томе да овим пројектом поклањамо ресурсе Италијанима, а да заузврат не добијамо ништа, објашњавајући да Италијани за ову енергију добро плаћају.

– Ибар не би био ни приближно исплатив са ценама какве су у Србији. Једино може бити исплатив са ценама од 180 евра по мегават-часу, и само тако има смисла да се ради и поврати уложени капитал за обе стране, објаснио је Марковић.

Он је подсетио да је понуда италијанског „Едисона” за „Колубару Б” прихваћена у потпуности, одбацујући спекулације да један део понуде није био задовољавајући. Тренутно се ради на припреми првог уговора са италијанским партнером,који би требало да буде потписан 21. јуна у Београду.

Осим српске делегације у разговорима је учествовао и Жељко Ковачевић, министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске, који је истакао да су све три земље одлучне да се 21. јуна у Београду дефинишу детаљи споразума, којим ће бити предвиђена градња хидроелектрана на средњој Дрини. Он је поменуо да су три земље на добром путу да се ови важни енергетски пројекти реализују у најкраћем року.

Упитан да ли и у Републици Српској, као у Србији, постоји негодовање због осећаја да се Италијанима „поклања” чиста енергија, а да се за узврат не добија ништа, Ковачевић каже, да у Републици Српској нема те дилеме.Напротив, постоји вишак електричне и чисте енергије. Заинтересовани смо за овај облик сарадње и сигурни смо да овај пројекат треба да се реализује до краја, истакао је Ковачевић.

Што се тиче пројеката градње ХЕ на горњој Дрини, Ковачевић је објаснио да Република Српска тражи новог стратешког партнера и да се нада да ће до краја недеље бити поново расписан тендер, јер се на претходни прошле године јавио само један понуђач, након чега је овај посао пропао. Упитан да ли су тачне спекулације да би то могао бити немачки RWЕ, Ковачевић није желео да се изјашњава, напомињући да је ова немачка компанија свуда добродошла.

Иако јуче није хтео много да говори о сусрету с италијанском делегацијом, министар инфраструктуре и енергетике Милутин Мркоњић је рекао да„зна да је непопуларан због постављања датума за завршетак важних послова”, али да је упркос томе инсистирао на роковима када би ови велики енергетски послови требало да почну да се реализују.

–Темељ за прву ХЕ на Ибру могаоби да буде у октобру, рекао је Мркоњић.

Јасна Петровић

Коментари16
f57de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Budimir Djurdjevic
Mrkonjic je sirovina za prevejane Talijane,oni nista ne rade bez velike dobiti...primera radi trba da se podsete kako je Edison iskoristio Teslu !
milana m
180 evra/megawh=0,18evra/kwha to je manje od 18 din.Kakve su trenutno cijene,po nasim tarifnim planovima?Jeli ovo fiksirana cijena za sve naredne godine? Italijani ce sacuvati svoje rijecne tokove i izbjeci sve probleme vezane za milione tona betona, mulj i toksikaciju vode i zemlje, remecenje zivota u rijecnim tokovima i oko njih, i za zivotinje i za ljude. Srbija ce ustupiti rijeku,koja pripada svim gradjanima ove drzave, i buducim generacijama. Takodje ,Srbija ima ogromna finansijska ulaganja, ekoloski (toksikoloski i dr.) unistava okolinu rijeke, raseljava ljude, i prodaje struju (daj boze da nije cijena fiksirana) po manje od 18 din/kws.Zato ce Srbija uzeti kredit, i za Srbe graditi termoelektranu. Bolje da sebi gradi hidroelektrane na Ibru i Limu, a ugalj izvozi italijanima, i da ovi sebi, u Italiji grade termoelektrane. Ovu vladu treba sprijeciti za jos jedan kriminal prema ovoj drzavi.
vladimir filipovic
Да ли је неко из Министарства размишљао о изградњи" пловећих хидроелектрана" на поменутим рекама? Може ли серија од неколико пловећих сплавова производити стрију уместо да меље жито? На сваком појединачном сплаву може се без проблема инсталирати генератор снаге 1 или више мегавата. Један мегават добијен из ветрогенератора(ветрењаче) тражи инвестицију од 1 милион евра. Колико се сплавова може изградити са милион евра? Серија сплавова (5-10ком) може бити повезана на заједнички високонапонски трафо.Одговор треба да дају стручна лица е не докони политичари. На овај начин добијена струја је најјефтинија из следећих разлога : - јефтина градња сплавова - Сплавови прате ниво пораста и опадања река па нема потребе за посебном акумулациом воде - сачувана флора и фауна река - сплавови могу постати интересантни угоститељски и туристички објекти Прототип еваквих електрана треба урадити на Дрини и уверити се у њихову економичност. Вреди покушати.
Gale Trajkovic
Ljubisa Simovic ionako nije Kraljevcanin tako da se on ne brine za Kraljevo, on ce da ode za Beograd.
ибн Малик
Svih deset hidrocentrala na Ibru proizvodiće pet puta manje struje nego samo jedna hidrocentrala Bajina Bašta na Drini. Ako u dolini Ibra žive samo budale, onda će dozvoliti da im lepu reku pretvore u nekoliko močvara punih komaraca.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља