Обновљени Ташмајдански парк данас ће бити отворен. Свечаности ће присуствовати највиши државни званичници Србије и Азербејџана, земље која је и покренула иницијативу за уређење централног градског парка и његову обнову финансирала са 1.840.000 евра.
Ташмајдански парк је сада простор у коме готово свако може да нађе кутак за одмор и разоноду. За децу су изграђена три игралишта, пензионери имају део где могу да играју шах, суграђанима који воле спорт на располагању су фитнес плато и трим стазе за трчање. И кућни љубимци имају ограђен простор опремљен справама.
Посебну драж парку даје фонтана, чије водоскоке у вечерњим часовима прате светлосни и музички ефекти. Крај фонтане постављени су и споменици Гајдару Алијеву, првом председнику Републике Азербејџан, и Милораду Павићу, нашем познатом писцу, који ће данас свечано бити откривени.
– Сви радови су завршени. На трећем дечјем игралишту већ су постављени реквизити и специјална гумена подлога. Како би парк звучно изоловали, али и заштитили од прашине и издувних гасова, на делу према Булевару краља Александра посадили смо 200 стабала листопадног дрвећа. У целом парку смо, на захтев грађана, променили лајсне на клупама, тако да сада више нису сиве, већ браон, а види се и структура дрвета – каже Радован Драшкић, директор „Зеленила Београд”, предузећа који је у Ташмајдану обавило највећи део послова.
Крај централних стаза посађено је још 12.000 бегонија на местима где се нису добро примиле – сада их има око 100.000. Посађено је 3.000 квадратних метара травнатог бусена око фонтане и дечјих игралишта, а поред споменика засађено је 20 садница четинара.
– Крај фонтане постављене су клупе са мермерним носачима, на чесме су уграђене плочице од гранита, а дуж централне стазе постављене модерно дизајниране корпе за отпатке. Пуштена је у рад и контролна соба из које се прати рад камера, а крај Београдске улице потпуно уређен тротоар и прилаз парку – објашњава Драшкић.
Обнова Ташмајданског парка, који се простире на 7,7 хектара, започета је у новембру, а ради се о једном од највећих подухвата када је реч о уређивању паркова у престоници. Нека од решења која су се ту добро показала биће примењена приликом уређења нових зелених површина у граду.
---------------------------------------------
Историја на каменитом пољу
На месту данашњег парка некада се налазио мајдан из кога је вађен камен за изградњу првих кућа у Београду. Због тога је парк и добио име Ташмајдан, што на турском језику значи каменолом, каменито поље. Старо гробље са Зеленог венца 1828. године премештено је овде. Од тог гробља остао је само један надгробни споменик и налази се испред Сеизмолошке станице.
– На Ташмајдану је 1830. обнародован султанов Хатишериф којим је Србији призната политичка самоуправа, односно унутрашња независност – прича Хранислав Милановић, инжењер пејзажне архитектуре у „Зеленилу Београд”.
У 19. веку је за време турског бомбардовања у мајданским ходницима био збег, 1914. ту су склањани рањеници. У Другом светском рату испод Ташмајдана налазио се штаб генерала Александра Лераи главни командни центар Вермахта за југоисточну Европу.
Изградња Ташмајданског парка почела је 1950. и трајалаje четири године.
– Готово сви радови изводили су се ручно, а у две смене по 15 сати дневно радило је око 900 људи. Садни материјал довозио се из расадника у Крњачи и из Загреба и то специјалном коњском запрегом јер у прво време није било камиона – каже Милановић.
Ташмајдан је иначе био омиљено место за шетњу наше познате књижевнице Десанке Максимовић, због чега јој је у овом парку подигнут и споменик, али и Миодрага Павића и његове супруге Јасмине Михајловић.
