петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

У Обреновац би и Кинези и Руси

Аутор: Јасна Петровићсреда, 08.06.2011. у 22:00
Петар Шкундрић

Од нашег специјалног извештача

Рим – Током српско-италијанског самита две владе, који би требало да се одржи 21. јуна у Београду, италијански „Едисон” и Електропривреда Србије могли би да потпишу предуговор за завршетак градње термоелектране „Колубара Б” након чега би се прецизирали сви детаљи у вези са овим великим пројектом, потврдио је јуче у разговору за „Политику” Петар Шкундрић, саветник премијера за енергетику.

Шкундрић је објаснио да је „Колубара Б” озбиљна инвестиција, а италијанска компанија понудила је градњу термоелектране од 750, уместо 700 мегавата предвиђених тендером. Градња ове ТЕ требало би да се заврши у наредних пет година, односно први блок за 4,5 а други за пет година, уз истовремени почетак градње оба блока.

Зашто се, по вашој оцени, на тендер за градњу трећег блока у термоелектрани „Никола Тесла” нико није јавио?

У игри су била четири кандидата. Глобална финансијска криза и промена оријентације у енергетској политици неких земаља, као што је случај са Немачком, довела је до тога да није било понуда на тендеру. Немачка је обуставила градњу нуклеарки и одлучила да не улаже у енергетске капацитете који су базирани на угљу. Зато је немачки RWЕ одустао од ТЕНТ-а Б3.

Шта је следећи потез?

Најједноставније је обновити тендерску процедуру, али је у том случају потребно више времена, а и постоји могућност да потенцијални стратешки партнери поново одустану од пројекта. Имамо понуде од три кинеске компаније, које би биле спремне да на бази међудржавног аранжмана уђу у овај пројекат под условима који не би били испод оних прописаних тендером. У међувремену смо имали низ контаката са потенцијалним новим кинеским партнерима, који нуде различите аранжмане – преференцијалне кредите на бази међудржавног уговора или стратешког партнерства предвиђеног тендером. Заинтересоване су и неке руске компаније, а има и мешовитих фирми, како са истока, тако и са запада.

Колико је за Србију хитна градња ТЕНТ Б3?
Има више разлога да се одмах приступи реализацији овог пројеката. Ако би стопа индустријског раста била већа од три одсто, а то је минимум који је потребан нашој земљи, онда за 10 до 15 година не бисмо имали довољно електричне енергије за сопствене потребе. Имамо услове да будемо извозник струје, а прва земља у региону која постане лидер у производњи и извозу електричне енергије биће и лидер у привредном препороду овог дела света. То је шанса коју би требало искористити, јер ми немамо значајније друге ресурсе у поређењу са другим земљама у региону, осим енергетике и пољопривреде.

Шта Србија добија уговором с Италијанима? Да ли је тачно да им поклањамо природне ресурсе?

То су заједнички пројекти у којима на потпуно равноправним основама учествује Србија са Италијом, односно ЕПС и „Сећи енергија”, као и компаније за пренос у Италији, Србији, Републици Српској и Црној Гори. Са партнерима ако је потребно можемо да се договоримо да се пласман електричне енергије обави у Србији у оном проценту у ком смо власници, односно 49 одсто. Добијамо неупоредиво вишу цену за део који смо уложили. По нашим подстицајним тарифама капацитети изнад 10 мегавата не узимају се у обзир као повлашћени капацитети за производњу чисте енергије, док се у Италији сви капацитети, независно од величине, третирају као повлашћени произвођачи и имају адекватну цену за ту енергију. Разлика у односу на капацитете од преко 10 мегавата је четири до пет пута у корист цене коју обезбеђују Италијани. То значи да ће са становишта профитабилности ЕПС на пројектима Ибарских хидроелектрана са својих 49 одсто остваривати веће приходе него да је власник 100 одсто тих капацитета. Италијани треба да дају гарантоване цене на рок од 15 година, а спремни су и за период од 30 година. Постоји и уговорна одредба да ако је потребно за задовољавање наших потреба, целокупна производња буде пласирана нама.

Било је проблема с градњом нових хидроелектрана на Лиму. Канадски инвеститор је одустао од посла, а против вас је поднета тужба?

Разговарао сам са канадском компанијом и они нису одустали од пројекта градње лимских електрана. Сви започети пројектни послови, обезбеђивање дозвола и припреме за почетак градње ове године су у току. Канађани ће можда бити и прва компанија која ће стићи до грађевинске дозволе и постоји могућност да се камен темељац за ХЕ на Лиму постави ове године. Било је проблема у обезбеђивању интереса италијанске компаније „Енерговода”, која је добила енергетске дозволе, али су сматрали да постоји простор за још два мања капацитета за који су били заинтересовани да уложе новац. Министарство енергетике је покушало да разговара са представницима обе компаније и укључен је и „Хидроинжењеринг” да кроз стручну анализу и најоптималније коришћење потенцијала Лима дају решења која би задовољила реалне интересе обе стране. Очекујем да у наредних 10 дана дође до потписивања меморандума ове две компаније и представника Министарства за инфраструктуру и енергетику.

Зашто су вам оспоравали потписивање енергетске дозволе за Лим?

За капацитете за које смо према катастру дали енергетске дозволе постоје одређене примедбе – да ће доћи до нарушавања природне околине и еколошких последица. То није тачно, јер да јесте, тада не бисмо изградили ниједну хидроелектрану. Министарство енергетике није надлежно за процену утицаја на животну средину. Када се добије енергетска дозвола тада се стичу услови да се на бази студије утицаја на животну средину ради процена да ли ће бити негативних последица или не. То ради Министарство за просторно планирање и заштиту животне средине. Сама енергетска дозвола није гаранција за дефинитивну реализацију пројекта.

Ако је то тако, зашто је онда америчко-холандски конзорцијум „Комико оил” мислио да ако добије енергетску дозволу да ће тада много лакше завршити посао градње рафинерије нафте у Смедереву?

Компанија „Комико оил” није добила енергетску дозволу и то су могли да говоре из незнања. Енергетска дозвола је почетни, али не и довољни услов за реализацију пројекта. Увек инсистирамо код инвеститора да о томе воде рачуна с обзиром на то да свака дозвола кошта.

Како коментаришете последња дешавања око „Комика”. Комисија за давање у закуп земљишта за градњу рафинерије нафте у Смедереву одбила је понуду компаније уз образложење да је локална самоуправа тражила исплату целокупног закупа одједном, док инвеститор нуди плаћање на три рате?

Нисам више министар енергетике, већ саветник премијера и тај посао није више у мојој надлежности. Извесно је да „Комико” за последњих годину и по дана није доставио ни додатну документацију за реализацију својих инвестиција.

---------------------------------------------------------------------------

Лакше је бити саветник него министар

Шта је лакше бити министар енергетике или саветник премијера?

Ниво одговорности саветника премијера је свакако мањи од министарског, јер одговарате за вредност онога што саветујете премијеру и влади. Само је количина посла иста.

Да ли би у новој влади поново били министар енергетике?

Размислио бих да ли бих наставио да радим тај посао или бих се бавио сликањем.

Да ли је тачно да је дошло до раскола у коалицији СПС–ЈС–ПУПС? Да Палма тежи Динкићу, а да ПУПС шурује с СНС-ом?

Заиста, не знам ништа о томе.


Коментари2
9ffaf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милован Рафаиловић
...власници 49 одсто. У међународној пракси власник је онај чији је удео 51 отсто. То вам каже све.
John Little
.....Usli bi verovatno i drugi ali ih Srpski politicki establishment ne uzima u obzir...kad dodju Rusi bez brige placacemo najskuplju struju na svetu.......naravno uvecanu za ogromne provizije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља