субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 10.06.2011. у 22:00

Краљ и Барту – слика са много симболике

Краљ Александар и Луј Барту у Марсеју 1934.

Фотографија срдачног сусрета краља Александра Првог Карађорђевића и министра спољних послова Француске Луја Бартуа, снимљена у Марсеју 1934, непосредно пре атентата, иначе један од експоната на изложби „Југословенско–француски односи 1918–1941” отвореној у Архиву Југославије у Београду, стављена је на насловну страну каталога који прати ову изложбу, као и на плакат. Не без разлога. Ова слика симболизује врхунац пријатељства Србије и Француске, успостављеног још у 19. веку и ојачаног током Првог светског рата. Атентат у Марсеју, у коме су обојица погинули, за многе посматраче југословенско-француских односа, означавао је крај једног пријатељства.

„Марсејски атентат”, који обухвата фотографије снимљене 9. октобра 1934. у Марсеју, као и оне непосредно после атентата и са сахране краља Александра Првог, само је део ове изложбе која, документима и фотографијама, сведочи о југословенско-француским односима између два светска рата. Од докумената који сведоче о Конференцији мира у Паризу и француском признању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1919, преко оних који сведоче о дипломатским односима Француске и Југославије, о споменицима и обележјима, културно-просветној сарадњи, па све до времена јачања нацизма у Европи, сазнајемо доста о динамици односа између две земље.

Здравко Понош, помоћник министра спољних послова Србије, који је отворио ову изложбу, посебно је скренуо пажњу на изложени документ о пријатељском споразумевању између Краљевине СХС и Француске републике из 1927, подсећајући на недавни Споразум о стратешком партнерству и сарадњи између Србије и Француске потписан приликом посете Бориса Тадића Паризу. На изложби је, дакле, реч о веома значајном периоду у дипломатским и свеукупним односима Србије и Француске, који се, то не треба заборавити, темељио пре свега на традицији српско-француског „братства по оружју” из времена Првог светског рата, као што је представљао и наставак веза успостављених између Србије и Француске још у 19. веку.

Да подсетимо само да блиске везе између Србије и Француске постоје још од Првог српског устанка. Ако завиримо у историју, француски извештаји са српског тла после Првог српског устанка били су пуни ласкавих оцена о храбрости Срба и Карађорђа упркос томе што је званична француска политика имала негативан став према овом догађају. Управо захваљујући француској дипломатији, Србија средином 19. века излази из политичке анонимности, а читава плејада познатих писаца, публициста и јавних радника у Француској разматра српска питања. Симпатије су узајамне и Срби радо одлазе на школовање у Париз, одакле доносе либералне идеје. Пријатељству Срба и Француза допринели су и песници Жан Ришпен, Едмон Ростан, Анри де Рењије, као и интелектуалци Емил Оман, Виктор Берар, Ернест Дени...

Нада Петровић, начелник у Архиву Југославије и уз др Гојка Маловића аутор поменуте изложбе, подсећа да је прво дипломатско представништво – Посланство Кнежевине Србије у Паризу отворено 1879. године, док је Француска још од 1839. имала свог дипломатског представника у Србији. Још за време Првог светског рата, потписане су Конвенција о школовању српских ђака у Француској 1916. године и Уредба о школовању и васпитању српске школске омладине у Француској, донета на Крфу 1917. Крај Првог светског рата затекао је Србију и Француску не само као осведочене војне савезнике већ и као пријатеље. Србија, француски савезник, жртвовала је своју државност 1918. за стварање нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, истиче Нада Петровић.

Према речима др Станислава Сретеновића, аутора уводног текста у каталогу ове изложбе, општа ситуација у Европи између два светска рата умногоме је утицала на југословенско-француске односе. Француска је у 19. и првој половини 20. века била велика европска сила, чији су се интереси на Балкану поклапали са српским националним и другим државним интересима. Краљевина СХС настала као плод српско-француских односа за време рата, била је нови чинилац на политичкој карти Средње Европе и Балкана и са династијом Карађорђевића и краљем Александром на челу, била је један од стубова превласти Француске у Европи.

Међутим, историјски процеси међуратне Европе убрзо су показали сву сложеност и слојевитост односа Француске и нове Краљевине СХС. Сретеновић наводи сведочанство Ремона Брижера, француског дипломате, о болу Београда и целе Србије због капитулације Француске 1940. Брижер је забележио „изразе саучешћа многих Срба због трагичних догађаја у Француској: тишину жалости која се надвила над Београдом, букете цвећа које су грађани спонтано стављали на Споменик захвалности Француској на Калемегдану, црне кравате које су носили многи људи престонице...”

Изложба, чијем отварању су присуствовали амбасадори више земаља, међу њима и Филип Ситер, отправник послова Француске у Београду, као и Александар Карађорђевић и принцеза Јелисавета, потомци краља Александра и принца Павла, траје до 15. августа.

Гордана Поповић

Коментари10
8c556
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trifko Maric
Da posle prvog Svjetskog rata, nije formirana Kraljevina pod Karadjordjevicima, bila bi formirana Jugosalvija sa glavnim gradom Zagrebom, a koja bi obuhvatila danasnju Hravtsku(bez istre), BiH, Vojvodinu i djelove Sloveije. Na tome je rado i Strosmajer, i o tim planovima posoji relevantna istorijska gradja. Hrvatska u svakom ratu dva puta pobjedjuje, pobedila je 1914/15 kad su zajedno sa Austrijom pregazili Srbiju, a pobedila je i 1918, kad je posalala delegaciju u Beograd na proglasenje "ujedinjenja". Karadjordjevici nisu imali previse izbora, i ono sto su napravili je mozda bilo najbolje moguce u tom trenutku. Drugi svjetski rat, komunisticka vladavinia i Brionski plenumi potpuno su ponistili sve ono za sta su se Karadjordjevici borili, pa je danas Srbija manja nego sto je bila 1914.
Петар Миловановић
Србија француски савезник, жртвовала је своју државност 1918. за стварање нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Добро речено, Србија је жртвовала своју државност за имагинарну заједницу са незахвалним народима, па захваљујући томе пропадосмо као ни један народ на Балкану! Да је било мозга те 1915. године и да није донешена Нишка декларација о стварању те наказане државе у време општег страдања, повлачења војске, народа и владе, што према моме мишљењу представља најглупљу одлуку у српској историји, данас би имали заокружене српске земље и били би најјача сила на Балкану. Интересантно је да је на стварање Југославије пристао и мудри Никола Пашић, па и његову улогу у томе страдању треба преиспитати. Хтели су Карађорђевићи да буду краљеви целог Балкана, још је Карађорђе Петровић у време борби у Првом српском устанку маштао о држави балканских народа и њиховој заједничкој борби против турака. Та идеја нас је скупо коштала и то треба заувек одбацити као штетно и некорисно по србе!
Мр Петар Симић
Због још увек јаког утицаја комунистичке "истине" о краљу Александру,Србија је и дан данас његов велики дужник. Без обзира на значајну његову улогу у ослободилачким балканским ратовима,а још већу у току 1.светског рата и у стварању државе у којој су се нашли сви српски крајеви,без обзира што је био жртва усташких терориста и њихових мецена,још ни једна уличица,а где ли булевар у Београду није понела његово име. Чак ни мосту који је изграђен у време његове владавине,а пуштен у саобраћај,са његовим именом, два месеца после трагедије у Марсеју,није враћено то велико,за Србију и Србе изузетно значајно име. И даље се зове Бранков мост. Усташе Павелића организовале су убиство краља ујединитеља, а комунистичка Брозова власт политички је ликвидирала династију Карађорђевића,иако је последњи њен припадник,син краља Александра Петар , на краљевском трону био на челу борбе Краљевине Југославије против нацистичких и фашистичких окупатора.
РАСТКО КОКОРИН
Француска је напала Србију у НАТО дружини са односом економске моћи 1 /675 !!!Напали су чланицу УН БЕЗ дозволе СБ УН !!! Користили су касетне бомбе и уранијум! Срушен 121 индустријски објекат!60 мостова!480 школа,100 болница,365 верских објеката(неки под заштитом УНЕСКО),7000 јавних и стамбених зграда...... Убијено је око 3000 Срба! 19 земаља које су напале Србију су прекршиле и своје законске акте. Француска је у томе учествовала. Краљ Александар је био само прва жртва. А у Другом св рату,да се не лажемо ,Французи нису ни учествовали.
Nada Lasker
Odnosi Srbije i Francuske su ocito tako dobri da je otvaranju prisustvovao otpravnik poslova francuske ambasade. Dobro je da Francuska ovog puta nije bila predstavljena kurirom ili vozacem ambasade. Tim pre sto se u izvestaju navodi da su neke drzvae bile predstavljene ambasadorima. Sta ce bolja slika odnosa ove dve drzave.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља