недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:46

Пропевало је наше језичко и културно памћење

субота, 11.06.2011. у 22:00
Љубомир Симовић Фото Т. Јањић

У Институту за књижевност и уметност у Београду, представљен је зборник радова „Песничке вертикале Љубомира Симовића”. У Требињу, на Благовести 2010. године одржан је научни скуп о делу Љубомира Симовића. У зборнику, чији су издавачи Институт за књижевност и уметност из Београда, Учитељски факултет из Београда и Дучићеве вечери поезије из Требиња, објављена су 23 рада. О зборнику су говорили Александар Јовановић, Јован Делић, Петар Пијановић, Јелена Новаковић, Драган Хамовић, Предраг Петровић и Љубомир Симовић.

Тринаести научни скуп у циклусу поетичких истраживања „Поетика српске књижевности”, а пети у оквиру пројекта „Поетика српске поезије друге половине 20. века”, истиче Александар Јовановић, био је посвећен поезији и поетици Љубомира Симовића, песника који је на битан начин обележио другу половину прошлог века и почетак овог века у српској поезији. Између његове прве збирке „Словенске елегије” (1958) и најновије „Планета Дунав” (2009), прошло је пола века. Широк је тематско-мотивски и формални распон Симовићевих стихова. У његовој поезији пропевало је наше језичко и културно памћење, древни језик нашег предања, али јој није страно – још од „Ума за морем” (1982), па до притиска стварности у последње две деценије у „Љусци у јајету” (1998) и „Тачки” (2004) – ни суочавање са непосредним друштвеним збивањима. Укрштање реторског замаха, црнохуморног тона и певања о највишим националним вредностима, постало је песников заштитни знак у којем су испеване, није претерано рећи, његове најлепше песме.

Лако је уочити снажно присуство усмености и усмене књижевности, наглашава Јован Делић, у песништву Љубомира Симовића, како на нивоу стиха (на пример употреба асиметричног „епског”, и знатно ређе симетричног „лирског” десетерца), тако и на нивоу жанра (пословица, изрека, бајалица, басна, бројаница, запевка, здравица и одговор на здравицу). Из тог наглашеног присуства фолклорне традиције могао би се извести закључак о новој фолклоризацији српског песништва, па би се слична тенденција могла уочити и у песништву Матије Бећковића, Рајка Петрова Нога или Ђорђа Сладоја.

Својим поетичким разматрањима, сматра Петар Пијановић, Симовић даје живост и уверљивост и тиме што често наводи занимљиве и сликовите примере из нашег културног живота и свог личног искуства. Тога типа је и анегдота о једној радијској емисији чији је главни јунак политички ревностан, одвећ „будући шеф”, у трагикомичној улози. Иако је он реликт „вунених времена”, Љубомир Симовић посредно сугерише да измењене културне прилике и истинска демократизација културе могу да буду брана од сличних појава и „ликова”.

Стваралаштво Љубомира Симовића, каже Јелена Новаковић, нашло је места и на француском културном простору. Преводи песама нису бројни, они нису објављивани у књигама, него само као појединачна остварења, заједно са песмама других српских или европских песника, у оквиру неког тематског часописа. У Француској Симовић је много познатији као драмски писац.

Самосвесни поетички ум, који реторички организованим језиком производи особено сазнање о свету, а оно укључује и наглашен морални и идеолошки став, каже Предраг Петровић, изразито је присутан у поезији Љубомира Симовића. У савременој српској књижевности Симовићево песништво потврђује изузетне могућности реторичког обликовања језичког израза, а управо захваљујући томе оно добија значењску пуноћу и постиже уметнички ефекат.

Мотиви погибија и разних мука и пострадања, примећује Драган Хамовић, биће упризорени у мноштву ратних Симовићевих песничких сижеа, било да тематизује интернационалне или, још изразитије, овдашње, завичајне ужичке и србијанске слике и приче из раздобља велике људске пометње.

Љубомир Симовић каже да би му било много лакше да говори о зборницима неког другог песника. Драго му је што не живимо у свету који је постао глув за песничку реч. Новица Петковић, оснивач овог пројекта, био би задовољан данас када би видео ову колекцију књига коју су сачинили његови настављачи, његови најбољи ученици. Однос према култури, сматра Симовић, данас је много гори него пре педесет година, када је он улазио у српску књижевност. Тада је било довољно да објавиш једну књигу и да за тебе зна цела Југославија. Данас, можеш да објавиш и двадесет књига и ником ништа. У Београду, већ годинама, не ради Народна библиотека Србије, Народни музеј, Музеј савремене уметности. То, јасно, показује какав је однос државе према култури. Али, то не значи да од стваралаштва треба одустати. Он би, вели, писао песме, есеје и драме и када би знао да то нико неће читати.

А што се зборника тиче, био је изненађен неким анализама, јер су књижевни критичари, у његовом делу, отктрили и оно што он није приметио. Значење једне песме, дакле, није за сва времена. Оно се мења, у зависности од околности и времена у којем се чита. Свако ново читање може бити – нов доживљај.

У припреми је зборник радова са научног скупа „О песмама и поетици Матије Бећковића”, а крајем године, у Шапцу, биће одржан научни скуп о поетици Оскара Давича.

З. Радисављевић

 ------------------------------------------------------

„Ха­са­на­ги­ни­ца” на тур­ском

Из­да­вач­ка ку­ћа „Mi­tos Boyut” из Ис­тан­бу­ла об­ја­ви­ла је дра­му Љу­бо­ми­ра Си­мо­ви­ћа „Ха­са­на­ги­ни­ца” на тур­ском, у пре­во­ду Бил­ге Емин. У при­пре­ми је по­зо­ри­шна пред­ста­ва „Ха­са­на­ги­ни­ца”, ре­ди­тељ је Ра­хим Бур­хан, а пре­ми­је­ра се оче­ку­је на је­сен. Ово је дру­ги пре­вод „Ха­са­на­ги­ни­це” на тур­ски, пр­ви је ура­дио Су­ад Ен­глу, а пред­ста­ва је, се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, игра­на на сце­ни Тур­ске дра­ме, у Ско­пљу.

З. Р.


Коментари0
95442
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља