недеља, 24.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Хашки бели мантили

субота, 11.06.2011. у 22:00
Улаз у притворску јединицу Хашког трибунала Фото Ројтерс

Хашки трибунал још није обавештен о најави српског министра здравља Зорана Станковића да екипа лекара из Србије, заједно са колегама у амбуланти у Схевенингену, размотри здравствено стање генерала Ратка Младића и других оптуженика који то желе.

„Немамо информацију о доласку екипе српских лекара. То су само медијски написи и не могу рећи да ли је таква врста посете могућа или не. Нисмо до сада имали делегацију лекара из земаља бивше СФРЈ, јер притворска јединица има свог лекара као и приступ лекарима свих специјалности, који се ангажују по потреби. Неки од оптужених се прегледају код домаћих лекара, најчешће када су привремено пуштени на слободу”, објашњава Нерма Јелачић, портпарол трибунала.

Жалбе на здравствено стање имало је више притвореника у Схевенингену. Примедбе притвореника на рачун здравствене заштите у притвору у Схевенингену ишле су чак и дотле да су тамошњи доктори оптуживани, не само за небригу, већ чак и да су покушавали да убију људе којима суд не може да докаже кривицу. Такви коментари били су најчешће одбацивани као глума и покушај манипулације, док су евентуалне тегобе које би биле откривене лекарским прегледима често објашњаване лошим навикама у исхрани, пушењем, стресом али животном доби притвореника.

Да са медицинском негом у притвору Хашког трибунала нешто ипак није у реду постало је јасно после смрти Милана Ковачевића, некадашњег управника болнице у Приједору. Ковачевић је по доласку у Хаг доживео више можданих удара и инфаркт, а надлежни лекари добили су документацију о раније дијагностикованом проширењу трбушне аорте. Умро је 1. августа, месец дана пошто је стигао у Хаг. Тадашњи притвореник Душко Тадић, чија је ћелија била поред Ковачевићеве рекао је медијима да је ноћ пре него што је умро Ковачевић сатима запомагао од болова.

„Ишао сам од зида до зида ћелије, покушавао да заспим, али није ишло. Плач је постајао све јачи и болнији. Онда сам притиснуо алармно дугме које се налази у свакој ћелији. Нико се није одазвао. Био сам сигуран да су и други затвореници на првом спрату реаговали као и ја. Због тога су нас, после краћег времена, све искључили”, сведочио је Тадић. Касније је утврђено да је Ковачевић имао бубрежни напад. Умро је сутрадан, а обдукцијом је утврђено пуцање главне артерије у стомаку, због чега је искрварио.

Славко Докмановић се у јуну 1998. године обесио у ћелији. Судијама је претходно говорио да је у тешком психичком стању и да је сломљен, а на тешку кризу свог брањеника упозоравао је и његов адвокат Тома Фила, само два дана пре самоубиства.

Психијатријска помоћ није пружена ни Милану Бабићу, некадашњем председнику Републике Српске Крајине. Бабић је био осуђен на 13 година затвора, а у трибунал је дошао да би сведочио на суђењу Милану Мартићу. Иако се он није жалио да је у лошем психичком стању, његова изјава могла је да буде упозорење:

„Излазим пред овај трибунал са дубоким осећањем срамоте и кајања. Дозволио сам себи да учествујем у прогону најгоре врсте против људи само зато што су били Хрвати а не Срби. Жаљење које осећам због тога је бол са којим морам живети остатак живота.”

Бивши југословенски председник Слободан Милошевић умро је од инфаркта 11. марта 2006. године. Токсиколошки налази крви показали су да није отрован. Оптужбе његове породице и присталица да је убијен погрешном терапијом никада нису озбиљно схваћене.

„Засад ништа не указује на то да је Милошевић отрован. У његовој крви нађени су трагови лекова, али не у смртоносним количинама”, рекао је тада Фаусто Покар, председник трибунала.

O одговорности хашких лекара може да се расправља и у случају генерала Ђорђа Ђукића, који је у априлу 1996. године пуштен из трибунала због карцинома у одмаклој фази. Умро је после само месец дана.

Момир Талић, бивши начелник Генералштаба Војске РС преминуо је од карцинома плућа на ВМА у Београду, када га је трибунал пустио на кућно лечење.

Две године после изрицања правноснажне казне од десет година затвора, у Шведској је током издржавања казне због злочина над муслиманима умро Мирослав Дероњић.

На веома лоше здравствено стање жалио се и Јовица Станишић, бивши начелник Државне безбедности Србије. Његови адвокати од 2007. године указују да оптужени поред физичких проблема, пати од менталних поремећаја и испољава „жељу за смрћу”. У условима веома лошег здравственог стања, навела је одбрана, није могуће наставити процес. Трибунал је као једно од решења предложио да Станишић, уколико није у могућности да присуствује, суђење прати видео-линком из своје ћелије.

Расим Делић, генерал Армије БиХ умро је у априлу 2010. године у својој кући у Високом. Он је 2008. године осуђен на три године затвора због злочина муџахедина над Србима у Босни. Мехмед Алагић умро је у Санском Мосту 2003. после срчаног удара који је доживео током боравка на слободи.

Ови подаци још не указују на то да, када је реч о здрављу, трибунал не брине довољно о српским оптуженицима, али чињенице потврђују да ниједан притвореник друге националности до сада није умро у притвору хашког суда.

Доротеа Чарнић

-----------------------------------------------------------

Шешељев случај

Војислав Шешељ више пута је на суђењу говорио да има аритмије и срчане тахикардије, због чега је судско веће наложило да се „предузму све мере како би му се пружила адекватна нега”. Лидер радикала тврдио је да га у затвору трују и да му се стање јетре поправило када је престао да узима затворску храну, док су лекари тврдили да је гојазан.

Радикали су јесенас упозоравали да чак и у стању мировања Шешељев пулс повремено „скаче” на 140 и да они предузимају све да спрече неадекватно лечење као у случају Слободана Милошевића.

На захтев судског већа одређен је трочлани лекарски тим за Шешеља. Пошто га је прегледао ендокринолог, Шешељ је одбио преглед кардиолога јер му није одговарала његова националност. Трибунал је одбио да именује другог лекара за Шешеља, под образложењем да је национална разноликост једна од основних вредности УН.


Коментари3
77ed1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миле Пироћанац
@@@ Госпођа ivona nadoveza., веома сте себични па чак и злобни. Извињавам се за израз али је истина. Промените свој начин изјаве, ја ћу променити своје мошљење о вама. Наглашавам, нико овде не требе да учи енглески језик те да би се са лекарима по потреби споразумевао. Друго, дужност наше државе је, а и љутско право налаже, да обезбеди лекаре на језику који дотични разуме. То што тако нељудски и брзо као кишна глиста радимо је огроман минус за нас саме на шта нам се цели свет смеје. Изгледа да нисте имали контакте са страним лекарима. Ако једном имате, верујте ми да ћете променити мишљење. Човек о коме је овде реч је наш грађанин и држава је по закону дужна обезбедити лекарске сервисе истом без обзира да ли он заслужава или не а нама је да не будемо задрти и цепидлаке у прераном доношењу пресуда.
ivona nadoveza
dragi moji...kao prvo...neka isti ti nauce barem jedan jezi...sem srpsko bosanskog....a i ne bi bila neka steta i da neshvate poruku lekara,koju nisu ni zasluzili.....tako da je najbolje da gradjani lepe nase Srbije uzivaju u prelepom letu...a ko je kriv zna se...iz prilozenog.......
mirjana podkrajac
Da li je to Ministar zdravlja dao "izjavu napamet" kada Nerma "pojima nema o tome" a kaze da "nije ni potrebno imaju oni sve na licu mesta"!Zasto demokratski ne dozvole nasim lekarima da "na nasem jeziku ih pregledaju"?Lako moze doci do nesporazuma na engleskom kod "visokog i niskog pritiska!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља