понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Сто година од рођења Милована Ђиласа

субота, 11.06.2011. у 22:00
Милован Ђилас

Милован Ђилас, најпознатији комунистички дисидент бивше Југославије, рођен је на данашњи дан пре 100 година, 12. јуна 1911, у селу Подбишће у близини Мојковца, у Црној Гори.

Његово најпознатије дело „Нова класа” (1957) Оксфордски форум је уврстио међу 100 књига које су највише утицале на културу Запада после Другог светског рата. Милован Ђилас је основну школу и гимназију завршио у Беранама, а у Београду уписао Филозофски факултет 1929. године.

Члан забрањене Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1931. а две године касније осуђен је на казну од три године затвора, коју је издржавао у Сремској Митровици.

После доласка Јосипа Броза Тита на чело КПЈ 1937. године, Ђилас је постао члан најужег партијског руководства, Централног комитета КПЈ и Политбироа ЦК КПЈ.

Непосредно је организовао одлазак добровољаца у Шпански грађански рат (1936–1939) а после окупације Југославије почетком јула 1941. отишао је у Црну Гору ради организовања и покретања устанка против окупатора.

Током Народноослободилачког рата, Милован Ђилас је непрекидно био члан Врховног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије. Из рата је изашао у чину генерал-лајтнанта, а 1949. постао је генерал-пуковник. Одликован је Орденом Народног хероја.

Дао је велики допринос у борби југословенских комуниста против Информбироа, започетој 1948. године.

Почетком 1953. постао је потпредседник југословенске владе а крајем те године председник Савезне народне скупштине.

Тада је, као водећи партијски идеолог и теоретичар, већ објављивао у листу „Борба” и у часопису „Нова мисао” своје знамените, антидогматске текстове, у којима се залагао за отворену унутарпатријску дискусију и отворену борбу мишљења, као и за пуну демократску трансформацију КПЈ (СКЈ) и југословенског друштва.

После објављивања његовог есеја „Анатомија једног морала” и забране „Нове мисли”, у јануару 1954. године, почела је Ђиласова голгота.

Под оптужбом да је „ревизиониста” смењен је са свих функција, а на тајном суђењу 1955. осуђен је на казну затвора од осамнаест месеци, условно на три године.

Због интервјуа „Њујорк тајмсу”, у децембру 1956. осуђен је на три године строгог затвора. Следеће године појавила се у САД његова књига „Нова класа”, која ће га учинити несумњивим перјаником комунистичког дисидентства. Због објављивања књиге осуђен је 1957. на нових седам година затвора, у збиру с ранијом казном на девет година.

Условно је пуштен из затвора 1961. али је због књиге „Разговори са Стаљином” наредне године осуђен на нових пет година затвора. Ослобођен је последњег дана 1966. године, а после две године је добио пасош.

Путовао је у Велику Британију и у САД. Пасош му је поново одузет 1970. и враћен тек 1987. године.

Непрекидно је био под контролом ДБ и редовно критикован од партијске врхушке.

Милован Ђилас је умро у Београду 20. априла 1995. године, асахрањен је у породичној гробници у родном селу у Црној Гори.

Сл. К.


Коментари31
3ec49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tiho P
A ko je Drazi branio da crta granice? Da nije bilo partizana Srbi bi bili prva linija fronta ispod Staljingrada a Rumuni druga. A onda bi slijedila Staljinova osveta i Srba bi danas bilo mnogo manje, ako cemo vec uspjeh tako da mjerimo. I ne zaboravimo, Avgusta 1920. godine Filip Filipovic, komunista iz Cacka, je izabran za Predsednika Opstine Beograd. Nisu Crnogorci donijeli komunizam u Srbiju. Istorija nije crno bijela.
Rade S.O.S. 820044
Pa ove godine bi na putu u EU trebala biti restitucija to jest da se stan u Palmoticevoj vrati porodici Dr Dragovica i zene mu Srpkinje iz Dubrovnika koje ubise da bi se nasa stan za druga Djida posto ga izbacise sa Dedinja.Kada su kod Kolasina pobili "narodne neprijatelje"(sve odreda Srbe) ktitori Milovan Djilas i Milos Stojin Radovic (tast "neobavestenog")okacise mrtoga psa da visi nad grobnicom i tako nasta "Pasje groblje".Drug Djido je posle tih egzekucija udarao po pistolju i vikao:"Ovaj je ubijao i ubijace!"a na glavi mu ruska kapa.Glavni prijatelj mu bese "nas" veliki pesnik kome Djido i ostali ubise Oca Vuka i 4-5 Striceva.Orodio se sa familijom Komnena Cerovica nacelnika OZNE za Sandzak pa za Beograd pa za Vojvodinu.Iza njih Srba ne ostade i jos nas danas njihovi naslednici uce demokratiji.Drugu Djidu se ono posle razlaza sa Titom moze uzeti samo kao olaksavajuca okolnost a prvo im treba u skladu sa predizbornim obecanjem DS-a i putem u EU oduzeti opljackanu imovinu u Beogradu
Ђука Мијушковић
Велики грешник. Ишли смо код њега у Палмотићеву да га охрабримо пред затвор. Много је хтео, много слушао, много кидисао, па издисао. Србија и Ђилас су два света. Шта је урадио за Србе. Сријем. Барању. Све у свему издао је свој систем, био је слаб да уведе други. Нико га никада није подржао, а ни сам не зна шта је предлагао. Ипак, Британци су га узели под своје, као и све српске, руске и друге дисиденте, хоћу рећи издајнике. Упоредимо га са садашњим на власти. Где би га гурнули? Не припада нигде. Овај данашњи једнопартијски коалиционизам доћи ће србима главе. Никад веће издаје српских интереса. Све шкрипи и пропада. Са народом
Velimir Zamurovic
Zatrovan Marksizmom u mladosti nije uspeo da sa tom ideologijom totalno raskrsti, uvidi da je upao u zamku feudalnih mislilaca, i tek onda, kada je u praksi shvatio neodrzivost poceo da trazi izlaz.Broz, i kamarila su ga po kratkom postupku "sredili" na svoj sopstveni nacin, a zapad je kao uvek pokusao da izvuce korist u vreme hladnog rata.Mnogima,pa i meni je ulio zracak nade da je sistem naprsnuo i zaluda smo se nadalali da ce pasti uskoro.Na vrhu piramide je bio beskrupulozni Broz koji je zavrsio Staljinovu skolu i kao zahvalnost strpao ga u zatvor. Jasno je jedno,sanse nije imao jer nije mogao da u okruzenju obezbedi podrsku,i pored nekih jadnih simpatija Dedijera i trecerazrednih komesara koji su podelili njegovu sudbinu.Takodje u njegovim knjigama provejavaju kontradikcije kako misljenja tako i zakljucci koji odslikavaju brzopletost u vecini razmisljanja.Ipak,pokusao je, mada nije uspeo da iza sebe ostavi vidljivi trag.
Петар Миловановић
Срби су имали ту несрећу да их усреће два филозофа, Милован Ђилас у Титово време и Зоран Ђинђић у време владавине Слободана Милошевића. На нашу срећу нико од нас није чуо за та њихова филозофска дела, која су штампали у западним земљама, осим онога што су новине објавиле после њихове смрти. Ако је Ђинђић највећи српски политичар у задњих 100 година а Ђилас пророк, зашто нам се све најгоре издешава, зар нису могли нешто корисно да испророкују и изфилозофирају и избегну све ове несреће? Ваљда филозофи томе служе!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља