уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Живот без жена је манастирски…

Аутор: Јелена Копривицанедеља, 12.06.2011. у 22:00
Моје песме се преносе са генерације на генерацију: Здравко Чолић (Фото Н. Бабић)

Концерти су најлепши део мог посла и то је најбољи начин да музика живи, да се људи веселе, да „влада” позитивна енергија, речи су човека за кога ће готово свако рећи да је једина истинска музичка звезда на овим просторима. Здравко Чолић, који се, после скоро 45 година бављења музиком, налази пред још једним изазовом у каријери – првим концертом на београдском Ушћу 25. јуна.

Ушће је, зачудо, једини простор у Београду који Чолић до сада није „покорио”. У српској престоници све је почело још седамдесетих, када је Чола, како се присећа у разговору за наш лист, радио „коктел програме са Кемалом Монтеном у земунском Пинкију”, а убрзо се „преселио” и у Халу спортова. Први солистички концерт у Београду одржао је у Дому синдиката после објављивања деби албума „Ти и ја”.

– Сећам се да је било толико интересовање да смо два дана заредом држали концерт. Била ми је част што певам у Дому синдиката, јер је било култно место. После тога дошла је чувена „Путујући земљотрес” турнеја и радили само два концерта у Хали „Пионир”. Због великог интересовања, та турнеја се завршила на мојој првој Маракани 1978. године. Уследио је Ташмајдан, затим и „Сава центар”, који сам практично отворио 1985. са три концерта. А иста ствар десила се и 20 година касније у Београдској арени.

Освајате нови простор. Да ли имате трему?

Коначно долазим до Ушћа! Никад нисам радио неки простор који је „излетнички”. Трема и узбуђење увек постоје кад се раде велике ствари. Знам да ћемо се потрудити да концерт продукцијски буде на светском нивоу, а волео бих да крај те феште обележимо и ватрометом! Мени је овај београдски концерт врло важан, и централни на овој турнеји.

Да ли и на Ушћу публику чека музички маратон?

Стално смо дуги (смех). Пред Маракану прошли пут, рекли смо да нећемо да свирамо дуже од два сата, да не уморимо људе, али... А и имам толико песама за које су се људи везали, да сам стално у проблему. Увек ми је потребна помоћ музичара при одабиру, јер заиста може да заболи глава док правим репертоар. Знам само да ћу на Ушћу извести пет-шест песама са последњег албума, а убацићемо и неке нумере из седамдесетих које људи воле.

Како се спремате за велики концерт. Имате ли посебне ритуале?

Пред сваки већи концерт, пракса је да са музичарима одем негде на десетак дана, на Златибор, Палић.... Да будемо заједно, вежбамо, учврстимо међуљудске односе, емоције. Трудим се да будем у доброј кондицији, а на дан концерта практикујем једино распевавање, понекад се инхалирам зато што ме обично током јуна муче алергије на липу, а и имам обичај да попијем мало коњака пред наступ.

И увек изгарате на бини?

Публика је та која ме повуче. Није битно колико ће бити људи на концерту, ако их је и мало и фанатични су, то ми даје невероватну снагу и извлачи из мене максимум. Адреналински шок који добијем је најважнији, и осећам се као да ћу да полетим!

После прашка за веш, од сутра ћете се смешити и са платних картица. Ваше име је одавно „робна марка”…

Симпатично ми је да плаћам картицом са својим ликом, али не бих ја то за себе рекао. Важније ми је трајање, иако сам имао осцилације у каријери. Оно што је мени битно, осим божијег дара у виду гласа и енергије, јесте да се моја музика преноси са генерације на генерацију, песме живе 20-30 година. То је највеће задовољство и себи могу да кажем да нисам погрешио што се бавим овим послом, иако сам се школовао за нешто друго.

У тим различитим генерацијама највише је жена. Је л’ Вам некад доста дама?

Ма, никад! Живот без жена био би манастирски живот, а то није за мене. Природно је да мушки певач има већинску женску публику. Али, занимљиво је да што сам старији, има све више мушкараца на мојим концертима, и чак ми се обраћају са легендо! Пре неки дан, када сам колима ишао у Бијељину, момци су нас пратили како би се сликали са мном.

Како излазите на крај са три жене у кући?

Нико ником не смета (смех). Ћерке воле тату, а некад, нажалост, имам мало времена за њих и не знам шта се дешава „између редова”. Али, морам да признам да су мало несташне, нарочито млађа. Старија ћерка завршава трећи разред и већ је озбиљна. Највише се радујемо када одемо на годишњи одмор и једва чекамо море у августу. Тата није чиновник и то је мало тежи „случај”. А жена ко жена: назове и пита „да ли си кренуо или ниси”. Добро се разумемо, и то је најважније у једној вези. Све остало дође и прође, а та пријатељска основа је најбитнија.

После више од четири деценије каријере, да ли имате недосањани сан?

Каријера коју имам на овим просторима јесте импозантна, али можда ми је жао што нисам имао бар један сингл међу топ 20 на иностраној листи. Имао сам могућност, али нисам био спреман да живим у Немачкој, нити да тражим хлеба преко погаче. Имам онај „босански синдром” ноншаланције. Али, за сингл никад није касно…

-----------------------------------------------------------

Кад Чола расплаче даме

Недавно је Чола скинуо две песме са интернета, које га везују за музичке почетке. Зашто баш нумере „Deborah” и „Lady Madonna”:

– Уз „Дебору” девојке су први пут заплакале. На приредби у сарајевском Пионирском центру извео сам песму Вилсона Пикета „Deborah” и пришли су ми неки момци и рекли: „Чоло, ено неке девојке плачу због твоје песме”. После тога је данима цела Грбавица причала како сам расплакао девојке – поносно каже Чолић.

Први хонорар

– Захваљујући песми „Lady Madonna” од „Битлса” зарадио сам прву лову. У Бијелој, где смо имали викендицу, мој пријатељ из разреда видео је на неком стаблу плакат за такмичење певача-аматера у Херцег Новом и пријави ме. Ја изађем, отпевам „Лејди Мадону” и настане општа еуфорија у сали. Новчана награда је била толика да смо се вратили од Херцег Новог до Дубровника возом, имали за ручак и колаче, воз од Дубровника до Сарајева и још је остало пара да почастимо другаре из гимназије кобасицама у лепињи – сећа се Чолић.


Коментари1
4bfee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

lidija lidija
Bravo legendo,lepa,zelim Vam puno zdravlja,uspeha u radu i zivotu.Prvi put sam bila na Vasem koncertu u Sapcu,sedamdeset i neke..nezaboravno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља