понедељак, 24.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:47

Лоповлук – најуноснији посао у Србији

Аутор: Јово Бакићпонедељак, 13.06.2011. у 22:00

Знак је недостатка отмености и лошег укуса кад се човек јавно жали на приватне проблеме. Ипак, када су приватни проблеми у вези са раширеном болешћу друштва, онда није наодмет да се о њима проговори као о симптомима те болести.

Пре неколико година оцу чланкописца неко је украо релативно новог југа (пензионер је штедео и позајмио новац да би га купио, јер кредит није могао подићи). Кола су украдена између три и пет сати изјутра, а крађа је у року од пола сата пријављена полицији. Ауто никада није пронађен.

Тасту су, пак, у две године двапут крали казан за печење ракије. Оба пута је крађа пријављена, али полиција није нашла лопове, иако постоји основана сумња на извесне појединце. Истом човеку су хулигани скакали по крову некадашњег омиљеног „најгорег возила на свету”. Разуме се, изгредници никад нису нађени.

Колеги писца овог чланка лопови редовно посећују викендицу, крадући оно што нађу; последњи пут су украли есцајг, јер вреднијих ствари није било (раније су их већ однели). Такође, пчеларска кућа оца писца ових редова већ је неколико пута посећивана, а лопови никада нису пронађени. Недавно су, исто тако, једном пријатељу украли неколико кошница са пчелама. Нажалост, унапред се зна да ће проналазак лопова бити раван васкрсењу мртваца.

Писцу ових редака су, ових дана, разбили стакло на аутомобилу. Власник је звао полицију да пријави непочинство, а полицајац му је рекао да дође до полицијске станице дотичне општине како би то урадио, а потом ће инспектори, ако процене да је штета довољно велика, обавити увиђај. Насмејао се возач румунско-француских кола, премда му до смеха није било, и пожелео полицајцу с друге стране жице добро здравље а себи да аутомобил буде на паркингу и наредних дана.

Уистину, искуство учи да је пријава крађе полицији углавном узалудан посао, па је боље избећи додатно нервирање. Лопови су заштићена врста; друштву, нарочито млађим нараштајима, шаље се порука да не ваља зарађивати поштеним радом када се то може остварити лоповлуком. Ако сте крадљивац, онда ће вас друге лопуже поштовати и заобилазити, а када сте поштени грађанин, онда сте на мети лопова. Природно.

Пре неколико месеци јавност је била заокупљена вешћу да су телефонске везе с Новим Београдом у прекиду због тога што су лопови покрали телефонске жице. Готово да више и није вест када неко упадне у шахт, пошто је претходно украден поклопац. Бакар је скуп, лупежи га краду како би га продали. Требало би претпоставити да су откупљивачи бакра познати; свеједно, „бакарној мафији” (исправно је бакарска, али бакарна лепше звучи) полиција није наудила. Док ова мафија ради, таст аутора ових редака боље да се опрости од печења надалеко познате ракије. Уживаоци овог пића биће на губитку, али ако је то цена приближавања ЕУ, тј. ако „бакарна мафија” доприноси „нашем путу у Европу” тако што одвраћа људе од домаће радиности и алкохолизма, онда је све у реду.

Него, зашто аутор ових редова пише о лоповлуку у Србији, када је Ратко Младић изручен Хагу, а Муамер Зукорлић оснива БАНУ? Уистину, полиција је нашла Младића; како онда не може стати на крај лоповлуку? Није ваљда сва полиција јурила генерала? Можда ће сада моћи да се позабави и обичним криминалом? Зар је муфтија доиста важан, ако лопови царују у друштву Србије? Уосталом, Зукорлић може бити значајан само у оваквој земљи, јер у озбиљнијем друштву би представљао тек предмет спрдње, ђутуре са својим академицима.

Што се Младића тиче, овај аутор одавно јавно и искрено испољава саучешће жртвама сребреничког геноцидног покоља за који је генерал основано осумњичен. Напослетку, одговараће за оно што му се ставља на терет. Аутор текста се нада да ће академике, војсковође и државнике попут Ејупа Ганића (овај Зукорлићев академик био је и велики Југословен, па је као такав изабран у председништво БиХ непосредно пред рат), Насера Орића, Рамуша Харадинаја, Хашима Тачија, и друге великане наших народа и народности (баш као што се то већ десило са Антом Готовином и друговима), такође, стићи правда. Било би праведно када би и неки амерички председници и други европски и светски великани одговарали за злочине за које се основано сумњиче. Праведно, али да ли и реално? Надајмо се да ће, бар, убице новинара – Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића – али и припаднике „бакарне” и „аутомобилске”, и других мафија у Србији стићи рука правде. Можда, по окончању штрајка полиције и реформе правосуђа? Заиста, друштво које вапи за правдом које нема здушно пева „Боже правде”, али за правду се ваља и борити, како у нас тако и у свету.

доцент на Филозофском факултету у Београду


Коментари28
51159
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikolica S Prikolicom
Draga Ana, profesor je govorio o "simptomima te bolesti", sto ce reci Velikih zivotnih problema. Lepo ste primetili Ispricane price, ali Vam se nije dalo sagledati ih iz drugog ugla, onog sa kojim se svakodnevno sudaramo i Vi i ja i svi nasi sugradjani. Sam rad je apsolutno nedvosmislen, i ne imajuci u vidu autorove predjasnje textove(a koji su svi od reda dostupni na dnu stranice), pa nisam siguran gde je tacno izostao autorov (vrednosni) stav? S tim u vezi, komformizam je upucen pogresnoj adresi.
Ana Petrović
Ne bih rekla da je ovaj tekst malograđanski, mada se tako čita.Zapravo, autor, bi da nametne neke životne teme spram onih "velikih": Mladič, korupcija, NATO, pljačka države, Holandija, papa i sl.Od ove ideje, naoko naivno i nerado, odustaje pred kraj teksta, svedeno izražavajući svoj sud o temama o kojima smo očekivali da će se oglasiti. Ali naš poznati analitičar-kolmunista, lukav je dasa, ne da se on tako lako oglasiti na teme o kojima je "već sve rečeno", ne bi on da kaže baš sve što misli ili zna. Ne bi valjalo......za njega. Pozdrav licemerima i komformistima.
Srdjan Stankovic
A komentar Chuck D je pravo cudo. Gospodin profesor je bio blag u svojim vidjenjima danasnje Srbije. Mnogo gore stvari se desavaju, da ne pominjem najvece lopove i zlo ove drzave-tajkune ili tkzv. velike biznismene. Gospodine pod pseudonimom Chuck D. tacno je da je tkzv. general samo osumnjicen, ali za najteze krivicno delo. Pitao bih vas a ko je naredio i ko je likvidirao preko 8.000 Muslimana u Srebrenici. Srdjan Vranje
Naivni subjekt
Da li je počelo kažnjavanje najistaknutijih firgura srpske privatizacije!? Pa ta imena su već javna: političari i tajkuni na istom zadatku!! NIN je to čak sve sabrao na jednom mestu. "Reformisano pravosuđe" je pravo čudo!!
Chuck D
Da li je laz nekoga nazvati ratnim zlocincem pre nego se utvrde cinjenice? I kako uopste moze bilo o cemu da prica neko ko je imalo skolovan a da zaobice temu Mladic ili slicno. Koja je veza imsedju ukradene krntije i nekoga ko je unapred osudjen kao ratni zlocinac. Domaci intelektualci imaju matricu : hleb, kamicak, ustipak, EU, Mladic, nista ne valjamo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља