петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Воз под Вуком вози варошане

Аутор: Димитрије Буквићсреда, 15.06.2011. у 22:00
У току 24 часа на перонима „испод Вука” стаје 113 композиција, а њима се дневно превезе до 12.000 путника (Фото Д. Јевремовић)

Од 1. септембра прошле године, када су композиције „БГ воза” први пут кренуле шинама, промет на железничкој станици „Вуков споменик” је учетворостручен. Тиме је подземни терминал постао најфреквентнија тачка у систему овог вида градског превоза.

Лидија Дробњак, шеф станице, прецизира да у току 24 часа на перонима „испод Вука” стаје 113 композиција (99 припада „БГ возу”, а остале „Беовозу”). Њима се дневно превезе до 12.000 путника.

У време отварања станице (7. јула 1995. године) предвиђало се да ће перони колосалне подземне железничке станице дневно опслуживати око 20.000 путника. Дакле, циљ је у овом тренутку натполовично остварен, додуше после 16 година. Она друга визија, да је „Вук” претходница пројекта „Брзе пруге Србије”, који је „прорицао” да ће наши возови јурити 200 километара на сат – још је безнадежно далеко од остварења. Ипак, градска железница је довољно брза да конкурише друмском превозу, нарочито док траје обнова „Газеле”. А да не помињемо колико су је благосиљали житељи леве обале Дунава, када су незадовољни пољопривредници „посејали” барикаде на саобраћајницама које из Панчева воде ка Београду, па је пруга била једини излаз у свет.   

– Од Батајнице до „Вуковог споменика”, „БГ воз” стиже за 34 минута, а „Беовоз” који крене из Раковице ту је за 12 минута – илуструје предности шина Лидија Дробњак. А шта тек да кажу Новобеограђани, којима пруга омогућава да до Вука стигну за осам минута...

Упркос чињеници да се на овим просторима навике споро мењају, на станици „Вуков споменик” не губе наду да ће подземне етаже у не тако далекој будућности врвети од ужурбаног градског света. Ако не пре, а оно када се ту буду уселиле и линије метроа.

Тако би лагано у заборав и медијске архиве потонуле све дебате и оспоравања која од камена темељца до данас прате ову најдубљу железничку станицу у Европи, усидрену 39 метара испод земље.

На рачун „Железница Србије” адресирани су и приговори због запуштеног тржног центра, углавном познатог по пи-си и плејстејшн играоницама, али овај део станице, како каже Лидијa Дробњак, не спада у надлежност тог предузећа. Под ингеренцијом „Железница Србије” је само 11 локала у делу званом пешачка галерија, у коју се стиже кроз четири улаза. Одатле се једним централним или преко два бочна степеништа стиже на „вестибил”, како се „на железничком језику” зове део са пратећим садржајима: благајном, рестораном, амбулантом, полицијском станицом, тоалетима... Са овог нивоа, 66 метара дугачко покретно степениште за 90 секунди путника спушта на пероне. Тих 360 покретних степеника (узлазна, силазна и резервна трака) управо су и највећа атракција станице, због које су, првих месеци по отварању, десетине хиљада Београђана и гостију престонице залазиле испод Вуковог споменика. Музичке звезде деведесетих, које су иоле држале до себе, баш ту су снимале своје спотове.

Осим галерије, вестибила и перона, постоји и ниво у који не залазе путници. То је етажа у којој су смештени технички системи и радници који их одржавају, као и радионице и магацини.

----------------------------------------------------------

Над земљом санкције, у земљи станица

Камен темељац железничке станице Вуков споменик положен је маја 1989. Ударни радови трајали су од 1992. до 1995. Пројекат је урадио Саобраћајни институт „ЦИП”, а изградњу је водио „Енергопројект”. Изградња је реализована у условима међународних санкција и тешке економске кризе. Објекат је 7. јула 1995. отворио председник Слободан Милошевић, а свечаности под спомеником Вуку Караџићу присуствовао је комплетан државни, политички и привредни врх земље. За праћење догађаја било је акредитовано 400 домаћих и иностраних медијских екипа.


Коментари8
d5af1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MATEMATIČAR matematičar
Stepenice su duže nego što je dubina na kojoj se nalazi stanica "samo" zato što idu ukosu a ne vertikalno. :)
Boban Filipović
Ako je stanica 'samo' 39 metara ispod zemlje, zašto su onda pokretne stepenice 66 metara dugačke? Iznad njih ima još nekoliko metara do površine. To znači da sama stanica tj peroni moraju biti barem 69 metara ispod zemlje! To je velika razlika. Šta je tačno?
gordana milosevic
prethodni komentari!? eto, to smo mi, nazalost, nikada pozitivno, uvek sa kritizerstvom a nikada sa radom!!! pa ne bacajte papire i djubre za sobom!!!!!!
ivan d
Pa to je 100 putnika po kompoziviji. Smesna cifra za najprometniju stanicu. Toliko staje u kratki bus, a on je bar 20 puta jeftiniji od voza, a cenu pruge da i ne pominjem.
A M
Higijenska situacija oko stanice nije na nivou kako bi to odgovaralo tački sa najfrekventnijim saobraćajem!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља