четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Тровање планете

Аутор: Жарко Ракићнедеља, 19.11.2006. у 18:12

ЗАВРШЕН ЈЕ ЈОШ ЈЕДАН СВЕТСКИ САМИТ О КЛИМИ. Многобројни  политичари, министри, дипломате, економисти и научници – организатори кажу више од шест хиљада – расправљали су, готово две недеље, у Најробију (Кенија) о климатским променама на планети. Резултат: веома скроман.

Централна тема скупа у кенијској престоници био је протокол из Кјота о смањењу емисије штетних гасова у атмосферу. Овај документ, усвојен 1997. у истоименом јапанском граду, већ је годинама највећи камен спотицања у напорима да се боље заштити човекова животна околина. Понајвише због одредбе да 35 најразвијенијих држава света смањи, до 2012. године, за пет процената емисију штетних гасова у односу на 1990.

У међувремену протокол је ратификовало 168 држава, али међу њима нема САД и Аустралије. Изостанак америчког и аустралијског "да" није, међутим, и једини проблем. Појавиле су се нове велике државе у снажном развоју, попут Кине, Индије и Бразила, које немилице трују планету. Стручњаци процењују да ће 2012, када протокол из Кјота престаје да важи, емисија штетних гасова бити за чак 40 процената већа у односу на 1990. годину.

Последице таквог неодговорног односа према природи већ се осећају. Утврђено је, на пример, да је у 20. веку просечна температура на Земљи повећана за 0,8 степени Целзијусових. Ушли смо у најтоплије доба на планети у последњих 400 година, закључују амерички научници. Суша, глад, болештине, поплаве, урагани само су неки од најгрубљих одговора природе на насилничко и неодговорно понашање њеног најумнијег чеда – homo sapiensa. А прети и још тежи ударац: стручњаци упозоравају да би нарушавање климе могло да изазове џиновску светску економску кризу попут оне из 30-их година прошлог века. 

Мрачна "дијагноза" о забрињавајућем тровању планете сасвим прецизно је утврђена, али расправама о "леку" готово да се и не назире крај. Управо у том стилу је окончан и скуп у Најробију: договорено је да се крајем следеће године одржи нови светски самит о клими после чега би требало да крене проверавање резултата спровођења протокола из Кјота. И онда све из почетка.

Ту и тамо појављују се, ипак, неки охрабрујући знаци. Један такав стигао је из Брисела, где је саопштено да Европска комисија проверава могућност да уведе казнене царине на робу из држава које нису ратификовале протокол из Кјота.

АЛ ЏАЗИРА, АРАПСКА ТВ СТАНИЦА често се данас, поприлично једнострано, дефинише као највећи медијски противник САД на свету. Одлука Ал Џазире да покрене програм на енглеском језику могла би се протумачити управо у том светлу, али је она заправо много више од тога. Ова арапска телевизија најбољи је пример како се може кренути од нуле и за веома кратко време успешно изаћи на мегдан најмоћнијим владарима светског медијског простора.

Информативни ТВ канал Ал Џазира – у преводу с арапског његово име значи острво или Арапско полуострво – основан је 1996. године. Седиште телевизије је у Дохи (Катар) а емир ове заливске државе Хамад бин Калифа ал Тани главни је финансијер.

Бурни догађаји на Блиском истоку ишли су наруку младој ТВ станици. Посебно после првог ирачког рата, 1991. године нарасло је у арапском свету незадовољство због једностраног извештавања два неприкосновена ТВ господара ових простора – америчког Си-Ен-Ена и британског Би-Би-Сија. Кључни моменат у развоју Ал Џазире био је терористички напад на САД, 11. септембра 2001. године, после којег је ТВ станица емитовала видео-поруку Осаме бин Ладена а нешто касније и интервју с вођом Ал каиде.

Америчка администрација искористила је ове догађаје као повод за незваничну објаву рата Ал Џазири. Врхунац непријатељства забележен је 8. априла 2003. године, када су амерички авиони бомбардовали биро Ал Џазире у Багдаду и том приликом је погинуо њен новинар Тарик Ајуб.

Ефекат таквог америчког понашања био је изненађујући. У складу с паролом "амерички непријатељ (Ал Џазира) мој је пријатељ" милиони Арапа почели су да окрећу сателитске антене према сигналу ТВ станице из Катара. Раст угледа Ал Џазире нису успели да зауставе ни повремени инциденти попут хапшења њеног репортера Тасира Алунија у Шпанији 2005. који је касније осуђен на седам година затвора због сарадње са Ал каидом.

Данас, према наводима станице, њен програм дневно прати и до 45 милиона гледалаца. Успон гледаности не долази, међутим, само због антиамериканизма. Ал Џазира се, својим критичким извештавањем, већ озбиљно замерила неким ауторитарним режимима у арапским државама.


Коментари0
88344
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља