уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:32

Светски крвоток

Аутор: Др Јован Курбалијачетвртак, 16.06.2011. у 10:00

Замислите дан без Интернета, без приступа „Фејсбуку”, слања електронске поште или слушања музике? Све то десило се корисницима у Египту, када је Мурбараков режим искључио Интернет мислећи да ће тиме зауставити политичке протесте.

Знамо шта се потом десило, и то је део историје, али за будућност остаје могућност да останемо без Интернета из политичких, економских или техничких разлога.

Замислите да „Твитер” или „Фејсбук” продају ваше фотографије без дозволе или да прослеђују ваше податке полицији, што је био случај с групом корисника у време афере „Викиликс”?

Замислите да сте један од 77 милиона корисника „Сонијевог” веб-сајта до чијих података су, укључујући „виза” картице, дошли хакери?

Листа се може наставити, и све набројано се већ дешава. Какве су могућности да заштитимо своја права на Интернету? Тренутно, готово никакве. Ако се обратимо националним судовима или влади они нам не могу помоћи. То не може урадити ни председник републике, нити различити међународни судови, укључујући Суд за људска права у Стразбуру или Међународни суд у Хагу.

У већини наведених примера ради се о приватним правним режимима које су успоставили „Фејсбук” и „Твитер”, чија правила прихватамо притиском на дугме Iaccept. То заштиту наших права чини веома ограниченом.

Немоћ сваке државе

Навели смо само нека од питања управљања Интернетом којима се недавно бавио европски скуп у Београду (30–31. маја), а предмет су интензивних преговора у Уједињеним нацијама, Г-8 и многим другим светским форумима.

Главна дилема: како створити међународни оквир управљања Интернетом који ће омогућити да се он развија као отворен и иновативан комуникациони простор, а да се, у исто време, спрече злоупотребе и заштите права корисника?

Зашто је Интернет постао важно дипломатско питање?

Интернет је комуникациони крвоток савременог света. Што се више наша свакодневица преноси на Интернет, то управљање њиме постаје политички и економски значајније. Данас је бизнис готово незамислив без Интернета. Људи се упознају преко Интернета, склапају се бракови. Све више се студира онлајн. Можемо провести сате наводећи примере утицаја Интернета на савремено друштво.

Све већи значај навео је државе да почну да се баве управљањем Интернетом. Као што морају да гарантују снабдевање водом и струјом или нормално одвијање саобраћаја, тако су обавезне да омогуће несметано функционисање Интернета.

Међутим, Интернетом се не може управљати на националном нивоу, то захтева међународну сарадњу. Како гарантовати грађанима Србије приступ „Фејсбуку”, ако се сервер налази у Америци, а функционисање је прописано америчким законодавством? Немоћ држава да на то утичу довела је до покретања преговора о међународном управљању Интернетом 2004. у оквиру светског самита о информатичком друштву.

За разлику од осталих глобалних питања, као што су људска права или климатске промене, у којима су државе основни актери, у области управљања Интернетом оне су морале да приступе постојећем систему управљања који су увеле невладине организације и приватне корпорације, махом из САД. То је створило основну тензију у преговорима о међународном управљању.

Заговорници статус кво решења, САД и пословни сектор истицали су да не треба поправљати нешто што добро функционише (постојећи систем). Промене су захтевале, углавном, земље у развоју истичући да Интернет као глобални систем изискује глобално управљање уз учешће свих. Као компромисно решење на светском самиту 2005. у Тунису настао је Међународни форум за Интернет. Земље у развоју су постигле да се, први пут, питање управљања Интернетом разматра под окриљем Уједињених нација. Заговорници постојећег стања су добили равноправно учешће бизнис сектора и невладиних организација, које су у осталим телима Уједињених нација само посматрачи.

Компромис из Туниса одложио сукоб и омогућио даљи несметани развој Интернета. Стога није било изненађење када су прошле године Кина, Бразил, Индија, Јужна Африка и многе друге земље поставили питање будуће организације и функције Међународног форума за Интернет. Један од основних захтева јесте већа улога појединачних држава и доношење међународних конвенција. Основни аргумент за промене јесте да се свет, укључујући Интернет, битно променио од 2005. и да треба направити другачији систем управљања.

Кина сада има највећи број корисника, а 2005. нису постојали ни „Фејсбук”, ни „Твитер” који су највећи сервиси на Интернету. После финансијске кризе 2008. опала је подозривост светског јавног мњења према уплитању влада у јавне послове, укључујући управљање Интернетом.

Међународна управа

Упоредо са овим, појачана је расправа о будућој улози ICANN-a (InternetCorporationonAssignedNamesandNumbers), који води рачуна о адресама и бројевима, критичном ресурсу на Интернету. ICANN је задужен за увођење нових домена (.рс) и за контролу rootzonefile-а, хијерархијски најзначајнијег ресурса на Интернету. Статус и функција поменутог тела једно су од најконтроверзнијих питања управљања Интернетом.

Суштинска критика: организација која управља глобалним ресурсом не може бити регистрована као америчка компанија, што је данас случај! Интернационализација је један од приоритета технолошке политике Обамине владе. Да ли ће Обамина администрација бити спремна да пресече пупчану врпцу ICANN-а и учини га правом међународном организацијом?

Управљање компликује и позиција Међународне организације за телекомуникације, која није имала велику улогу у стварању Интернета. Штавише, у раним данима она се оштро супротставила увођењу интернет протокола и покушала да промовише свој за дигиталну комуникацију (X-25). Предлози, пре свега земаља у развоју, да Међународна организација за телекомуникације постане главно тело управљања Интернетом, критиковани су и са становишта да је то све мање технолошко, а све више правно, економско и културолошко питање.

Када је реч о другим организацијама, данас је тешко наћи међународну која се не бави неким аспектом управљања Интернетом, било да су то људска права, интелектуална својина, заштита од криминала, електронско пословање.

Процес реструктурисања управљања Интернетом је у току и требало би да буде завршен у следећих неколико година. На преговарачком столу су различите опције, укључујући доношење оквирне међународне конвенције о Интернету и стварање међународне организације за Интернет која би покрила технолошке, правне, економске и социјалне аспекте развоја. Ова организација требало би да одслика реалност и да омогући активно учешће не само држава, већ и других који стварају Интернет или зависе од њега.

Тешко би било прихватити релевантну међународну организацију за Интернет у чијем раду не би учествовали, на пример, „Фејсбук” или „Гугл”.

Поред тога, Интернет је ушао у наше животе и утицао на промене навика, зато је будуће управљање изузетно важно за све нас. То није само питање легитимности, већ и практичног значаја. Због децентрализоване структуре Интернета тешко је наметнути правна решења. Најбољи пример је низ пропалих покушаја да се заштити интелектуална својина на Интернету. Стога је предуслов за функционални систем међународног управљања да то одражава реалност коришћења Интернета и да на доношењу одлука утиче што је могуће већи број оних којих ће се те одлуке тицати, пре свега крајњих корисника.

До увођења међународног управљања Интернетом, размислите пре него што притисните дугме I accept када приступате новим сервисима!

(Из додатка НИТ - број2)


Коментари0
ed4b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља