недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 17.06.2011. у 22:00 Јованка Миљуш-Ђукић

ГМ биљке ће бити прихваћене кад-тад

Генетички модификовани организми (ГМ биљке) добијају се методама генетичког инжењерства којима се ген пореклом из другог организма може пренети и уградити у геном (наследни материјал) биљке чиме она добија ново својство. Ова технологија представља револуционарну промену у фундаменталним истраживањимаи у биотехнологији примењеној у пољопривреди,производњи хране и фармацеутској индустрији. ГМ биљке се добијају у лабораторијама за експериментална истраживања, и производе се за тржиште (САД, Јужна Америка, Кина).То су биљке толерантне на хербициде,отпорне на инсекте, бактерије и вирусе, уз повећану хранљиву вредност (соја, кукуруз, памук, уљана репица и многе друге). Метод који се највише користи изведен је проучавањем природног генетичког инжењеринга уоченог између бактерије Аgrobacterium tumefaciens и биљака.

Генетичка модификација се највише примењује у пољопривреди. На пример, компанија ,,Монсанто”, производи соју толерантну нахербицид ,,раундап” тзв. раундап редисоју.Та соја може да се третира овим хербицидом, док се коров елиминише. Постижу се јефтинија производња и већи приноси. Произведене су и ГМ биљке отпорне на разне штеточине (инсекте, вирусе), чиме се смањује потреба за пестицидима.

Док је у Србији важио претходни Закон о ГМО (усвојен 2001. године) био је дозвољен увоз ГМ сојине сачмеза исхрану стоке (која је претходно тестирана на више потенцијалних фактора ризика), али није био дозвољен увоз ГМ семена. Новим рестриктивнијим законом усвојеним 2009. године,забрањен је и промет производа који садрже сировине пореклом од ГМО.

У Србији не постоји производња ГМ биљака у комерцијалне сврхе, оне се користе само у лабораторијама за истраживања у вези сагенима биљака.При Министарству пољопривредеформиран је Стручни саветза биолошку сигурност састављен од стручњака различитих профила, чији сам и ја члан. Ако би, нпр. ,,Монсанто” желео да у Србији пласира свој производ он би морао да поднесе Савету пријаву на разматрање, а крајњу одлуку доноси министар. Производња ГМ биљака је пре ствар политичке одлуке, него засноване анализе безбедности (користи). Увоз ГМ биљака пожељних особина представља директну конкуренцију домаћим произвођачима који су сорте произвели класичном селекцијом. Сваки нови ГМ производ пре пуштања на тржиште по законима ЕУ мора да прође мноштво контрола. То је дуготрајан и скуп процес. Било би добро данаше сорте кукуруза, које добро пролазе у свету, имамо и на тај начин измењене. Производња ГМО ће бити прихваћенакад-тад код свих, пре свега због потребе да се нахрани растући број људи у свету. ГМ биљке су на тржишту више од 20 година и да постоје штетни ефекти то би морало до сада да се покаже. Нема научних аргумената против коришћења ГМ биљака. Постоји могућност појаве алергија али не као последица генетичке трансформације као процеса. Међутим, појава алергија није довољно позната, а појаву алергија узрокује и све веће хемијско загађење у животној средини. Људи су и у дилеми да ли ће ако једу генетичкимодификовану храну и сами бити ,,модификовани”, што је потпуно бесмислено, јер немогуће је, када уносимо неку ДНК (а сва храна коју користимо садржи свој генетички материјал, тј. ДНК), да она код нас изазове генетске промене.Поред тога,постоји бојазан да ће доћидо угрожавања животне средине, ако дође до нежељеног протока гена са ГМ биљака на,,дивље” биљке. О томе се води рачуна: праве сепросторне баријереизмеђу ГМ биљака и оних које нису ГМО.

Већина мојих колега сматра да је храна пореклом од ГМ биљака неоправданооптужена и да таква храна није нездрава. Много је нездравија храна која се третира великом количином хербицида, пестицида и осталих хемикалија за које се зна да имају многе штетне последице по људски организам.Наравно, када човек стваранешто ново, то може и да се злоупотреби, зато контрола мора да постоји. Непотребна је толика одбојност према нечему што има велики потенцијал не само у пољопривреди, него и козметици, медицини, фармацији.

*Виши научни сарадник Лабораторије за молекуларну биологију биљака, Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство

Коментари33
eee41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mića trišić
Ta genetski modifikovana hrana nema nikakav ukus..bljuvotina. Krompir kao da je od stakla, pečeš ga 4 sata on još uvek tvrd. Paradajz pun neke vodice bezukusan. Ako ljudima ukinete ukusnu hranu onda džabe sve bolje da nas proguta crna rupa a u pm.
Vitomir Rašić
Užasava me činjenica da jedna šačica ljudi u savetu i Ministar donesu odluku koja može doneti neviđeno zlo našem društvu i životnoj okolini. Užasava me činjenica da su učeni ljudi sažvakali sve reči koje govore prestavnici Monsanta i onda ih bezobrazno pljuju ka nama u ovim besmislenim tekstovima i parolama. Monsanto, kao jedan gigant ima da sažvaće i ispljune ove naše secikese za 3 minuta..neka nam je majka priroda u pomoći. Predstavnici Monsanta i sličnih su moji neprijatelji, istražite malo zašto i vidimo se za 5 minuta.
Посматрач дешавања
За све који желе да се информишу о ГМО, топло препоручујем књигу "Семе уништења" од Ф. Вилијама Енгдала.
Boris Barbarez
Генетско загађење се самоодржава и самоповећава Особеност генетски модификованих организама (ГМО) је у томе да ће загађење које изазивају наставити да се шири изван извора, чак и ако се заустави производња ГМО. Ген пренесен другим организмима наставиће да загађује. То је такозвани проблем аутомултипликације. ГМ технологију је немогуће контролисати, признају савесни научници. Афера кукуруза типа Syngenta BT 10 то показује. Требало је четири године да се запази да је недозвољени варијетет кукуруза BT 10 онај који је комерцијализован под именом BT11 (дозвољен). Савремена биотехнологија је сцена узимања гена од једне врсте и убацивања у друге. Најчешћа храна на тржишту која се преиначује јесу кукуруз, соја, уљана репица и кромпир. Она се преиначује како би се учинила отпорнијом на пестициде, и данас можемо да верујемо како су ГМ елементи већ унесени у ген многих врста људске хране.
Bački agronom
Transgeni organizam - ili jeste , ili nije !!!???? A ako Vam agronom napiše šta se sve jede u tradicionalnoj hrani, poželeće mnogi da im se ubaci hlorofil ko pigment u kožu i pređu na fotosintezu!??

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља