понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Објављен рукопис о оцу Слободана Јовановића

Аутор: М. Шашићнедеља, 19.06.2011. у 22:00
Рукопис Миховила Томандла у новом руху

Панчево – Када је пре пуних девет година историчарка Ивана Спасовић, претурајући по Архиву САНУ, тражећи материјал за магистарску тезу о Војној граници, наишла на рукопис Миховила Томандла „Владимир Јовановић, прилог културно-политичкој историји Србије”, истински је била изненађена и обрадована. Знала је да стручњаци панчевачког Архива истрајно трагају за необјављеним рукописима познатог историчара, у намери да их објаве. У овом случају рад је био занимљив и због чињенице да је реч о оцу Слободана Јовановића, који је вазда био, иако је његов значај у историји Срба значајан, у сенци сина. Ивана Спасовић која је била спремна да о свом открићу обавести директора панчевачког Архива, посебан подстицај је добила пошто је о Томандловом рукопису затражила мишљење академика Василија Крестића. Био је, каже, веома повољан. Године 1988. академик Крестић је за штампу приредио мемоаре Владимира Јовановића, који су изашли под називом „Успомене”.

Стицајем околности, сада магистар Ивана Спасовић, запослила се 2009. у панчевачком Архиву, затраживши од академика Крестића дозволу да 332 стране рукописа Миховила Томандла панчевачки Архив изда као књигу. Како је реноме Архива у Панчеву као издавача већ био познат и признат, академик се није много премишљао. Одобрење је стигло а убрзо и копија рукописа. Предат је у штампу прошле године, а пре два месеца стигла је и књига. Милан Јакшић, директор панчевачког Архива, каже да се мишљење академика Крестића још чека, али претпоставља се да замерки неће бити.

– Ово је шеста књига Миховила Томандла, кога сматрамо панчевачким историчарем. Намера нам је да објавимо све необјављене рукописе овог правника по образовању, који је био историчар од формата, па је као такав постао и ванредни члан САНУ. Већ су у припреми још две књиге овог плодног историчара – каже Милан Јакшић.

Књига доноси многе занимљивости из живота Владимира Јовановића, новинара и уредника „Слободе” и „Заставе”, члана Друштва српске словесности и председника Српског ученог друштва, предавача на Високој школи, у неколико мандата министра финансија Србије и доживотног сенатора. Магистар Ивана Спасовић у предговору књиге о оцу Слободана Јовановића каже да је спис тим драгоценији што Томандл, пишући о Јовановићу, очигледно није знао да у рукопису постоје његови мемоари, па их стога није могао ни користити.

Човек којег Томандл назива „највећим економистом на словенском југу”, рођен је 1833. године у Шапцу. ,,Јовановићева политичка делатност била је патриотска, национално-либерална са револуционарним тежњама”, пише Миховил Томандл.

Захваљујући томе, био је као бунтовник и пропагатор либерализма уклоњен са катедре Велике школе, а затим је одлежао седам месеци у казаматима Петроварадина и Пеште, као један од осумњичених за убиство књаза Михаила 1868. године. У вредном рукопису, који је захваљујући панчевачком Архиву стигао до читалаца (своја издања Архив дели бесплатно) Томандл пише: ,,Јовановић спада у ону ваљану генерацију која је с пуном снагом духа и са највећом пожртвованошћу радила на изграђивању модерне српске државе у другој половини прошлог столећа”. Владимир Јовановић, чија је величина остала у сенци сина Слободана, умро је у Београду 1922. године.


Коментари4
feab5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бошко Мијатовић
Није ово прва забуна: у Хронологији 1804-2004. Историјског архива Београда начињена је иста грешка, па је можда овде само прекопирана...
Политика Online
На слици су корице књиге, како је објављена. Хвала на коментарима. Поздрав, редакција.
Погрешна фотографија
Г. Ђорђе Стакић је у праву. Погрешна је фотографија. Реч је о истоименом сестрићу Владимира Јовановића, песнику, који је презиме Јовановић узео по оцу који се звао Јован, док је његова мајка била рођена сестра Владимира Јовановића. Надамо се да фотографија није и на насловној страни нове књиге.
Ђорђе Стакић
У малој слици се не налази Владимир Јовановић (1833-1922) него његов сестрић Владимир М. Јовановић (1859-1899).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља