четвртак, 17.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:40

Речник уз завијање сирена

уторак, 21.06.2011. у 22:00

Руковођен лексикографском логиком да пакет за обраду текста без речничке подршке представља половично решење, Милорад Симић је одлучио да дигитализује три важна српска речника: Речник САНУ закључно са шеснаестим томом (који је допуњен са три завршна тома Речника Матице српске) – под називом Српски електронски речник, Вуков Српски рјечник и Рјечник из књижевних старина српских Ђуре Даничића, како би се успоставила историјска лексикографска вертикала од 21. до 12. века.

Како је настао Српски електронски речник?

База Српског електронског речника састављена је из шеснаест томова Речника српскохрватског књижевног и народног језика, који издаје Српска академија наука и уметности у Београду, до речи одврзивати (Речник Српске академије наука и уметности) и три последња тома Речника српскохрватског књижевног језика, који је издала Матица српска, од речи одвркнути (Речник Матице српске).

Посао на формирању речничке базе почео је 23. марта 1999. године и текао у месецима бомбардовања Србије, кад год је било струје, уз завијање сирена, страховите детонације и општу пометњу. На послу је било ангажовано више од сто сарадника из целе Србије, међу којима посебно место припада одважној групи око интернет-библиотеке „Растко”. Неки сарадници су радили за новац, неки за Програмски пакет РАС, неки да би добили електронску верзију речника, а неки су тражили да у данима лудила и разарања помогну да Српски електронски речник угледа светлост дана. У данима несреће и великог личног прегнућа прорадила је урођена солидарност српског човека. Било је колега и пријатеља који су ми за послове на речнику, на старински начин, у четири ока, позајмљивали своју уштеђевину. Још једном се показало да се велике ствари чине у немогућим условима.

Колико има речи Српски електронски речник?

Српски електронски речник има око 300.000 речи и око 1.500.000 значења, наш први и највећи дигитални речник, може се мерити са највећим светским речницима. То није само класични речник, него и речник страних и мање познатих речи, правописни приручник, енциклопедија о српском народу. Извори овог речника покривају период од два столећа. Он корисницима доноси непроцењиво лексичко благо и материјал за озбиљне научне студије.

Речник је од јавности добро примљен и од меродавних стручњака високо оцењен. Између осталих, овде наводимо мишљење Љубомира Симовића: „Речници су дубинске и свеобухватне слике наших живота и збирке наших знања. Они су исцрпне личне карте нашег језика, који је најисцрпнија и најтачнија слика нас самих. Та слика се досад чувала и преносила у књигама. Данас речи излазе из књига и светом путују брже него у ранијим временима. Захваљујући труду Милорада Симића и Српском електронском речнику и речи српског језика су добиле крила”.

Намеравате ли да Српски електронски речник допуњавате?

Још од 2005, када је дигитално издање објављено, појавила се потреба за израдом веб апликације овога речника која би била на интернету, како бисмо ово благо ставили на коришћење домаћој и светској културној јавности. Стога радимо на припреми специјалне база података која ће омогућити дубинско претраживање овог речника по разноврсним критеријима. Наравно, све ово зависи од новца до кога се тешко долази. Али, ипак, надам се да ћемо и то доживети.

Урадили сте, у електронском облику, и Српски рјечник Вука Ст. Караџића?

Српски рјечник Вука Стефановића Караџића, четврто државно издање, представља први српски тројезични речник: на српском, немачком и латинском. То је камен-темељац савременог српског језика, етнографска, географска и историјска читанка и први енциклопедијски лексикон о српском народу. Са овим Рјечником и народним умотворинама ушли смо у културни свет Европе.

И Рјечник из књижевних старина српских?

Рјечник из књижевних старина српских Ђуре Даничића представља дигиталну верзију ауторовог издања (1862—1864. године), са критичким коментарима проф. Ђорђа Трифуновића који су објављени уз репринт издање. Рађен је на основу повеља и других историјских записа. Има око 16.000 речи, са најбогатијом збирком имена, презимена, имена места, имена историјских личности и термина из друштвено-правног живота. Овај речник спушта вертикалу српског језика до 12. века и сведочи да су Срби имали књижевни језик и пре Вукове реформе.

Зоран Радисављевић


Коментари12
d620f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zozon Zz
@Vladimir Petrović: Skeniranje je manuelan posao. Prepoznavanje teksta se radi automatski, programski. A korekturu mahom rade volonteri (okupljeni oko projekta Rastko) i plaćeni saradnici. A nacionalni rečnik nije, niti može da bude, Rečnik Matice srpske koji je "nakalemljen" na Rečnik SANU!!! Ponavljam: elektronski rečnici su mnogo više od skeniranih rečnika u papirnoj formi, kao što je i upotreba rečnika u lingvistici mnogo više od prostog korišćenja njihovih osnovnih funkcija! I, na kraju, svakako se slažem sa Vama da je potrebno da akademici objavljuju svoja sabrana dela, koje ćemo nekada, nekako, valjda, ipak pročitati i time naučiti nešto što do tada nismo znali.
Vladimir Petrović
Zasluga gospodina Simića nije što je "prepisao" taj rečnik, već je njegova zasluga što je "prepisavši" taj rečnik napravio nacionalni rečnik u digitalnoj formi, koji svuda, u svakom narodu postoji, osim naravno, kod nas, i koji Akademija nauka nije htela od njega da uzme i da prodaje, davši njemu neki mali procenat za njegov trud. A "prepisati" taj rečnik lako je samo onome ko ne zna šta znači iskenirati, prepoznati i izvršiti korekturu nad skoro 10.000 strana. Ali ova zemlja je mrtvo more, pa svako ko uradi nešto bude odmah ćušnut dole. Zašto je taj posao morao da radi jedan čovek, a ne nacionalna intitucija zadužena za to? Zato što nacionalnu instituciju baš briga, eto zašto. Važno je da akademici objavljuju svoja u kožu ukoričena sabrana dela, a za srpski jezik koga briga.
Nabor Devolac
Kada biste bili ljubazni da objkasnite sta znaci: Урадили сте, у електронском облику, и Српски рјечник Вука Ст. Караџића? Ko je tu sta uradio? Recnik Vuk,a g. Simic ga "iskpirao" u kompjuter? INije bas jasan doprinos g. Simica kada se ovako napise.
Zozon Zz
Rečnik se izrađuje u Institutu za srpski jezik SANU, i taj rečnik može da se nađe u (boljim) knjižarama, za 500-1000 dinara po tomu. Simić je taj rečnik koji izdaje SANU samo digitalizovao, što znači da ga je na svoju ruku prepisao i to je taj famozni "elektronski rečnik". Logično je što SANU neće da da odobrenje za taj projekat: prvo, radi se o njenom vlastitom izdanju koje je digitalizovano bez odobrenja. Drugo, mnogo važnije, sami elektronski rečnici su mnogo više od papirnih rečnika u elektronskom formatu.
Aman Zaman
Pravo pitanje i za Politiku i za g. Simica je sledece: izradu recnika je finansirala drzava preko instituta za jezik SANU, pa je taj recnik JAVNO DOBRO. Svaki gradjanin ove zemlje (a u vecini evropskih zemalja to i jeste slucaj) bi morao BESPLATNO da uziva u rezultatu ovakvih projekata.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља