Јагодина – Пећ за печење цигала и црепа из 15. века, коју су ових дана ископали кустоси Завичајног музеја у Јагодини на локалитету „Ћеране“ код села Милошева на потесу Велики Горуњар, јединствена је таква пећ пронађена у Србији. Поред тога, она представља једини материјални доказ да је у то време постојао живот у Поморавском округу, што је веома битно, јер до сада није пронађено ниједно насеље из тог периода, нити су вршена ископавања у том правцу.
– Археолошка ископавања смо почели 2. јуна, а завршили смо их јуче. Установили смо да се ради о пећи за печење цигала и црепа. Пећ је дуга шест метара, широка два метра, а како смо пронашли и млађу керамику, претпостављамо да је пећ коришћена и у доба Турака. Самим тим, ту је постојало насеље и у то време – наводи за „Политику“ Радован Петровић, кустос-археолог Завичајног музеја у Јагодини.
Он је дошао до података да је на тим просторима живео Павле Бакић, руднички деспот, који је у Милошеву подигао манастир 1525. године. Реч је о последњем српском титулару и деспоту, а у старим списима се помињу и његови двори на Венчацу.
– Како смо поред ове пећи пронашли и пуно стаклених комада, претпостављамо да у близини постоји и пећ у којој се пекло стакло. У ствари, верујемо да је ту постојала читава мала фабрика за прављење материјала од којих су се подизали оближњи манастири. Битно је и да пронађемо локалитет на Великим ливадама и насеље Грабовик у близини свилајначког села Радошина, које се у турским записима први пут помиње 1516. године, а последњи пут 1700. године у аустроугарским записима – додаје кустос Радован Петровић.
Он оцењује да би проналазак та два локалитета имао велики значај за целу Србију, јер се ни у једној озбиљној научној расправи не помиње било какво средњевековно налазиште на територији Поморавског округа. Ако би кустосима то пошло за руком, они планирају да челницима јагодинске општине предложе да се направи архео-етнопарк.
– Значи, треба откопати две-три пећи, саградити неколико кућа по узору на оне из средњег века, али и неколико кућа моравског стила, као што је Ћор Јанкова брвнара из 19 века. Нажалост, иако је 1991. године та брвнара стављена под заштиту државе, она је срушена. Мислим да би то била одлична туристичка понуда – закључује кустос Петровић и додаје да је у овај пројекат укључена његова колегиница Соња Перић и архитекта Милош Комарек.
