понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Логор за Југословене у поларном кругу

Аутор: Јелена Чалијанедеља, 26.06.2011. у 22:00
Откривање споменика на месту некадашњег логора Овре Јарнван (Фото Ј. Чалија)

Нарвик – Место на северу Норвешке, у каменитом пределу, међу планинама које су и у јуну местимично покривене снегом, на подручју на којем се за време Другог светског рата налазио немачки логор за југословенске заробљенике – Овре Јарнван, од пре неколико дана обележено је спомеником и стављено под заштиту норвешке државе.

Добро видљив с пута, споменик који је средином прошле недеље свечано открио норвешки министар животне средине и међународног развоја, Ерик Солхајм, сведочи о великом страдању југословенских заробљеника, који су несрећне логорске дане проводили на око 4.000 километара од куће, ближи Северном полу него завичају. Њих 588 доведено је јула 1942. године у Овре Јарнван, за пет недеља 242 је умрло или убијено, а посмртни остаци њих 187 закопани су на месту некадашњег логора. Заробљеници довођени с територије Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине по националности већином су били Срби. Међу њима, велики број партизана скончао је у овом логору, а будући да нису третирани као ратни заробљеници, у њиховом случају нису се примењивале међународне конвенције нити је Црвени крст могао да уђе у логор, што је допринело томе да се животи највећег броја логораша трагично заврше.

– Данас се сећамо људи који су патили, који су се жртвовали, али такође показали хероизам јер су се одупирали нацистима. Они су били део немачког плана да изграде путеве овде и жртвовани су за немачку војну машинерију – рекао је Солхајм.

Он је истакао да су Норвежани пружали отпор окупатору, да је за време Другог светског рата убијено или умрло 10.000 Норвежана, али да је на територији њихове земље страдало 20.000 људи, углавном из Русије.

– Нису само Немци убијали затворенике у логору, већ и Норвежани и зато сви треба да се загледамо у себе. Има оних који се у оваквим ситуацијама не би упуштали у злочине, али већина би и зато ниједан политички систем не сме да дозволи злочине. Овај споменик треба да буде опомена да се такве ствари убудуће не дешавају – рекао је Солхајм.

Пред тек откривеним спомеником, Јорн Холме, генерални директор Директората за културно наслеђе, потписао је документ којим се Овре Јарнван ставља под заштиту државе. У манифестацији су учествовали и представници локалне самоуправе, али и норвешке цркве, Српске православне цркве у Норвешкој, Исламске заједнице у Босни и Херцеговини. Венце на споменик, поред министра Солхајма, положили су чланови дипломатског кора, амбасадор Србије у Норвешкој Милан Симурдић, амбасадорка Босне и Херцеговине Елма Ковачевић, представници македонске и немачке амбасаде у Ослу. Свечаност под тмурним норвешким небом завршена је читањем стихова на српском, које је написао један од логораша, и симболичним расипањем грумења земље донетог из Србије на простору озлоглашеног логора.

Око 900 заробљеника доведено је из Југославије на север Норвешке, у Баисфјорд – у петак се навршило тачно 69 година од њиховог доласка у логор у којем је више од 80 одсто њих, за само четири месеца, и скончало. По високој стопи смртности, логор у Баисфјорду сматра се једним од најозлоглашенијих у Европи. Део затвореника из овог логора премештен је у Овре Јарнван, на голу ледину, у јулу 1942. године и првих недеља спавали су на земљи док нису себи изградили бараке, налик на шаторе, у којима су пребивали. Мали број преживелих, после неколико недеља враћен је у Баисфјорд.

Њима, као и онима који се више никада нису вратили кући, био је посвећен дводневни семинар у оближњем граду, Нарвику, на којем су учествовали амбасадор Норвешке у Србији, представници министарстава одбране Србије и Норвешке, историчари, стручњаци из Србије, Хрватске, Норвешке, Шведске, Немачке. Семинар под називом „Југословенски заробљеници у логорима у Норвешкој 1942–1945. Историја и сећање” организовао је Нарвик центар и сарадњи са Универзитетом у Упсали. После успешног рада стручњака на семинару и откривања споменика у Овре Јарнвану, према речима директора Нарвик центра, Свена Торе Аспелунда, следећи велики корак био би да простор на којем је био логор у Баисфјорду постане меморијални парк.

– Нарвик центар има имена свих 900 људи који су били затворени у Баисфјорду и желимо да та имена буду овде видљива, да млађе генерације могу да дођу овде и сазнају о трагедији која се ту десила и поименце прочитају ко је страдао. У томе нам треба помоћ не само наше, већ и влада земаља из које су довођени заробљеници. Желимо да то буде један међународни меморијални парк који ће чувати успомену на страдале и опомињати будуће нараштаје – рекао је Аспелунд.


Коментари10
ca519
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivana matic
slava im
jadranka lazic-obrenovic
Brat mog oca je logoras u Norveskoj.pre nekoliko godina njegov sin ga je pronasao preko crvenog krsta i poznanika u Norveskoj.Nije do tada znao gde je zavrsio zivot.To je negde na severu Norveske i znam da je bio na izgradnji pruge za potrbe nemacke vojske i transporta zelezne rude iz tih krajeva.Moj otac je otisao i posetio pre dve-tri godine i posedujem slike iz logora.Zahvalnost Norveskoj vladi za obelezavanje njihovog stradanja i obelezavanj grobova.Da se nikada vise ne ponovi.
Goran Kukic
SLAVA IM
Skeptik Roberto
Ako se ne varam, Kvisling je bio Norvezanin
Gale Trajkovic
Norvezani su pruzili jak otpor nacistima, narocito njihova sportska heroina, klizacica Sonja Heni koja je igrala tango sa Hitlerom, 1943. u Garmis-Partenkirhenu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља