среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Мишел Јио протерана из Мјанмара јер глуми Су Ћи

Аутор: И. Аранђеловићуторак, 28.06.2011. у 22:00
Мишел Јио као Аун Сан Су Ћи (Фото Ројтерс)

Власти у Мјанмару депортовале су глумицу Мишел Јио, која у филму „Дама” Лика Бесона игра демократског вођу Аун Сан Су Ћи, саопштили су званичници Мјанмара, некадашње Бурме. Малежанка Јио, позната по улози кинеског шпијуна у филму о тајном агенту 007 Џејмсу Бонду –„Сутра не умире никада” са Пирсом Броснаном у главној улози – ухапшена је током викенда, по доласку на међународни аеродром у Рангуну, и враћена назад, а званичан разлог депортовања није саопштен. „Депортована је истог дана јер је на црној листи”, рекла је неименована званичница агенцији Ројтерс.

Плесачица и глумица Јио (48), позната по каскадерским триковима које изводи сама, и по улози у филму Анга Лија „Притајени тигар, скривени змај”, који је награђен Оскаром за најбољи страни филм, већ је у Тајланду, у Великој Британији и Француској снимила већи део сцена за филм прослављеног француског редитеља Лика Бесона „Дама” – што је термин којим Су Ћи називају у Мјанмару. Филм би требало да буде премијерно приказан током јесени.

Централна личност у борби против војне диктатуре у МјанмаруСу Ћи упознала се децембра прошле године са Мишел Јио, три недеље пошто је пуштена из кућног притвора у коме се годинама налазила. Филм „Дама” је љубавна прича о активисткињи, њеном покојном супругу Британцу Мајклу Арису и њиховој дугој одвојености због политичког ангажмана и затварања Су Ћи, продемократске политичарке, лидерке опозиционе партије „Национална лига за демократију” и добитнице Нобелове награде за мир 1991. године, за ненасилну борбу у прилог демократији и људским правима.

Су Ћи је студирала филозофијуи економију на Оксфорду, где је и упознала супруга, који је студирао тибетанску цивилизацију. Неколико година радила је у Уједињеним нацијама у Њујорку, где се бавила економским питањима. УМјанмар се вратила 1988. године, како би се бринула о болесној мајци. Те године оставку је поднео дугогодишњи челник владајуће Социјалистичке странке, генерал Не Вин, што је довело до масовних демонстрација и жеље за демократизацијом државе. Протести су насилно угушени, а на власт је дошла војна хунта. Под утицајем Гандијеве филозофије ненасиља, Су Ћи јепочела са политичким ангажманом. Владајућа хунта противила се њеном деловању па ју је затворила 1989. године. Било јој је понуђено ослобађање из кућног притвора ако напусти земљу, што је она одбила. На изборима 1990. године убедљиво је победила њена странка, али је хунта одбила да преда власт.

-------------------------------------------------------

Петнаест година кућног притвора

Из првог кућног притвора Су Ћи је пуштена тек 1995. године, уз нови захтев да напусти земљу. Остала је у земљи,није се виђала са супругом јер је често била у кућном притвору, а он је живио у Лондону и преминуо 1999.године. У последњих 21 годину у притвору је провела 15 година, да би на слободу била пуштена новембра прошле године.


Коментари0
e4db7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља