понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:24
ТРАДИЦИЈА ИЗ СТАРОГ БЕОГРАДА

Како се ширила Чукарица

Ова градска општина је друга у Србији по броју становника, а пре сто година борила се да постане – село
Аутор: Д. Стевановићсубота, 02.07.2011. у 22:00
(фото архива Политике)

Ове године Чукарица, београдска општина у чијем саставу су Ада Циганлија, Кошутњак, Липовичке шуме и много тога још, обележава век постојања. Са више од 200.000 становника, данас је по бројности највећа општина у Србији после Новог Београда.

А кад је 30. децембра 1911. године указом краља Петра Првог добила статус локалне самоуправе, захватала је само мањи део данашње територије, и то онај око Бановог брда и дела поред Саве који је тек почео да се индустријски развија. Управо је економски развој, подизање погона и фабрика и досељавање занатлија довео до захтева за локалном самоуправом како новац не би одлазио у суседно Жарково, насеље које је данас део Чукарице, а некада је имало статус општине у саставу Врачарског среза.

И Железник, Рушањ и Остружница су такође имали статус општине, Умка је чак једно време била центар целог посавског среза, док је Чукарица почетком 1911. године тек улазила у битку да постане село.

О том времену сведочи и један „Политикин” наслов из фебруара 1911. године, објављен на првој страни, одмах испод заглавља, који описује како су били нарасли антагонизми између тадашњих Жарковчана и Чукаричана, због намера ових других да се изборе за „отцепљење”.

Србија је тек била на прагу демократије па су се спорови још решавали на „прек начин” уз псовке или претње, посебно када су у игри била осетљива питања. И данас се дешава да каткад полете каменице или се организују масовни протести, па су тако и пре једног века дуго трајале чарке између два подељена табора, а врхунац је настао када је министар унутрашњих дела пресудио у корист Чукарице. Жарковчани су приредили поход на Народну скупштину и у три наврата спречавали Чукаричане да изаберу сеоског кмета.

„Избор је требао да се изврши у општинској судници у Жаркову, али Жарковчани нису никако пуштали гласаче да уђу у судницу, већ су још преко ноћи поставили страже, наложили ватре, спремили оружје и уопште били готови на све, ако би Чукаричани ипак покушали да изврше бирање кмета… У претње Жарковчана да ће напасти и саму Чукарицу ако решење о одвајању остане у сили, толико се поверовало, да су на Чукарицу послата читава одељења жандармерије. Било је чак и војске, али је она доцније враћена у Београд”, писала је „Политика”.

Епилог је ипак био мирољубив – Чукарица је постала село, а крајем исте године добила је и статус општине, чиме је окончан вишемесечни спор.

„Политикин” чланак из 1911. налази се и у архиви садашњег председника ове градске општине Милана Тлачинца, иначе историчара по струци, стручњака за средњовековну историју. Колико му време и обавезе дозволе, истражује и прошлост овог дела Београда, која је препуна значајних историјских датума.

На Остружници је заседала и Скупштина српских старешина 1804. године у време Првог српског устанка, а у овом месту је све до средине 19. века постојала скела за превоз стоке за Аустроугарску. Важне битке у Првом и Другом светском рату вођене су на Ади и Кошутњаку о чему сведоче бројна историјска места и споменици.

Председник градске општине напомиње да је један од најнеобичнијих споменика онај српским ратницима погинулим у одбрани Београда 1915. на северозападном делу Кошутњака, јер је јединствен по томе што га је подигао непријатељ у знак поштовања према противнику.

По наређењу команданта немачке војске маршала Аугуста фон Макензена, на споменику је српским и немачким речима исписано „Овде почивају српски јунаци”. То је можда и једини пример у војној историји да непријатељ подигне споменик ономе против кога се борио, а такође и врло редак пример да и после ослобођења опстане споменик окупаторским војницима, као што је то овде случај јер је у близини и споменик немачким војницима који су погинули у борбама за Кошутњак. Додуше, оштећен је 1945. године, тако да је приликом недавне посете Херберта Хункела, градоначелника Новог Изенберга (предграђе Франкфурта) Чукарици било речи и о могућности његовог обнављања.

– Ако немачко гробље није сметало српским војницима када су се вратили са Солунског фронта а ни Краљевини СХС, чак је плаћала чувара да се брине и одржава га, зашто би сметао нама.

Гробље је доста оштећено после Другог светског рата, али смо почели разговоре са представницима Новог Изенберга како бисмо изнашли начин да га заједнички обновимо. Желели бисмо такође и да подигнемо споменик српским војницима на Ади који су храбро бранили Београд у Првом светском рату – каже Тлачинац.

Данас је Чукарица интересантан спој крајности, од Бановог брда, једног од најурбанијих делова Београда, до Руцке или Мале Моштанице, типичних шумадијских села у најбољем смислу те речи. Она је и главна капија Шумадије. Липовичка шума, Кошутњак и Ада су велика блага Београда, а због доста зелених површина и близине центра у наредним годинама биће све привлачније место за становање, закључује њен председник.

..............
 

Механа, „ћира”, шећерана…

Чукарица је добила име по механи Стојка Чукара, која се налазила између друма којим се ишло у Шабац и Ваљево и ушћа Топчидерске реке у Саву. На падинама Кошутњака књижевник Матија Бан подигао је летњиковац у којем је окупљао најпознатије ондашње културне посленике, па је по њему и читав овај крај почетком 20. века добио име Баново брдо. Историјски симболи Чукарице су и трамвај „тринаестица”, некада популарни „ћира”, воз на прузи уског колосека који је саобраћао до Дубровника, прва фабрика шећера на Балкану, која је почела да ради 1900. године, дрвна индустрија у Макишу, Шелово стовариште на месту данашњег „Југопетрола”.


Коментари1
6a514
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljilja Ruzc
Tramvaj je bio cetvrka i okretnica je bila otprilike tamo gde je sada parking za Adu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља