среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:04

Маршал, песник

Аутор: Александар Мандићпетак, 01.07.2011. у 22:00
Александар Мандић (фото Политика)

Године 1960. обављена је најдужа неуролошка операција у историји, пацијент је био претрпео тако тежак мождани удар да су свештеници већ позвани да обаве молитве, али је болесник преживео. Испоставило се да је у корену мозга имао, не једну артерију као остали људски створови, већ две, као мачке. Тада пацијент има 48 година, а име му је Маршал Маклуан.

Неки верују да баш ова физиолошка аномалија најбоље објашњава оригиналност његових идеја и нарочито перцепције света као низа знакова. Један потпуно нов начин мозаичког, нелинеарног мишљења. Умесно је рећи понешто о личности овог „апостола електронске ере“, као допуну разговору о Маклуановом добу, јер се о његовим идејама зна доста, а о њему, бар код нас, мало.
Противречан човек.

Фанатични католик, који буди своју децу сваког јутра у четири сата да им чита Библију, а лик Супермена види као последицу нестанка религије и филозофије из свакодневног живота. Аутистичан, неспособан да слуша, а занет комуникацијама. Пророк медијске глобализације, а последњи купац телевизора у кварту у коме живи. Филозоф чији искази излуђују колеге нечитљивом густином и производњом слогана. Протомајстор медијских кампања и спиновања, гадљив на ефекте такве праксе, која нам одузима могућност да живимо. „Живот постаје као вожња аутопутем током које зверате около, да бисте одједном схватили како већ 15 минута нисте обратили пажњу на вожњу, а ипак сте живи и нисте се сударили“, каже Маршал.

Предвидео је развој аждаје („углавном монструозне и болесне поп-културе“), која га је на крају прогутала, јер ћете данас ретко наћи његово име у лавини информација, па и у културним расправама. Професорска звезда шездесетих година, на крају каријере 1979. има свега четири студента која су се пријавила за његов предмет.

Поред низа занимљивих увида учесника у разговору који Додатак објављује, постоји и теза са којом су се сви саговорници сложили: да треба увести медијско образовање и да ђаци треба да читају Маклуанову књигу о медијима као буквар. Крајње сам скептичан према таквим идејама.
У чаробној књизи Колиба сећања, Тони Џат каже:

„Данас студенти могу да бирају између мноштва студија и идентитет: родне студије, женске студије, азијско-пацифичке студије и на десетине других. Мана свих тих псеудоакадемских програма (курзив мој) није то што се концентришу на дату етничку или географску мањину, већ то што подстичу чланове те мањине да проучавају сами себе и тиме негирају циљеве либералног образовања и истовремено јачају секташке менталитете које би, декларативно, хтели да побију. Одвећ често смисао таквих програма је отварање радних места за оне који их воде и сва спољна интересовања се активно сузбијају. Црни проучавају црне, хомосексуалци хомосексуалце, и тако даље.“

За мене су то „и тако даље“, све те комуникологије, медијске студије, „читања позоришта“, „промишљања града“ и остале беспослице. Осим замајавања и промоције пришипетљи у култури, не видим чему би све те псеудоакадемске мудролије требало да служе. На њих може лепо да се примени Маклуанова изрека која се односи на политичаре: „Они би били пресрећни да абдицирају у корист своје јавне слике, јер је та слика много моћнија него што ће они икад бити.“
Вуди Ален сјајно синтетише слику о Маклуану. У одговору блебеталу о његовим делима, Маршал лично каже: „Ви не знате ништа о мом раду.“

Провео је живот опседнут тиме да нађе смисао и значења тамо где их други не виде. Видим га као веома оригиналног песника, а не као теоретичара. У једном тренутку каже: „Немогуће је прилагодити се току брзих промена. Постајемо само посматрачи и морамо да прибегнемо разумевању.“ Човек који дубоко верује да је Бог створио природу, и више од тога, да Он стоји иза свих збивања, свакако има у виду другачију врсту разумевања од обичног рационалног закључивања.

И један прави Маршалов песнички цитат за крај: „Није обавезно да се слажем са оним што кажем.“


Коментари4
7f297
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

olja bebad
Takodje sa velikim zadovoljstvom citam tekstove gospodina Mandica. Nekako, u par poteza sve je pitko i jasno.
мира београд
Потпуно се слаѕем са Зораном. Човек је интелигентан, образован, изванредно пише, храбар...увек се обрадујем кад видим његово име испод неког текста.
zoran kisic
Izvanredan tekst, kao uvek od A. Mandica. Ja mislim da je on najbolji pisac koji se pojavljuje u vasim novinama.
Aleksandar Arsović
Hvala,naročito za citat na kraju, S poštovanjem

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља