четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 01.07.2011. у 22:00 Станко Стојиљковић

Једини енциклопедисти из Србије

И новинари се радују када обелодане лепу вест, нарочито пре свих, иако најчешће није тако у нашој суморној садашњости. Двоје научника из Србије, др Тамара Јовановић и проф. др Ђуро Коруга, увршћени су у „Енциклопедију нанонаука и нанотехнологије”, прву те врсте у свету.
У одабрано друштво више од хиљаду водећих светских истраживача из 35 земаља позвани су да у засебним поглављима предоче најновија сазнања из својих истраживања.

Српско, а светско у (а није пиво)! И то баш у години када Центар за биомедицинско инжењерство на Машинском факултету у Београду слави четврт века постојања (започео као Центар за молекуларне машине).

У међувремену је изникла нанолабораторија (NanoLab), прва у нас опремљена с два најсавршенија микроскопа кроз које видите и померате појединачне атоме (STM и AFM). Молимо вазда будне опорицатеље да се суздрже, јер је новинско описивање подједнако намењено и неупућенима и упућенима у тајанствено царство патуљака (нано на грчком значи патуљак, а то је ознака за нешто што је милион пута мање од милиметра).

Препорука нобеловаца

Препоручујући 25 томова јединственог научног штива, чији су поједини одељци написани да их и ненаучници у главним цртама разумеју, двојица нобеловаца из хемије нису шкртарили у похвалама издавачу (Амерички научни издавачи), једном од данас најцењенијих.

Ричард Смоли, овенчан нобеловским одличјем за откриће фулерена, написао је да је то „први у свету најсвеобухватнији референтни извор, икад објављен у области нанотехнологија” и да је „ова енциклопедија незаобилазна литература”. Жан-Мари Лен је потцртао да „енциклопедија има изузетан утицај на даљи ток истраживања”, зато што је „инспирација за веома широк спектар истраживача и научника”.

У више од 400 поглавља, од којих једно потписују двоје научника с Машинског факултета у Београду („Пречишћавање и карактеризација фулеренских наноматеријала”, 537–590 страница), више од хиљаду најугледнијих зналаца са свих меридијана, сваки водећи у својем подручју, тумаче најновија сазнања из нанонаука и нанотехнологије. Довољно је ако поменемо да је обухваћено више од 80.000 библиографских навођења (цитати), да је убачено око 7.500 слика, да је укључено 800 табела и стотине физичких и хемијских једначина.

Уређивачки одбор, предвођен Харијем Сингом Налвом (Универзитет Кембриџ сврстао га је 2008. међу 100 врхунских светских научника), чине 35 најчувенијих стручњака из бројних земаља, укључујући двојицу поменутих нобеловаца. Осим књига, овај издавач издаје познате научне публикације, од којих се „Часопис за нанонауке и нанотехнологију” поноси великим утицајем (импакт фактор два).

Подухват објављивања речене енциклопедије започео је 2004. године, а већ је објављено 25 томова. По свему судећи, нарашће на стотинак, а онда „Јово наново” (опет најсвежији увиди и подаци).

Шта су то остварили двоје научника из Србије да би били увршћени у ово изузетно издање?

Београд не, Аризона да

Није згорег подсетити да је на Машинском факултету у Београду семе запажених истраживачких успеха у нанотехнологији посејано још 1984, када се проф. др Ђуро Коруга вратио са Универзитета Аризона на којем је боравио на специјализацији. Већ следеће године основао је Центар за молекуларне машине, а пет доцније набављен је први у нашој земљи скенирајући тунелски микроскоп (STM) који је приказивао појединачне молекуле и атоме.

Године 1992. први пут је снимљен фулерен (трећи облик угљеника са 60 атома), а следеће се појавила прва у свету монографија под истим именом (издавач „Елсевир”), на којој је, поред четворице Американаца, првопотписани био професор Ђуро Коруга. За откриће фулерена Ричарду Смолију, Харолду Кроту и Роберту Керлу је 1996. додељена Нобелова награда.

Сећате се, свакако, да су то биле године изопштења и кажњавања наше земље, којем нису одолели ни научници, иако се непрестано заклињу да наука не познаје границе. Испод наслова и свога имена први аутор је навео Универзитет у Београду и Универзитет у Аризони. Када му је послата готова књига, прва високошколска установа била је избрисана. Када је позвао уредника који им је наручио посао, одговор је гласио: „Главни газда је тако наредио и ништа се не може више учинити”!, а онда је као за себе додао: „Нешто грдно није у реду са светом, чим су се сви удружили против једног.” Да ли је делић правде тек данас задовољен?

У неку руку јесте, зато што је одељак у енциклопедији потписан именима српских научника, са задњом поштом: Машински факултет Универзитета у Београду, Краљице Марије 16, 11000 Београд, Србија.

Обиман научни чланак који се појавио још у јануару, али је тек ових јунских дана достављен потписницима, истраживачког програма (TR19056) Министарства за науку, технологију и развој и део докторске дисертације Тамаре Јовановић, којој су ментори били проф. др Лидија Матија и проф. др Ђуро Коруга. На Машинском факултету (једна од првих нанолабораторија у свету) до сада је из нанотехнологије докторирало петоро, а магистрирало 12 младих истраживача.

Коментари1
bbec9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan milanovic
Sa zakasnjenjem saljem ovaj moj komentar, pa se izvinjavam. Ovde u Americi nanotehnoloija je hit veka. Citam u vasim novinama da i mi u Srbiji imamo nobelovca iz te naucne oblasti. Pitam vas da li je Dr. Koruga clan Srpske akademije nauka, ili bar Vojvodjanske? Ako nije......ja sam, bez komentara! Onda je sve jasno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља