четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 03.07.2011. у 22:00 Слободан Кљакић

Краљу шпијунских трилера Гетеова медаља

Џон ле Каре

Недавна вест да је Гетеов институт одлучио да Џону ле Кареу додели ове године своје највише признање, Гетеову медаљу, изазвала је знатну пажњу на разним странама, такође и у Србији, због тога што је овај енглески аутор не само код нас, него и на просторима велике Југославије, у последњој деценији њеног постојања, стекао несумњиви статус култног писца.

Данас аутор више од 20 романа, превођених на све водеће светске језике, Џон ле Каре био је на овим просторима омиљен из најмање два разлога. Прво, на особен, изразито уверљив и литерарно висококвалитетан начин писао је о свету шпијуна и шпијунаже у време Хладног рата. Друго, у овдашњој култури владао је тешко разумљив мањак таквих тема, чак бежање од њих не само у књижевности него и у историографији.

Овај мањак је утолико занимљивији што су српско и југословенско друштво, док је у њима на делу био „социјализам“, судећи на основу ондашњих, а не само накнадних тврдњи и памети, били баш спутани свакојаким стегама тајних служби, ем домаћих, ем туђих.

У недостатку јавног суочења с том темом, било у литерарном или у историографским кључу, дела Џона ле Кареа била су овде нека врста уверљиве потврде за оно о чему ћаскају два-три или више саговорника, ма где се налазили, у кафани, или у Централном комитету, свеједно.

Потписник се сећа, како је 1986. баш у ЦК СК Србије (данас Тржни центар „Ушће“), у растерећеном разговору, уз виски с ледом, један од највиших партијских угледника оног времена, данас покојни, због чега не наводимо име, одушевљен, као и још неки, Ле Кареовим романима, ипак ставио до знања да је тај писац, у ствари, врхунски британски обавештајац, те да неће шкодити уколико се у ишчитавање његових дела унесе и та димензија.

Човек је био у праву утолико што се иза имена Џона ле Кареа крио Дејвид Џон Мур Корнвел, припадник тајних служби Уједињеног Краљевства, рођен 1931. године, за кога се и данас не зна када је своја знања, интелигенцију, имагинацију, аналитичке моћи и таленат уложио у ту врсту посла.

Одговори на то питање су различити, као што је и ред, али је Дејвид Корнвел, после пресељења у Швајцарску, школовања и учења немачког језика на Универзитету Берн, по свему судећи, већ 1949. ступио у војну службу, као припадник Британског обавештајног корпуса у Аустрији.

У оно време, Аустрија се, као и Немачка, налазила под окупационим режимом победничких, савезничких снага, при чему не треба занемарити чињеницу да је и Титова Југославија у Аустрији и у Немачкој имала своје легалне зоне дејства. Мора бити да је тада Корнвел, будући Џон ле Каре, упознао и неког свог колегу, „партизанског обавештајца“, о чему у његовим романима, ако нас сећање не вара, нема трага.

После пада Берлинског зида интересовање за његова дела у Србији потпуно је пресахло, уколико судимо на основу јавних одјека. Што је и разумљиво, пошто се романи овог аутора, када је баталио теме Хладног рата, сукоба Истока и Запада и њихових тајних служби, концентришу на нове, још скривеније и мрачније димензије егзистенције савременог света.

Литерарну истину о њима, расуту у деловима разломљеног огледала постмодернистичке стварности и историје, Ле Каре препознаје у тероризму, фармакомафији, лекарској белој мафији, корпорацијским злочинима, најневероватнијим настојањима моћника да не бирајући средства и савезнике, опстану као носиоци моћи.

За овдашње медије то су одавно „политички некоректне теме“, некако баш од онда када им је у својим романима дужну пажњу посветио Џон ле Каре.

Упркос томе, он је остао је једнако добар романописац, као и у време Хладног рата. Његови увиди у чињенице, понирање у појединачну и колективну психологију, у савремене манипулативне моћи и у дубину људске бескрупулозности, опчињујуће литерарно обликовани, што је у свету писања најважније, квалификовали су га и за престижну Гетеову медаљу.

Додела тог високог признања посредно показује где се ми, осмотрено из културолошке равни, налазимо на нашем „путу у Европу“.

Џон ле Каре је у Србији готово заборављен, а у Немачкој добија једно од најпрестижнијих литерарних и културних признања.

Суочен с истином о свету после Хладног рата, у једном разговору за штампу, изговорио је упозоравајућу мисао: „Мислим да је Митеран био у праву када је приметио да се историја креће сопственом брзином“.

Када се ради против те брзине или у прилог томе да брзина историје буде још бржа, могуће је чак и то да Џон ле Каре буде заборављен, или запостављен, као у данашњој Србији.

---------------------------------------------

Гетеова медаља

У Немачкој три награде носе Гетеово име, што је изазвало извесну забуну када је емитована вест да је Џон ле Каре добитник Гетеове медаље, коју од 1955. додељује истоимени институт оним појединцима који су својим делом афирмисали немачки језик и немачку културу. До данас је њоме награђено најмање три, а било је и по 11 добитника сваке године

Гетеова награда града Франкфурта додељује се појединцима од 1927. на Гетеов рођендан 28. августа и нема везе с Гетеовом медаљом. У почетку је била национална, немачка, а касније међународна награда.

С Гетеовом медаљом није у вези ни Гете-награда, која се додељује од 1950. оним Европљанима који чувају дух европске традиције и културе.

Када је Гетеова медаља установљена 1955. њен први добитник био је др Перо Слијепчевић, професор немачке књижевности на Београдском универзитету. Касније ће наградом бити овенчани и професор из Загреба др Зденко Шкреб (1961. и 1970), професор др Виктор Жмегач из Загреба (1974), професор др Душан Томовски из Скопља (1980) и преводилица Павица Мразовић из Новог Сада (1987).

После пада Берлинског зида 1989. године Гетеова медаља није додељена никоме с југословенских простора.

Из те чињенице се може понешто наслутити о истини коју романи Џона ле Кареа носе у себи, било да пише о Хладном рату или о потоњем времену.

Гетеову медаљу су ове године добили још пољски писац и борац за људска права Адам Михњик и позоришна и филмска редитељка из Француске Аријана Мношкин.

Коментари3
b3ac5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Mudrinic
Поштоване Даме и Господо, проф. др. Павица Мразовић није преводилица , већ угледни професор на катедри за немачки језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Она је оснивач катедре за немачки језик и књижевност , аутор многих научних радова ( немачко српоско-хрватски фразеолошки речник, компаративна граматика немачког и српско-хрватског језика са чувеним професором Улрихом Енгелом ). Проф. др. Павица Мразовић је била редован професор Филозофског факултета у Новом Саду , шеф катедре за немачки језик и књижевност и једина Европљанка која је одликована Орденом заслуге за Немачки народ. Несумљиво да се проф. др. Павица Мразовић бавила и превођењем , али није била само преводилица и зашто се пре писања текста није проверило ко је била проф. др. Павица Мразовић ? Зашто запостављамо своје учене људе ?
Љиљана Д.
Не знам зашто аутор мисли да је овај сјајни писац у Србији заборављен - ја имам све његове романе, и читам их са задовољством више пута....
DJ Hill
Secam se, kao d aje juce bilo da je Dzon Le Kare medju prvima i to odmah na pocetku bombardovanja 1999. godine (mislim da je bilo drugog ili treceg dana) osudio napad na SRJ i tome se zestoko usprotivio i najvaznije, to javno objavio. Ja sam mu od srca zahvalan. trebalo je imati petlju (zbog "njegovih").

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља