субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:22

Шта када отплата кредита постане проблем

Аутор: kamatica.comсреда, 06.07.2011. у 22:00

Проблем великог броја грађана Србије представља месечна отплата кредита. Бројни су разлози који могу довести до промене месечне рате. Најзначајнији су промена курса, ЕУРИБОР-а, ЛИБОР-а, марже банке, индекса потрошачких цена, кредитног рејтинга земље... Све то и смањена примaња или у најгорем случају останак без посла може да задаје велике главобоље грађанима, а посебно онима који плате примају у динарима.

Размотрићемо неколико начина за превазилажење високих месечних издвајања за плаћање месечне рате кредита.

Гашење дозвољеног минуса

Грађани су код банака често задужени по више различитих основа. То могу бити готовински, потрошачки, стамбени кредити, дозвољени минус по текућем рачуну, различите кредитне и charge картице и слично.

 У случају да се деси да вам месечна издвајања за ратеваших дуговања постају превелика, најпре морате разврстати своје обавезе које имате код пословних банака према врсти и висини каматне стопе.

Најскупљи извори кредитирања су они који су уједно и најлакши за узимање, а то су дозвољени минуси по текућем рачуну и кредитне картице. Гашењем ових извора кредитирања решавате се плаћања камате и до 2,75 одсто месечно, односно око 40 одсто на годишњем нивоу! Предност код ових извора кредитирања јесте у томе што се без плаћања посебних „пенала”могу намирити. Тако, уплатом на текући рачун или на кредитни рачун кредитне картице можете знатно смањити плаћање камата по дуговањима, а без плаћања пенала за „превремену” отплату која се уобичајено плаћа код других облика кредита грађанима.

Уколико желите да потпуно угасите дозвољени минус и тиме потпуно избегнете плаћање камате по овом основу, потребно је да текући рачун доведете у позитивно стање и обавестите банку да више не желите да користите дозвољени минус, док је код картица неопходно поднети захтев за гашење, након чега ће вам банка доставити износ који је потребно уплатити да се картица угаси. У тај износ се укључује и трошак за гашење картице, који се креће и до 1.500 динара. Подсећања ради, са ступањем недавно усвојеног Закона о заштити корисника финансијских услуга трошак гашења кредитних картица неће постојати, тј. банка ће бити у обавези да на захтев клијента картицу угаси без накнаде.Примена овог закона се очекује крајем године.

Превремена отплата и рефинансирање

Други врло важан сегмент задужености чине кредити. На нашем тржишту се углавном одобравају готовински, потрошачки и стамбени кредити. Оно што се јавља као посебан проблем и што у периоду отплате може довести до застоја у редовној отплати кредита јесте валутна клаузула, која је најчешће укључена у уговоре о кредитима, а која у случају јачања евра у односу на динар увећава рату кредита.

Шта радити у случају да висина рате постаје превелика у односу на ваша примања? Постоји неколико могућих опција: рефинансирање кредита у оквиру исте или друге банке или репрограм кредита уколико није могућа превремена отплата дела или целог кредита као најбоље решење.

Отплата дела кредита може бити важан инструмент у смањивању месечних обавеза по основу висине рате. Велики број корисника кредита је неупућен у могућности тзв. превремене отплате. Превремена отплата подразумева како отплату целокупног кредита пре рока доспећа, тако и отплату дела кредита пре рока доспећа. Ова друга могућност би у пракси значила да отплатом нпр. 10 рата унапред можете скратити период отплате кредита или смањити висину месечне рате уколико се одлучите за исти период отплате. Отплатом целокупног кредита елиминишете све своје месечне обавезе према банци и гасите своје кредитно задужење. За превремену отплату кредита или дела кредита банка најчешће обрачунава 1–3 одсто неотплаћеног дуга,у виду „пенала”,што је знатно нижа цена за позајмљена средства од редовне каматне стопе коју бисте плаћали током периода отплате. 

Рефинансирање кредита може бити у оквиру исте или друге банке и може знатно смањити месечну рату кредита. Рефинансирање кредита нуди избор продужење рока отплате кредита, смањења отплатног периода или нижу каматну стопу по основу позајмљених средстава. Уз ове предности, рефинансирање вуче и трошкове, који се крећу до три одсто или су обрачунати у фиксним износима. Уколико се рефинансирање кредита врши у оквиру исте банке, трошкови рефинансирања су знатно нижи него када је реч о преласку у другу банку. Трошкови по овом основу ће, са ступањем на снагу Закона о заштити корисника финансијских услуга, бити знатно нижи јер је законом ограничено „условљавање” промене банке са високим накнадама.

Репрограм и грејс период

Како су плате грађана у највећем броју случајева везане за динаре, промене курса могу утицати на могућност отплате рата кредита. Забрињава то да је највећи део кредита грађана Србије индексиран у страним валутама. Мада, у наредном периоду динарски кредити (поготово потрошачки и готовински) биће све актуелнији, због нових мера НБС, којим је обавезно учешће код ових кредита у еврима подигнуто на 30 одсто. Динарски кредити носе и већу камату, али грађани који се задуже у динарима немају бригу о кретању курса или европских камата, јер је њихов утицај миноран.

Свакако треба размотрити одскора актуелну могућност репрограма постојећих кредита и коришћења грејс периода до 24 месеца. Ова опција постоји код неколико банака и односи се на кредите које су оне одобриле. Условима репрограма је предвиђено да се током грејс периода плаћа само камата, а да се након овог периода настави са редовном отплатом кредита. Ова олакшица, иако не смањује кредитне обавезе, одлаже их, а тиме значајно смањује месечне обавезе по основу кредита. У сваком случају најбољи савет био би да се што пре обратите прво својој банци, а онда размотрите и понуде других банака како бисте пронашли најбоље решење за ситуацију.


Коментари2
d2141
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stambeni krediti Unicredit
Teško da neko od nas, srećnika sa CHF kredita ima para i za redovne racune. Bankama sa moramo suprotstaviti zajedno. Napravljena je grupa na facebook: udruzenje korisnika stambenih kredita Unicredit banke. Hajde da pomognemo jedni drugima.
Cica Mica
Nije mi jasno kome je namenjen ovaj tekst. Sve u svemu, autor ovog teksta je pucao u prazno (svako ko je uzeo kredit, kreditnu karticu, dozvoljeni minus ili sl. je pismena osoba pa su sve ove informacije vec stigle do korisnika). Jedino ako je korisnik bankarskih usluga mentalno skucen, moze iskoristiti ovaj tekst kao vrednu informaciju ( npr deo kako izaci iz dozvoljenog minusa- uplatiti novac na tekuci racun...). Strasno. Koji novac? Ciji? Pa da ga ima, nebi ni koristio opciju minusa. Hajde postedite nas ovakve pameti. Pa to je isto kao da kazete- ako nemate novca, nadjite dobro placen posao. Po nekad se pitam da li je cilj samo popuniti papir.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља